Predstavljen plan SAD za Kosovo

Berns je u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa ocenio je da treba nastaviti sa naporima na rešavanju političkog statusa Kosova i nazvao 2005. - "godinom odluke za Kosovo".

Prema rečima Nikolasa Bernsa, administracija predsednika Buša smatra da je status quo neodrživ i da treba energičnije krenuti u rešavanje kosovskog pitanja. SAD očekuju da se ovog leta izvrši sveobuhvatna procena standarda, koje bi trebalo da srovede norveški diplomata Kai Eide i ako ta procena bude pozitivna, a Vašington se nada da će biti, najesen Kontakt grupa i UN treba da razmotre rezultate i da odluče da li treba da počne politički proces određivanja konačnog statusa.

Tim procesom bi trebalo da rukovodi jedan visoki diplomata, kojeg bi imenovale UN i Kontakt grupa, a njegov zamenik bi mogao da bude Amerikanac. Berns je konstatovao da će pregovori biti teški, jer Beograd i Priština imaju sasvim suprotstavljene stavove i naglasio da se SAD ne zalažu ni za jedno specifično rešenje, ali da konačni status mora da bude zasnovan na multietničnosti, na poštovanju prava manjina, bez bilo kakve promene teritorije Kosova, bilo podelom ili pripajanjem susednim državama. Takođe je važno da kada se postigne dogovor o konačnom statusu, očekuje se, prema Bernsovim rečima, od Saveta bezbednosti UN-a da donese novu rezoluciju, koja će uzeti u obzir rezultate pregovora i mada nije zadat rok, SAD se nadaju da će se sve dogoditi do kraja sledeće godine.

Politički analitičar iz Vašingtona, Obrad Kesić kaže da ne očekuje ništa novo od američkog plana za Kosovo i da prvi i najvažniji stav američke administracije jeste da pregovori između Beograda i Prištine moraju da počnu ove godine i da se zbog toga zalažu za pozitivnu ocenu standarda.

"Druga stvar jeste da oni već odavno govore da će ti pregovori da vode u jedan prirodni pravac, a što se njih tiče, oni misle da je taj pravac nezavisnost Kosova, ali to je daleko od toga da je to zvaničan stav Amerike. Mislim da će danas jasno da se vidi da u suštini, administracija nema zvanični stav što se tiče konačnog statusa Kosova", kaže Kesić.

Analize: Šta SAD žele

On je rekao i da je Amerikancima, u stvari, najvažnije da pregovori o Kosovu krenu, da bi mogli da povuku svoje trupe iz pokrajine.

S time se slaže i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, ali on smatra da u američkoj inicijativi ima i novina: "Ova administracija insistira na tome da pojedinačna pitanja, kao što je Kosovo, demokratizacija Srbije, jačanje centralnih funkcija Bosne i Hercegovine, stabilizacija Hrvatske, Makedonije i Albanije, mora gledati u tom balkanskom okviru. I da kažem da ono što je novo za Kosovo, a to je da ovog puta republikanska administracija stavlja i opciju nezavisnosti u igru, nezavisnosti Kosova."

Janjić ipak, napominje da se Amerika odrekla razgovora o konačnom statusu Kosova i prihvatila termin budući status, što znači da se više ne razmišlja o nezavisnosti Kosova odmah.

Dušan Janjić upozorava da u međnarodnoj zajednici postoji sumnja u političku volju i sposbnost Beograda da bude aktivan partner Americi i EU u pomeranju sa statusa quo.

Koštunica, Tadić i Nikolić o politici prema Kosovu

Danas su Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Tomislav Nikolić (SRS) razgovarali o državnoj politici prema Kosovu i Metohiiji u Vladi Srbije. Na sastanku je ocenjeno da to rešenje mora da obezbedi vrstu proširene autonomije za Kosovo i da je posebno važno da medjunarodne granice u regionu ostanu nepromenjene, kako bi se sačuvala i unapredila regionalna stabilnost, saopštila je vladina Kancelarija za odnose s medijima.

Zaključeno je i da bi trebalo nastaviti sa inicijativama Tadića i Koštunice za započinjanje razgovora sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom i premijerom Bajramom Kosumijem, kao predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji, navedeno je u saopštenju.

U razgovoru je posebno istaknuto da je povratak svih prognanih Srba ključni standard koji se u narednom periodu mora ostvariti, jer se radi o najelementarnijem ljudskom pravu.

