BBC 0

25.04.2024.

15:47

Istorijska direktiva Evropskog parlamenta o nasilju nad ženama, šta znači za Balkan

Najvažnije odredbe se odnose na sprečavanje silovanja, odnosno da se naglasi značaj pristanka u seksualnom odnosu i pruži specijalizovana podrška žrtvama.

Izvor: Nataša Anđelković - BBC novinarka

Istorijska direktiva Evropskog parlamenta o nasilju nad ženama, šta znači za Balkan
BBC/Jakov Ponjavić

Podeli:

Prvi put u istoriji, Evropski parlament je usvojio pravila za direktnu borbu protiv nasilja nad ženama.

Najvažnije odredbe se odnose na sprečavanje silovanja, odnosno naglašavanje značaja pristanka u seksualnom odnosu i pružanja specijalizovane podrške žrtvama.

Prinudni brakovi i genitalno sakaćenje žena od sada će biti krivična dela, kao i odavanje privatnih informacija na internetu, poput osvetničke pornografije i sajber nasilja.

"Danas je Parlament načinio korake da Evropa bude prvi kontinent koji će okončati nasilje nad ženama.

"Široka lepeza pravila će sprečiti nasilje nad ženama, zaštititi žrtve i procesuirati počinioce, kako bi se osigurao celoviti pristup suočavanja sa ovim jezivim zločinima", rekla je Frensis Ficdžerald, iz Komiteta za ženska prava i rodnu ravnopravnost.

Ženske organizacije širom Evrope pozdravljaju "veliki korak", kaže Tanja Ignjatović, pravnica Autonomnog ženskog centra, za BBC na srpskom.

Direktiva stupa na snagu 20 dana od objavljivanja u službenom glasniku EU, a države članice imaju tri godine da primene odredbe.

Orijentacija za zemlje na putu ka EU

Dok će direktiva biti obavezna za članice Evropske unije, zemljama na putu ka članstvu, poput Srbije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore - "ona je orijentacija", kaže Ignjatović.

"Ne moramo da usaglašavamo zakonodavstvo, ne primenjujemo je direktno, ali ako jednog dana postanemo članica, onda će ona biti obaveza", kaže ona.

Direktiva je trenutno mnogo značajnija za žene u Evropskoj uniji, jer još postoje države koje nisu ratifikovale Istanbulsku konvenciju koja se bavila istim temama.

U odnosu na prethodnu, najveća novina ove direktive je u tome što sadrži četiri krivična dela sajber nasilja, poput slanja eksplicitnih fotografija ili omalovažavanja na internetu, koje se sve češće dešava.

Dok se Istanbulskom konvencijom propisuje da je oblik seksualnog nasilja svaki seks bez pristanka, ne samo silovanje, ova formulacija se nije našla u novoj direktivi EU, što je najveća zamerka, dodaje Ignjatović.

"To je verovatni rezultat kompromisa."

Da bi silovanje bilo okarakterisano kao krivično delo, u većini evropskih zemalja zakoni i dalje navode prisilu, upotrebu i pretnju silom ili nemogućnost odbrane.

Kakve su kazne za krivično delo silovanja na Balkanu?

  • U januaru 2021. godine u Srbiji je prvi put izrečena doživotna kazna zatvora za silovanje, što je maksimalna kazna predviđena za slučaj silovanja maloletnika. Za druga krivična dela silovanja, prema dosadašnjem Krivičnom zakoniku, predviđeno je od dve do 15 godina godina zatvora.
  • Krivični zakon Kosova predviđa zatvorske kazne od dve do 10 godina za obljubu bez pristanka, a za silovanje maloletnika predviđeno je od pet do 20 godina.
  • U Crnoj Gori je propisana zatvorska kazna od jedne do 15 godina, a u definiciju silovanja uključen je i pristanak.
  • Prema krivičnim zakonima Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, dva entiteta Bosne i Hercegovine, silovanje je definisano kao primoravanje osobe na polni odnos upotrebom sile ili pretnje. U Federaciji je propisano od jedne do 15 godina, a u Republici Srpskoj, od dve do 15 godina, osim u slučaju smrti maloletnika, kada se može dosuditi i doživotna kazna zatvora.

