Huan Ignasio Čela

Postao je profesionalnac 1998. godine i prve dve sezone pretežno se takmičio na turnirima nižeg ranga. Osvojio je ’čelindžere’ u Salinasu i Limi, ali je ubrzo shvatio da radi daljeg napretka mora totalno da se posveti ATP turnirima. Kao kvalifikant je došao do trofeja u Meksiko Sitiju, usput pobedivši Gugu Kuertena, Štefana Koubeka i u finalu Marijana Puertu. To mu je osiguralo ulazak u prvih 100, a sezonu je završio na 70. poziciji.

U martu 2001. godine počeo je da odrađuje tromesečnu suspenziju, koju mu je ATP odredio kao kaznu zbog upotrebe dopinga. Čela je odlično počeo sezonu, igrao je finale u Bogoti, a u trećem kolu Australijen opena je izgubio od Samprasa tek nakon pet odigranih setova. Kao i mnogi teniseri pre i posle njega, povratak u formu posle pauze Čela je tražio igrajući ’ćelindžere’. Ta taktika pokazala se dobro odabranom, pošto ih je Argentinac osvojio šest i ’preskočio’ preko 300 mesta na listi.

Naredne godine je trijumfovao u Amersfurtu, savladao je Alberta Kostu sa 6:1, 7:6 u finalnom dvoboju. Na US openu je dobio Tima Henmana, ali je u osmini finala izgubio od Rodika. Sledeće sezone beležio je krajnje prosečne rezultate, četvrtfinala u Monte Karlu i Madridu, kao i polufinale Čenaja, nisu bili dovoljni da ga održe u prvih 30 na svetu.

U 2004. godini je došao do četvrtfinala Rolan Garosa, gde je izgubio od Tima Henmana. Osvojio je treću titulu u karijeri, u finalu Eštorila dobio je Marata Safina sa 6:7, 6:3, 6:3. U Indijan Velsu je eliminisao Hjuita i Hasa, ali ga je u četvrtfinalu zaustavio Federer. Da nije bilo nekih nepredviđenih kikseva i poraza već na startu turinira (Sabaleta u Rimu, Labadze u Hamburgu, Melo na US openu, Melcer u Parizu), Čela bi vrlo verovatno zadržao poziciju u Top 20. Ali, upravo nemogućnost da na redovnoj osnovi pruža izvrsne partije jesu jedan od glavnih faktora koji su sputali Čelu da se obre u prvih 10.

U 2005. godini je ponovo igrao po principu toplo-hladno, plasirao se u nekoliko polufinala (Adelajd, Oklend, Los Anđeles) i sezonu završio na 39. mestu. U narednoj godini je igrao finale u Akapulku, a na Australijen openu je postavio lični rekord došavši do osmine finala. Savladao je Mareja, Hjuita i Fligena, ali ga je onda nadigrao Nikolas Kifer. Nije dobio dva duela u nizu od marta do jula, a potom je u finalu Kicbila izgubio od Agustina Kaljerija. Veliku pažnju javnosti pobudio je incident sa početka sezone, kada je Čela na Australijen openu u dvoboju sa Hjuitom pljunuo u pravcu protivnika prilikom promene strana, za šta je novčano kažnjen.

U 2007. je osvojio četvrti trofej, u finalu Akapulka pobedio je Karlosa Moju sa 6:4, 7:6. Počeo je sezonu skorom 20-6, igrao je četvrtfinala u Indijan Velsu, Majamiju i Rimu. Usledio je pad u drugom delu sezone, a zatim bljesak i plasman u četvrtfinale US opena. U toj fazi ga je izbacio David Ferer, koji je tada bio u životnoj formi. Čela je ceo Gren slem u Njujorku odigrao sa mnogo više samopouzdanja i neuporedivo agresivnije nego inače.

Huan Ignasio Čela najviše voli šljaku i spori beton, što je potpuno u skladu sa njegovim defanzivnim načinom igre. Forhend mu je bolji od bekhenda, koji češće podleže pritisku i zato ga protivnici uglavnom napadaju na tu stranu. Čelin servis vrlo je nepredvidiv. Više puta mu se dešavalo da u jednom susretu odservira dvocifren broj asova, a da već u sledećem napravi više dvostrukih servis grešaka nego asova. S obzirom na visinu od 190 cm, servis bi mogao da mu bude udarac koji pravi razliku u njegovu korist, ali to uopšte nije slučaj. Veoma retko igra slajs i ’drop-šot’, a ni voleji mu nisu na visokom nivou.