Kosovo: Pripreme za nezavisnost

U prilog tom datumu idu i detalji proslave o kojima govore prištinski mediji. Kosovski Srbi, takođe, čekaju konačnu odluku, ali za sada, kako kažu, sigurno je da oni neće biti ti koji će izazivati nasilje. Od danas bi, prema najavama, u Prištini trebalo da počnu završne pripreme za sednicu Skupštine Kosova na kojoj bi bila proglašena nezavisnost Kosova.

Najviši predstavnici vlasti i opozicije trebalo bi da počnu i sa izradom teksta deklaracije o kojoj bi Skupština trebalo da glasa.

Osim toga, radna grupa koju je formirao premijer Kosova Hašim Tači izradila je scenario proslave proglašenja nezavisnosti Kosova.

Scenario proslave još nije utvrđen i u javnosti kolaju samo razne varijante po kojima će se, nakon sednice Skupštine 17. februara, javnosti obratiti najviši kosovski lideri, te da će, nakon toga, uslediti svečanost, prvo u vidu koncerta Prištinske filharmonije, a nakon toga i veselje na glavnom prištinskom trgu u organizaciji Skupštine opštine Priština.

Među organizatorima proslave preovladava ideja da se proslava podeli na onu koja će biti održana u Prištini i onu u svim kosovskim opštinama, čime se glavni grad želi rasteretiti dolaska 100.000 ljudi iz unutrašnjosti.

Posebno velika proslava nezavisnosti planira se da bude održana u roku od dve-tri nedelje od proglašenja nezavisnosti i na njoj se planira dolazak mnogobrojnih međunarodnih delegacija.

I sa druge strane, one na kojoj su kosovski Srbi, svakodnevno se razmatraju mogućnosti koje mogu biti iskorišćene u trenutku jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Prema rečima Nebojše Jovića, iz Srpskog nacionalnog veća severne Mitrovice, mogućnost koja je za sada sigurno isključena jeste da Srbi na severu Kosova izazovu incidente.

"Na severu straha i neizvesnosti nema, tim pre što smo mi sigurni da je sever Kosova nemoguće implementirati u to nezavisno Kosovo. Svaki potez biće dobro odmeren, ništa nećemo raditi na svoju ruku, sve uz konsultacije sa našom državom, poštujući međunarodno pravo, u kontaktu sa zvaničnim međunarodnim organizacijama. Tako da, sa naše strane, sve će biti mirno, a da li će Albanci biti mirni, ja se nadam da hoće. Ukoliko bude nasilja, mi smo svakako spremni ovde na severu da se zaštitimo, ali ono na šta bacamo akcenat i na to strogo pazimo – sve što činimo da ne utiče negativno južno od Ibra", kaže Jović.

Međutim, Srbi koji žive u enklavama na Kosovu mnogo su više uplašeni jer smatraju da bi proglašenje nezavisnosti još više pogoršalo njihovu situaciju, kaže Dejan Baljošević iz Orahovca.

"Plašim se haosa, plašim se da će doći do situacije da Albanci Kosovo smatraju nezavisnom državom, mi ćemo je smatrati svojom i koja će onda solucija pobediti - videćemo u praksi ko će imati više snage da svoju ideju sprovede. To će dodatno pogoršati naše uslove života jer će onda Albanci još više krenuti da se prema enklavama ponašaju agresivnije, odnosno da će im to dati argument da sprovedu tu svoju nezavisnost do kraja", smatra Baljošević.

Jović odbacuje mogućnost da sever Kosova proglasi neku vrstu svoje nezavisnosti u odnosu na ostatak Kosova i navodi da će, umesto toga, Srbi zatražiti nešto drugo.

"Zatražićemo da svi policajci u KPS albanske nacionalnosti i sve institucije koje su do sada bile UNMIK-ove, a tada će biti institucije nezavisnog Kosova, da napuste sever Kosova, eto da ne bi bilo tenzija. Učinićemo sve da nijedan albanski pojedinac, nijedna albanska porodica ni na koji način ne bude ugrožena i, u najkraćem rečeno, živećemo i dalje kao da je na snazi, a jeste, Rezolucija 1244", kaže Jović.

Inače, Evropska unija je danas počela formalnu raspravu o Operativnom planu, dokumentu čije bi usvajanje predstavljalo zeleno svetlo za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju, preneli su Tanjugu u Briselu izvori u Savetu Evropske unije.

Iako je za usvajanje ovakvog dokumenta obično potrebno više vremena, izvori u EU smatraju da je moguće da se on po ubrzanoj proceduri nađe pred šefovima diplomatije na Savetu ministara EU 18. februara ili čak i pre kraja sedmice, u slučaju da se usvoji po takozvanoj pisanoj proceduri.



Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin naveo je da je cilj Evropske unije da se ceo prostor, gde je uključeno i Kosovo, što pre osposobi za približavanje i uključivanje u Uniju.

