Čokolada samo u snovima

NEMAJU bicikle, kompjutere, nose polovnu odeću i obuću, grožđe jedu samo kada im neko donese. Voće se ne kupuje, a ni čokolade ni meso. Kupaju se sapunom za veš...
Ovo su samo neka od zapažanja zabeleženih u poslednjem istraživanju Ministarstva rada i socijalne politike o siromašnim porodicama širom Srbije u kojima odrasta skoro 300.000 dece. Polovina ove "armije" mališana živi na samom rubu egzistencije, a druga ispod granice siromaštva.
U ovim se domaćinstvima, prema ocenama samih ispitanika, štedi čak i "na vazduhu" pa su tako i prohtevi najmlađih svedeni na minimum. Na pitanje "Šta uskraćujete svojoj deci usled nedostatka novca?" u Aleksincu, Apatinu, Batočini, Dimitrovgradu, Malom Zvorniku, Sjenici... čuli su se mahom isti odgovori.
- Roditelji su ponekad kratko izgovarali "Sve! Od ishrane do garderobe", a ponekad su bolno nabrajali. I uvek su to činili uz snažne emocije - prepričava rezultate istraživanja Ljubomir Pejaković, posebni savetnik ministra rada i socijalne politike. - Svi roditelji tvrde da, upkros svemu, uvek nastoje da za svoje najmlađe izdvajaju najbolje. Nažalost, ishrana dece u najsiromašnijim domaćinstvima je nekvalitetna, bez dovoljno mleka, mesa, povrća i voća, bez slatkiša, sokova, sladoleda... Ponešto se kupuje jednom mesečno, na primer kada dobiju materijalno obezbeđenje i pomoć. Tada se "počaste" ćevapima i sokom.
Među ispitanicima je bilo i onih koji su "priznavali" da često nemaju ni za hranu.
- Tada jedu hleb i čaj - piše u istraživanju čiji su rezultati nedavno predstavljeni na međunarodnoj konferenciji "Deca i siromaštvo" održanoj u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Goli i bosi

STRUČNJACI koji su na terenu beležili poražavajuće činjenice o životnom standardu najmlađeg stanovništva, sakupili su odgovore od severa do juga Srbije. I dobili mračnu sliku o navikama i odrastanju najmlađih.
- Dečja odeća i obuća se nasleđuju, dobijaju na poklon ili se nosi staro i iznošeno - nastavlja Pejaković. - Školska deca kupuju polovne knjige i školski pribor, često nemaju za užinu, a po pravilu ni za džeparac. Mlađa deca najčešće ostaju uskraćena za igračke i slikovnice. Kupuju se najjeftinije ili neodgovarajuće, dobijaju oštećene i nekompletne.
Među stvarima i aktivnostima koje se deci uskraćuju pominju se i, kompjuter, Internet, škole računara, plesa, treninzi, sport, letovanja, zimovanja... O ovim se životnim stilovima gotovo ni ne razmišlja.
Prema podacima za 2009. godinu, među korisnicima materijalnog obezbeđenja je nešto više od 29.000 porodica sa decom. Ukupan broj dece u ovim domaćinstvima je oko 58.000. Ova vrsta socijalne pomoći je samo jedna u nizu državnih intervencija, a na nju, po svemu sudeći, računa najviše roditelja. Tako, pokazuju podaci resornog ministarstva, pored MOP-a najveći broj porodica istovremeno prima i dečiji dodatak ili povremeno jednokratnu opštinsku pomoć. Za gotovo sve porodice ove naknade su i glavni izvor prihoda.
Maksimalni iznosi pomoći iznose između 5.360 dinara za jednočlano i 10.734 dinara za petočlano domaćinstvo. Ukoliko deca redovno pohađaju školu porodice su i primaoci dečjeg dodatka, što uvećava ukupne naknade koje primaju od države, u proseku za 1.800 dinara po detetu. Deca samohranih roditelja i deca sa invaliditetom primaju uvećani dečji dodatak u iznosu od 2.500 dinara po detetu.
- U Srbiji je nešto manje od četiri odsto dece uključeno u program socijalne pomoći, dok je, prema procenama na osnovu ankete o životnom standardu, udeo siromašne dece u Srbiji dvostruko veći - zapaža Pejaković. - Domaćinstva sa decom su siromašnija od domaćinstava bez dece i njihovo siromaštvo se u 2009. godini dodatno uvećalo, pa je tako njihov broj sa od 5,6 odsto u trećem kvartalu 2008. godine, porastao na 8,8 odsto u prva dva kvartala 2009. godine. Nizak životni standard se ogleda i u stambenim uslovima u ovim domaćinstvima. Siromašne porodice sa decom, obuhvaćene intervjuom, mahom žive u malim kućama, čiji su vlasnici ili u kojima besplatno borave. Najčešće imaju jednu ili dve sobe.
Gotovo sva domaćinstva poseduju električnu energiju i tekuću vodu, dok, po proceni, svako treće domaćinstvo nema kanalizaciju i koristi spoljno kupatilo ili poljski nužnik. Kuće u kojima žive su izgrađene od nekvalitetnih, slabih materijala - naboj, pleter, daske..., oronule su i trošne, često sa betonom na podu, slabo opremljene nameštajem i sanitarijama, ponekad i bez prozora i vrata. Slaba izolacija, buđ i vlaga, malter koji otpada sa zidova, dodatno opisuju prostore u kojima žive.
Nisu retki primeri da se deca kupaju u komšiluku, a da roditelji peru veš na bunaru.
- Za brojnije porodice, sa više dece, problemi su i mali prostor, često zajednički život u jednoj sobi, bez mogućnosti da se odvoje muška i ženska deca ili da se izdvoji kutak za učenje - dodaje Pejaković. I predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, koja ujedno predsedava i radnoj grupi za prava deteta, ukazuje da su najugroženija deca do 14 godina starosti, koja uglavnom potiču iz porodica koje žive ispod linije siromaštva.
- Ova deca se često suočavaju sa problemima u školi, i drugim poteškoćama koje kasnije dovode do sličnih problema prilikom zasnivanja sopstvene porodice - ocenjuje Đukić-Dejanović. - Ona često rastu na ivici društva, što ih sprečava da se ravnomerno uključe u ekonomske, društvene i kulturne tokove životne zajednice i da ostvare svoje potencijale. Neophodno je obezbediti sistemski rad o svim pitanjima koja se odnose na decu i zaštititi ostvarivanja njihovih prava. Briga o deci odavno je prevazišla samo porodicu i u nju se mora uključiti društvo u celini.

