Stanove niko ne kupuje

Vlasnici agencija za prodaju nekretnina u Srbiji jednoglasni su u oceni da je sadašnja cena kvadratnog metra u stambenim zgradama nerealno visoka. Kao najveći razlog za poskupljenje stanova oni ističu izražavanje cena u evrima, što su vlasnici stanova iskoristili da samo prepišu dotadašnju cenu u markama. Predsednik Asocijacije posrednika u prodaji nekretnina u Beogradu i vlasnik agencije „Feniks“ Nebojša Rapajić kaže da trend rasta cena nekretnina traje već godinu dana, izražavajući uverenje da će se situacija stabilizovati u septembru. - Naši ljudi su navikli da cene stanova budu 100.000 „nečega“, pa je umesto maraka sada cena izražena u evrima. Svi se slažu da je to takozvana psihološka cena, ali ja smatram da će se cene u septembru stabilizovati. Inače, potražnja je velika, a ponuda slaba. Zapravo, kupci postaju sve zahtevniji, a dobrih stanova je sve manje, ili im je cena astronomska. Vlasnici starijih stanova često u novinama čitaju da se u njihovom komšiluku prodaju novi luksuzni stanovi za 1.500 evra po kvadratu, pa, ne razmišljajući o razlici u kvalitetu, traže istu cenu za svoj stan - kaže Rapajić.

On ističe da su u Beogradu najtraženiji stanovi na Vračaru, čija se vrednost, u zavisnosti od lokacije, starosti objekta i luksuza, kreće od 1.500 do 2.000 evra po kvadratu. Tradicionalno su skupi i stanovi u centru grada, u krugu dvojke.

- U centralnoj zoni kvadrat može da košta i od 2.000 do 3.000 evra. Traženi su i stanovi na Banovom brdu, a kvadrat je od 1.000 do 1.200 evra. U poslednje vreme stanovi oko novoizgrađenih tržnih centara u Novom Beogradu počeli su da dobijaju na vrednosti, a cena je od 1.000 do 1.200 evra po kvadratu. U tim zonama se nalaze stanovi koje mi ubrajamo u prvu i drugu ligu, a u jeftinije svrstavamo one u naseljima Braće Jerković, Medaković, Šumice i u blokovima 62 ili 63. Međutim, ni tu cena nije manja od 700 do 800 evra po kvadratu - kaže Rapajić.

Prema cenovnicima koji se objavljuju u agencijama za nekretnine, za kvadrate u manje atraktivnim delovima grada kao što su Braće Jerković i Medaković, vlasnici, ipak, traže i 1.000 evra.

Kao lek za stabilizaciju tržišta nekretnina on predlaže usvajanje zakona koji je, kako naglašava, njegova asocijacija još prošle godine predložila Ministarstvu finansija. Taj paket zakona podrazumeva i regulisanje prometa nekretnina, jer se „skoro 50 odsto brokera nelegalno bavi ovim poslom“. Asocijacija ujedno predlaže i usvajanje hipotekarnog zakona i zakona o denacionalizaciji.

Kvadrat stana u Novom Sadu košta između 650 i 1.000 evra. Novogradnja na periferiji je od 650 do 700 evra, dok se u širem centru za novi stan mora izdvojiti od 750 do 900 evra po kvadratu. „Polovni“ stanovi su nešto jeftiniji - kvadrat na Detelinari je 600, a u centru grada od 650 evra naviše. Najskuplji deo je centar iza Banovine, gde je kvadrat čak 1.000 evra. Garsonjere su i dalje najskuplje i ne mogu se naći za manje od 800 evra po kvadratu.

Po objašnjenju Dejana Čagorovića, predsednika Asocijacije za nekretnine Vojvodine, ovakvu situaciju uslovila je činjenica da je Novi Sad univerzitetski centar. Roditelji, koji imaju neka sredstva, radije se odlučuju da kupe deci stan nego da za vreme školovanja plaćaju iznajmljivanje.

- Cene nekretnina u Nišu u poslednjih godinu dana porasle su za oko 10 odsto, a od početka godine tržište nekretnina u Nišu je stalo - kaže za „Blic“ Dragan Nikolić, potpredsednik Udruženja „Krov“, predsednik Skupštine Asocijacije niških agencija za promet nekretnina i vlasnik agencije „Tvins“.

- U Nišu, koji je po ceni nekretnina na trećem mestu - iza Beograda i Novog Sada, najtraženiji su stariji stanovi, čija se cena kreće od 550 do 750 evra po kvadratu. Najskuplji i najtraženiji su stanovi do 30 kvadrata, u centru grada s parnim grejanjem. Na periferiji se mogu naći i stanovi jeftiniji od 500 evra po kvadratu, u starijim zgradama i bez daljinskog grejanja - kaže Nikolić.

Novi stanovi u izgradnji koštaju od 700 do 900 evra po kvadratu, a za stanove u nadgradnji potrebno je izdvojiti od 450 do 650 evra, zavisno od lokacije i sprata. Ponuda placeva u centru Niša je oskudna, jer je uglavnom već zauzeta većina lokacija na kojima je moguće graditi kuće, a cena po aru je od 5.000 do 20.000 evra.

Nikolić ocenjuje da je promet u Nišu usporen zbog nerealno visokih cena i migracije stanovništva s Kosova. On kaže da u Nišu iznosi u markama nisu prepisani u evro, kao što je to slučaj u nekim gradovima, ali da je i rast od 10 odsto za godinu dana veliko poskupljenje.

-Trenutno vlada velika disproporcija između cene koju formira prodavac i one koju kupci realno plaćaju - zaključuje Nikolić i napominje da je kupoprodaja stala i zbog iščekivanja stambenih kredita.

Drastičan skok cena nekretnina zabeležen je i u Subotici, a odnosi se prvenstveno na relaciju između kuća na periferiji i stanova u centru. Tako, na primer, za dve kuće na periferiji, veličine od 100 do 200 kvadrata, u užem centru Subotice može da se kupi samo dvoiposoban stan, što je ranije bilo nezamislivo.

Vlasnik agencije za nekretnine „Kruna“ Jovan Aradski kaže da je cena stanova trenutno od 450 do 700 evra po kvadratu, dok su cene kuća od 30 do 40, a na periferiji od 20 do 25 evra.

Prema njegovim rečima, Subotica još nije stigla nivo cena nekretnina u Novom Sadu, ali se približava - za dvosoban stan u Novom Sadu prošle godine trebalo je izdvojiti novca u vrednosti dva stana u Subotici, a danas je to smanjeno za polovinu.

Jovan Aradski kaže da je istovremeno drastično porasla i cena zemljišta, a vlasnici jutro zemlje prodaju za 1.000 do 2.500 evra u zavisnosti od lokacije. Tačnije, hektar zemlje je od 2.000 do 3.000 evra.