Posle rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, silovanje i seksualno zlostavljanje je "prepoznato u međunarodnom pravu kao instrument rata i sredstvo terorisanja lokalnog stanovništva", objasnio je Dejvid Filips, direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija u Sjedinjenim Američkim Državama za BBC na srpskom.

Tokom rata silovano je i seksualno zlostavljano između 12.000 i 50.000 žena, procene su Ujedinjenih nacija.

Žene u BiH su svedočile o zlodelima, a užasi koje su preživele postali su dokazi pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Seksualno nasilje u ratu prvi put je tada proglašeno za zločin protiv čovečnosti.

  • Severna Makedonija predviđa doživotnu kaznu zatvora za silovanje maloletnika, što je i maksimalna osuda u slučaju da su žrtvi nanete teške telesne povrede. Minimalna predviđena kazna je šest meseci.
  • Hrvatska je prva od zemalja u regionu koja je u definiciju silovanja uvela pristanak. Minimalna propisana kazna Kaznenim zakonom je 12 meseci, a maksimalna 10 godina, a za maloletne žrtve, do 15 godina zatvora.

Direktiva nastavak na Istanbulsku konvenciju

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojena je 2011. godine u Istanbulu, ali od tada postoje veliki otpori da se usvoji u svim članicama EU.

To još nisu učinile Bugarska, Češka, Mađarska, Letonija, Litvanija i Slovačka.

Srbija i Bosna i Hercegovina, kao članice Saveta Evrope, bile su među prvih deset zemalja koje su je usvojile dok je taj proces u Hrvatskoj, članici EU, izazvao brojne kontroverze.

Jedina država koja ju je opozvala, i to na predlog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, jeste Turska, iako Konvencija nosi naziv Istanbulska, podseća Ignjatović.

Tome je doprinelo i širenje kontrapokreta koji u borbi protiv nasilja nad ženama vidi takozvanu "džender ideologiju, koja se suprotstavlja porodičnim vrednostima".

"Narastajući antirodni pokret, koji je najdominanatniji u SAD, pa preplivao Atlantski okean i zapljusnuo Evropu, sve nas je prilično iznenadio, zbog neočekivane koalicije između konzervativnih grupa, političkih partija, crkava i Katoličke i pravoslavnih, naročito Ruske pravoslavne crkve i oligarha koji to bogato finansiraju.

"Oni pogrešno tumače konvenciju", kaže pravnica.

Ipak, ni sve države koje su usvojile Konvenciju, ne poštuju je u potpunosti.

Iako je 2013. usvojila Istanbulsku konvenciju, Srbija ignoriše odredbu da se deca koja svedoče nasilju prepoznaju kao žrtve, na šta su ženske organizacije mnogo puta skretale pažnju.

Uznemirujući podaci

Nasilje nad ženama pogađa polovinu čovečanstva i dešava se i u realnom životu i na internetu.

Podrazumeva različite oblike - od udaraca, do seksualnog nasilja, ali i psihičko i ekonomsko zlostavljanje i iskorišćavanje.

Svaka treća žena u EU i svetu iskusi fizičko ili seksualno nasilje bar jednom u životu, podaci su Evropske komisije.

Najmanje dve žene nedeljno ubije partner ili član porodice u EU.

U zbiru, svake godine strada 3.000 žena, a ko zna koliko ih bude povređeno ili uznemiravano.

Psihičku, pravnu i lekarsku pomoć žrtve iz Srbije mogu zatražiti i pozivima na:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Šestomesečna zabrana

Gurović izbačen iz srpske košarke

Milanu Guroviću, treneru Reala, izrečena je šestomesečna zabrana vođenja tog tima, posle masovne tuče u kojoj je učestvovao, a koja je izbila na meču sa KK Vizurom.

11:33

29.5.2024.

13 h

Podeli: