Preminuo poslednji svedok stradanja u Šumaricama

Kako je na Fejsbuku naveo Dejan Ristić, Jovanović je imao 17 godina kada je bio streljan u Šumaricama.

“U telu je imao čak 11 rana od metaka. Bio je teško ranjen i na samrti. Našla ga je majka, skoro na izdisaju. Tajno ga je prenela u njihovu kuću i, angažovanjem jednog dobrog lekara, negovala i oporavljala u narednim mesecima. Njegove reči, kada mi je opisivao sam trenutak streljanja, kao i kada je docnije tog istog dana, nalazeći se teško ranjen međ' leševima nevinih, začuo glas svoje majke koja ga je tražila pamtiću do kraja života. Dragoljub se potpuno oporavio i časno poživeo još punih 77 godina. U svojoj zreloj dobi inicirao je izgradnju Spomen-muzeja ”21. oktobar” i bio je njegov prvi direktor”, naveo je Ristić.

Dodao je i da je Jovanović preminuo svega dva dana pre godišnjice sopstvenog streljanja.

“Čika Dragoljub je do svog poslednjeg dana ostao dostojanstvena i časna starina, jedna od retkih preživelih žrtava jednog od najstrašnijih zločina. Sa urođenom plemenitošću decenijama je svedočio svoju ličnu, kao i tragediju svojih drugara. I danas ga pamtim onakvog kakav je bio tokom naših susreta - stamen, sede kose i brkova, plemenit, blag i pažljiv, dostojanstven, bez i najmanje mržnje prema zločincima. Časno je u sebi nosio tragediju Šumarica. Tokom tih susreta učio me je šta znači biti čovek, plemenit i brižan, jak i nesebičan. Vest o njegovoj smrti nisam saznao iz medija jer to nije nešto što bi privuklo pažnju naših novinara. Do mene je ona stigla privatnim kanalima, sa zakašnjenjem. No, upravo u dane kada se sećamo nevinih žrtava Šumarica. Znam da je čika Dragoljub sada ponovo sa svojim školskim drugarima koji su u Kragujevcu i okolini stradali 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine. Znam da su sada konačno svi zajedno i da skupa hodaju stazama svog tako tragičnog i naglo prekinutog detinjstva. Znam i to da ga više nikada neću sresti, ali isto tako znam da ću bat njegovih dečačkih koraka začuti već tokom svoje naredne posete Šumaricama. Znam da će u tim trenucima stajati pored mene, sa onim svojim blagim osmehom na licu i očima punim života. Nikada neću zaboraviti divnog čika Dragoljuba. Pamtiću ga sa istinskim divljenjem i zahvalnošću za sve što sam od njega naučio. Molim vas da ga ni vi ne zaboravite. Njegovom smrću umrla je i poslednja žrtva tog strašnog i krvavog kragujevačkog oktobra”, naveo je Ristić.