Beograd-Priština: Razmena poziva

Priština

Premijer Kosova Bajram Kosumi pristaje da se sastane s premijerom Srbije, ali ne 25. maja i ne u Prizrenu. Kosumi smatra da je potrebno dogovoriti se o datumu i mestu susreta, kaže portparol Vlade Kosova Daut Dauti. "Kada je reč o sastanku, odgovor je pozitivan, Kosumi će se sastati s Koštunicom, ali ne 25. maja i ne u Prizrenu", rekao je Dauti Beti.

Dauti je za Radio Beograd 202 dodao da sastanka neće biti dok Koštunica ne prizna legitimne institucije Kosova. "Koštunica i Beograd bi trebalo da budu u stanju da priznaju pozitivan napredak, koji su već priznali narod Kosova, međunarona zajednica i Makedonija. To ne mora biti bilo kakav  potpis, Koštunica samo treba da kaže da stanje nije kao 1999. jer Kosovo sada ima vladu, parlament, zakone i institucije. Koštunica bi trebalo da prizna legitimne kosovske institucije. Ne isključujem mogućnost da se sastanemo pod pritiskom međunarodne zajednice, ali to bi onda bio simboličan sastanak", kaže on.

Kosovski premijer Bajram Kosumi ponovio je u sredu da je spreman da se sastane sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, kako bi razgovarali o postojećim problemima Beograda i Prištine. U saopštenju iz kabineta kosovskog premijera povodom poziva premijera Srbije da se sastanu, Kosumi je pozdravio želju i volju Koštunice za tim susretom. Kosovo želi da ima dobre odnose sa Srbijom, naveo je Kosumi, ocenivši da je Kosovo već stvorilo dobre odnose sa svim susednim zemljama. On je dodao da sve zemlje u regionu sve više izražavaju razumevanje za novi razvoj na Kosovu. Kosumi je veruje da susret treba da koordiniraju dve strane, koje treba da prema protokolu odrede datum, mesto i teme razgovora.

Međutim, šef Kancelarije Vlade Srbije za odnose s medijima Srđan Đurić ocenjuje da predsednik Vlade Kosova Bajram Kosumi "odlaže i uslovljava" početak razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom. 

On je podsetio da je Vlada Srbije uputila konkretan poziv za razgovore, jer smatra da je Kosumi "izrazio stvarnu spremnost da dijalog počne". "Svako uslovljavanje i postavljanje preduslova za početak razgovora zapravo govori da ne postoji ni dobra volja ni stvarna spremnost da se razgovara", ocenio je Đurić.

S druge strane, predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je poziv, preko šefa španske diplomatije Migela Anhela Moratinosa, predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi. Moratinos je u Prištini rekao da je Rugovi preneo Tadićev poziv i da mu je Rugova ponovio da je spreman za sastanak, ali na nekoj međunarodnoj konferenciji, na kojoj bi bile prisutne obe strane, i da ne prihvata direktan sastanak s Tadićem. U međuvremenu, i iz Prištine je stiglo saopštenje iz kabineta predsednika Kosova, u kom se kaže da je Rugova spreman da se sastane s Tadićem, početkom juna u Ženevi, tokom međunarodne konferencije koju organizuje Centar za bezbednosnu poliku.

Moler: Ponovo uspostaviti poverenje

Beograd

Šef danske diplomatije Per Stig Moler koji je danas doputovao u Beograd, izjavio je da rešenje krize na Kosovu mora da bude prihvatljivo za sve strane kako ne bi bila ugrožena stabilnost regiona.

"Ne može se uspeti ako se nametne rešenje koje nije prihvatjivo u regionu, tako bi se stvarili novi problemi", rekao je Moler posle razgovora sa šefom diplomatije Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem.

Drašković je upoznao Molera sa stavom "više od autonomije manje od nezavisnosti" i istakao da se SCG zalaže da se prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji zaštite po najvišim evropskim standardima.

Moler će danas u Beogradu razgovarati i s predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom, a tokom trodnevne posete SCG će boraviti i u Prištini i Podgorici.

Gauen: Očekuje se revizija standarda za Kosovo

Ambasador Velike Britanije u SCG Dejvid Gauen izjavio je da se očekuje velika revizija standarda za Kosovo: "U narednom periodu očekuje se ogromna revizija standarda za Kosovo, iako ne znamo kakav će biti ishod. Verujem da će biti načina da se razgovori o budućem statusu Kosova uspešno odvijaju."

On je precizirao da "Beograd mora da odigra punu ulogu, jer će na stolu o statusu Kosova biti širi dijapazon mogućih opcija". "Važna je inicijativa premijera Koštunice i predsednika Tadića da se pokrenu razgovori i da postoji jedinstvena platforma za razgovore o statusu Kosova, što bi trebalo da dodatno pokrene rad grupa za tehnička pitanja", rekao je britanski ambasador u Vranju.