Spas ili pošast

EU je oformila komitet koji će pratiti istraživanja o genetski modifikovanim organizmima. Mnoge zemlje Evrope izbegavaju upotrebu hrane od genetski modifikovanih organizama. Srbija će za sada ostati u grupi zemalja koje, po zakonu, ne proizvode genetski modifikovanu hranu

Početkom prošlog meseca ministri za životnu sredinu Evropske unije (EU) su se dogovorili da oforme komitet koji bi procenjivao istraživanja genetski modifikovanih organizama (GMO).

Zadatak Komiteta bio bi da ispita efikasnost istraživanja dugoročnih efekata genetski izmenjenih proizvoda, transparentnost tih istraživanja, kao i to da li su nevladine grupe u dovoljnoj meri bile u uključene u njih. Pomenuti komitet bi trebalo da prouči i zahteve nekih članica EU da stvore teritoriju slobodnu od GMO, ili čak da cele zemlje budu slobodne od GMO.

Neophodnost da Evropa razmotri promenu politike u oblasti uzgajanja GM proizvoda, češki ministar za životnu sredinu, Martin Bursik, je argumentovao infromacijom “da 70 odsto građana EU ne želi da jede GM hranu".

U prilog toj tezi, međutim, ne ide podatak koji je krajem prošle godine objavio BBC. Naime, prema istraživanju koje je BBC objavio, površine pod genetski modifikovanim kulturama u Evropi 2007. godine bile su za 77 odsto su veće nego godinu dana ranije. Prvi put u EU, genetski modifikovani usevi se gaje na preko 100.000 hektara, i tom brojkom je konačno srušen još jedan u nizu mitova da GM kulture nikada neće biti prihvaćene u Evropi.

Međutim, iako hiljadu kvadratnih kilometara useva u Evropi ne može da se poredi sa milion kvadratnih kilometara pod genetski modifikovanim usevima širom sveta, u EU besni pravi rat između proizvođača GM hrane i nekoliko evropskih zemalja koje se oštro protive genetski modifikovanim kulturama. Italija, Poljska, Mađarska, Austrija, Grčka, Kipar i Luksemburg, najljuće protivnice genetski modifikovanih proizvoda, upozoravaju na to da uticaj GM hrane na ljudsko zdravlje još nije dovoljno ispitan, a sumnje su brojne - od toga da genetski modifikovana hrana utiče na otpornost ljudskog organizma na antibiotike, do spekulacija da meso stoke koja se hranila takvom hranom može na duge staze da izazove čak i rak organa za varenje kod čoveka.

Zakonima Evropske unije se ne zabranjuje korišćenje genetski modifikovanih proizvoda u potpunosti, ali se insistira na striktnim pravilima u vezi sa korišćenjem genetski modifikovanog semena u prirodnom okruženju kao i poreklom i deklarisanjem genetski modifikovanih organizama, koji se koriste kako u ljudskoj ishrani tako i u stočnoj hrani. Unutrar Evropske unje može se, na primer, trgovati samo semenom koje je odobrila Evropska agencija za bezbednost hrane. Zakonska regulativa po pitanju GM proizvoda se, ipak, razlikuje se od zemlje do zemlje. Nekoliko zemalja članica Evropske unije, uključujući Nemačku i Austriju, su bez izuzetka zabranile uzgajanje i uvoz semena genetski modifikovanih useva.Velika Britanija svojim građanima zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane, ali zato dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. Nemačka i Francuska se, takođe, protive genetskim modifikacijama i kloniranju. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je privremeno zabranio sađenje genetski modifikovanih kultura, a gotovo u svim zemljama Zapadne Evrope u hrani ne sme da postoji nijedan procenat genetskih modifikacija. Za razliku od razvijenog sveta, zemlje u tranziciji dozvoljavaju od 0,3 do 0,5 odsto genetskih modifikacija, a zemljama koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, zakoni iste dozvoljavaju najviše 0,9 odsto genetskih modifikacija.