Šta se planira

Srbija je na putu da poboljša regulativu. Upravo je završen nacrt novog zakona o socijalnoj zaštiti koja bi trebalo da otkloni osnovne nedostatke sadašnjih propisa.
U planu su nova rešenja koja bi trebalo da uključe uspostavljanje realnijih skala vrednovanja, uz preispitivanja starosnih struktura korisničkih porodica, kao i da se utvrde iznosi pomoći za domaćinstva samohranih roditelja i domaćinstva u kojima su svi članovi nesposobni za rad, te da se dodatno pomogne domaćinstvima sa više od pet članova. Predviđa se takođe indeksiranje naknada dva puta godišnje sa troškovima života, odnosno inflacijom. Nova zakonska rešenja će, procenjuju stručnjaci, uticati na značajno povećanje broja korisnika i budžetskih izdvajanja za ove namene, a koliko će to biti, upravo se raspravlja u parlamentu.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić se nada da bi nakon izlaska iz krize 2011. godine, mogle da stupe na snagu odredbe novog zakona o socijalnoj zaštiti koje predviđaju da budu uvećani iznosi materijalne pomoći i broj korisnika.

NOVI KORISNICI
U 2009. godini više od 5.000 domaćinstava se pojavljuje kao novi korisnici MOP-a. Od tog broja, blizu polovine, približno 2.500, jesu porodice sa decom.
Među novim korisnicima, porodicama sa decom, najzastupljenije su tročlane porodice (blizu 34 odsto), potom četvoročlane i domaćinstva sa više od pet članova, dok među novoprijavljenim porodicama bez dece preovlađuju jednočlana domaćinstva (oko 69 odsto).

SIROMAŠNIJI
U STRUKTURI domaćinstava koja dobijaju materijalno obezbeđenje i pomoć (MOP) ranijih godina je bilo mnogo više samačkih domaćinstava u odnosu na broj porodica sa decom. Tako su 2001. godine domaćinstva bez dece činila gotovo dve trećine korisnika socijalne pomoći, dok danas domaćinstva sa decom učestvuju sa 46,8 odsto.

TROŠAK
PREMA merilima za 2009. godinu, pojedinci koji mesečno troše 7.963 dinara mesečno, odnosno 17.518 dinara ako su bračni par sa jednim detetom, smatraju se siromašnima. Najveći broj domaćinstava je, međutim, po članu trošio između 3.000 i 4.500 dinara.

DODATAK
381.004 dece, odnosno svako četvrto dete u Srbiji, prima dečji dodatak, za šta se izdvaja 744 miliona dinara mesečno.