Upitan da li će Slovenija priznati nezavisnost Kosova, Kacin je odgovorio da bi ovo pitanje trebalo posmatrati na drugi način.

"Slovenija je '91. proglasila nezavisnost i Srbiji je trebalo samo osam godina da dođe k pameti i da prizna nezavisnost Slovenije. Pitanje glasi - kada će Srbija priznati Kosovo i uspostaviti dobrosusedsku saradnju sa Kosovom, jer tamo živi ogroman broj Srba i za dobro tih Srba bilo bi dobro naći načine komuniciranja, saradnje međusobnog poverenja i razvoja odnosa", smatra Kacin.

Jelko Kacin je naveo i da Srbija mora da pokaže da su njene evropske integracije i status Kosova dva odvojena problema, a to će učiniti tako što će što pre potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Jonson: Uskoro odluka o misiji EU

Rukovodilac Civilne kancelarije Evropske unije u Prištini Jonas Jonson izjavio je danas da će odluka o slanju misije Evropske unije na Kosovo vrlo brzo biti objavljena u Službenom listu Unije.

Jonson, koji je i lični izaslanik Viskog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednosnt Havijera Solane na Kosovu, podsetio je da su sve države članice Unije, izuzev Kipra, u petak donele odluku o slanju misije na Kosovo.

Posle sastanka sa predsednikom Skupštine Kosova Jakupom Krasnićijem Jonson je rekao da je zadovoljan saradnjom sa institucijama Kosova.

On je naveo da će Civilna kancelarija Evropske unije učiniti sve da uspešno ostvari svoje zadatke, kao i da će na Kosovu imati između 200 i 300 zaposlenih.

Predsednik Skupštine Kosova Krasnići kazao je da je ta instutucija spremna da učini sve kako bi se uspešno obavila procedura usvajanja deklaracije o nezavisnosti Kosova i usvojila zakonska i druga rešenja predviđena paketom međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

On je rekao da će Skupština vrlo brzo usvojiti Ustav i državne simbole.

Krasnići je naveo i da je najvažnije da se proglašenje nezavisnosti Kosova izvede u punoj koordinaciji sa SAD, Evropskom unijom i "skoro celom međunarodnom zajednicom", koja podržava nezavisnost Kosova.

DSS: Primenićemo Akcioni plan

Institucije u Srbiji će, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, delovati u skladu sa Akcionim planom, kaže porparol DSS Andreja Mladenović.

Mladenović je na konferenciji za novinare rekao da će Srbija "sigurno reagovati kao što bi i svaka država reagovala kada bi joj se oduzimao deo teritorije".

"To je pravo koje nam omogućava povelja UN kao i Rezolucija 1244 i mi ćemo sigurno reagovati u skladu sa tim, kao svaka međunarodno priznata država poštujući svoj integritet i suverenitet", rekao je Mladenović.

On je, međutim, kazao da je o uvođenju vanrednog stanja nakon proglašenje nezavisnosti Kosova prvi put čuo iz medija i naveo da su to samo spekulacije koje ne može da komentariše.

"Tužba bi imala dobre šanse"

Tužba Međunarodnom sudu pravde protiv država koje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova imala bi dobre šanse, kaže Tomas Flajner.

Pravni savetnik srpskog državnog tima u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije Tomas Flajner rekao je za "Glas" da je, s njegove tačke gledišta, najbolje da Beograd podnese tužbu Sudu u Hagu zato što je "sto odsto siguran da je jednostrano proglašenje i priznanje nezavisnosti Kosova pravno nasilje nad Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti".

"Postoje tri mogućnosti pred Srbijom u slučaju da neke države jednostrano priznaju nezavisnost Kosova - tužba Međunarodnom sudu pravde, arbitraža i pregovori", dodao je on, a prema njegovom mišljenju, najbolje bi bilo da se podnese tužba.

"Znam stručnjake koji tvrde da bi Srbija u tom procesu pobedila, kao i one koji tvrde da bi mogla samo da izgubi, a ja verujem da su joj šanse za uspeh 80 odsto", istakao je Flajner, koji je i direktor Instituta za federalizam u Friburgu u Švajcarskoj.

Flajner tvrdi i da bi za arbitražu trebalo da se Srbija i, recimo Nemačka, koja prizna nezavisnost Kosova, dogovore o trećoj strani, nekom arbitražnom komitetu ili sudu, u koji bi obe imale poverenja.

Zadatak takvog tela bio bi da odluči ko je tu u pravu. To je, kao i pregovori, tvrdi Flajner, malo verovatno.

"Glavni argument Srbije jeste pravni argument i cela stvar u vezi sa jednostranom nezavisnošću Kosova mora da se postavi na legalne osnove. U tome leži uspeh", objasnio je Flajner.

"Glas" podseća da je predsednik Boris Tadić upozorio da će Srbija tužiti vlade zemalja koje priznaju nezavisnost Kosmeta i navodi da je to samo jedna od stavki nedavno usvojenog akcionog plana koji je naša vlada pripremila za slučaj samoproglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.