Široko nezadovoljstvo po pitanju genetski modifikovane hrane prouzrokovalo je ogromne pritiske na velika prehrambena preduzeća u Evropi, pa su neka od njih (Carrefour Sunsburi, Nestle i Unilever) javno odbacila upotrebu genetski modifikovanog materijala u pripremanju prehrambenih proizvoda.

U SAD drugačije

Situacija je mnogo drugačija u Sjedinjenim američkim državama, gde je biotehnologija pozitivno prihvaćena. U Sjedinjenim američkim državama GM proizvodi se gaje na veliko – u najvećoj meri to su soja i kukuruz. Obe sorte su tako genetski modifikovane da daju veće prinose od običnih biljaka, ili da daju iste prinose kao i obične biljke, ali sa manje ulaganja (manje herbicida, insekticida...). Prema podacima USDA (United States Department of Agriculture) u 1996. površina zemljišta na kojima su se obrađivale GM namirnice iznosila je 1,5 miliona hektara, a trenutno se ta brojka popela na 21 milion hektara.Dodatni stimulans je i poverenje koje su FDA (Food and drug administration) i EPA (Environmental protection agency), dale dvema glavnim institucijama koje vode kontrolu po pitanju hranljivih namirnica, a koje su dale zeleno svetlo za komercijalizaciju genetski modifikovanih proizvoda, smatrajući da oni ne predstavljaju problem po zdravlje ljudi i okoline.

U SAD je i sedište džinovske korporacije »Monsanto«, »teške« nekoliko milijardi dolara, koja je apsolutni lider u proizvodnji GM hrane. Tamošnji agronomi (koje oponenti nazivaju i »arhitektama frankenštajnske hrane«), tvrde da oni samo žele da olakšaju posao farmerima i konzumentima. Izvršni direktor »Monsanta«, Hju Grant, koji je poreklom iz Glazgova ne razume animozitet koji Evropljani gaje prema GM hrani i ističe da je čak čak 90 odsto farmera sa kojima je sarađivao zadovoljno GM proizvodima. Međutim i u SAD ima farmera koji se protive GM proizvodima. Jedan od njih, Rodžer Peri, kaže da kompanije kao što je »Monsanti«, farmere sputavaju u njihovom radu, oduzimaju im kontrolu time što je na tržištu, uglavnom, distribuirano seme GM porekla i time im uskraćuju mogućnost izbora. Drugim rečima – većina farmera u SAD je primorana da gaji GM useve.

Pre četiri godine EU je ukinula šestogodišnji moratorijum na nove genetski izmenjene proizvode, ali je zato pooštrila propise vezane za nalepnice na tim proizvodima i formirala agenciju koja kontroliše taj proces. Iako je tada odobrila uvoz nekih GM proizvoda, Unija nije zvanično odobrila nijedan zahtev da se oni gaje u Evropi. Evropska komisija je kasnije odobrila uvoz GM žitarica koje proizvode kompanije „Monsanto“, „Dau Kemikal“ i „Dipon“, kao i uvoz šećerne repe „Monsanta“, a izdala je i desetogodišnju dozvolu da se u ishrani i proizvodnji stočne hrane koriste dve sorte genetski modifikovanog kukuruza („Dau“ i „Dipon“), kao i šećerna repa koju je proizveo gigant „Monsanto“. Te kulture se neće gajiti u Evropi, ali će se uvoziti i koristiti u proizvodnji hrane i stočne hrane.

Pred Komitetom za proveru istraživanja GMO nije lak zadatak. Posebno ako se uzmu u obzir pritisci pristalica teorije da je GMO rešenje za globalnu krizu hrane.

Srbija će za sada ostati zemlja koja, po zakonu, ne proizvodi genetski modifikovanu hranu. Ministar poljoprivrede, Saša Dragin, je prošle nedelje rekao da će tražiti da se proizvodnja genetski modifikovane hrane (GMO) tretira kao krivično delo.