Borba protiv internet pedofilije u Srbiji

Vladimir Urošević, inspektor u Odseku za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije, je ranije izjavio da je u oblasti pedofilije broj kriminalnih dela porastao za oko 400 odsto.

Porast broja pedofila posledica je bolje tehnološke opremljenosti policije, samim tim i lakšeg otkrivanja počinilaca ovakvih krivičnih dela, ali i povećanja broja korisnika interneta u Srbiji.

Deca su često računarski pismenija od svojih roditelja. Zbog toga roditelji uglavnom ne znaju kako da kontrolišu šta njihova deca rade na internetu.

Policija upozorava roditelje da pažljivo prate kako njihova deca provode vreme na društvenim mrežama i internetu. Predatori-pedofili dečju radoznalost, naivnost, lakovernost i neznanje vešto koriste i lako dolaze do žrtava. Istovremeno, organizovane kriminalne grupe proizvodnjom i distribucijom pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece, zgrću ogroman novac.

"Cena jednog diska sa pedofilskim materijalom košta od 50 pa i do 1.000 evra, ukoliko se na njemu nalaze 'nove žrtve'", saopšteno je iz MUP-a Srbije.

S druge strane, u svakom trenutku na internetu postoji milion fajlova nastalih seksualnim iskorišćavanjem dece, a godišnje se proizvede 50.000 novih fajlova koji sadrže ovakav materijal.

Dečji psiholozi ističu da zloupotreba dece na internetu može na njih ostaviti velike i trajne posledice. Ukoliko dete i uspe da izađe na kraj sa događajima koji su ga zadesili, često za njim ostaje video snimak koji se kasnije može ponovo pojaviti i prouzrokovati pojavu novog traumatičnog iskustva. Trauma se može manifestovati noćnim morama, nesanicom, glavoboljom, a dete može razviti neki od oblika anksioznosti, opšte nepoverenje prema odraslima, razviti neki od oblika seksualno disfunkcionalnog ponašanja…

Rezultati istraživanja sprovedenog tokom 2012. godine u organizaciji Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih iz Novog Sada, opominju da je 68 odsto učenika novosadskih osnovnih škola tokom tromesečnog perioda makar jednom bilo izloženo nasilnom ponašanju u školi. Svako drugo dete je, u anonimnoj anketi, navelo da je ono samo donelo ili je videlo da je drug u školu doneo hladno ili vatreno oružje.

Iz Centra preporučuju da prilikom rada na podizanju svesti o opasnostima koje vrebaju internetu, posebnu pažnju treba posvetiti sledećim kategorijama dece: dečacima, učenicima koji školu pohađaju u prigradskim sredinama, mlađim učenicima, učenicima koji se za pomoć ne obraćaju školskom policajcu, direktoru i školskom psihologu/pedagogu, te učenicima sa slabijim školskim postignućem.

Naime, za ove grupe ispitanika je istraživanjem utvrđeno da u manjoj meri uočavaju postojanje pojave nasilja na društvenim mrežama.

Istraživanje digitalnog nasilja u osnovnim i srednjim školama u Srbiji sprovedeno tokom novembra 2012. godine u okviru programa “Škola bez nasilja”, a u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-a, uz podršku Telenora, takođe nudi zabrinjavajuće rezultate.

Na socijalnim mrežama je prihvatilo poziv za prijateljstvo osobe koju ne poznaje lično ili nikada nije srelo uživo 58% ispitanih učenika, njih 42% je komuniciralo putem četa sa osobama koje ne poznaje, dok je njih 11% izjavilo da je prihvatilo sastanak sa osobom koju je upoznao preko interneta.

Učenici četvrtog razreda osnovne škole najviše su izloženi uznemiravanju telefonskim pozivima i putem interneta. Snimanje mobilnim telefonom ili kamerom je u ovom uzrastu doživelo 8% ispitanih učenika i 21% starijih učenika. Uznemiravanje na socijalnim mrežama iskusilo je 18% osnovaca i 17% srednjoškolaca.

Polovina ispitanih nastavnika izjavilo je da poseduje osnovne veštine rada na računaru i da povremeno traži pomoć iskusnijih osoba. U taj broj je uključeno i 5% nastavnika koji ne koriste računar niti internet.

40% ispitanih nastavnika o digitalnom nasilju zna samo onoliko koliko pročita u štampi ili čuje u vestima, dok 7% izjavljuje da je vrlo malo informisano.

Istovremeno, po mišljenju 85% ispitanih roditelja, škola bi trebalo da uvede jasnija pravila korišćenja interneta i mobilnog telefona. Dve trećine roditelja smatra da škola treba da pruži podršku učenicima u slučaju digitalnog nasilja, čak i kad se ono ne desi u školi, a skoro svi ispitani roditelji mišljenja su da bi škola trebalo da upozna roditelje sa stepenom prisustva digitalnog nasilja i merama zaštite.

U novembru 2012. mediji su, nakon intervjua sa Nikolom Selakovićem, ministrom pravde Republike Srbije, pisali da će predlog antipedofilskog zakona, nazvan "Marijin zakon", po brutalno ubijenoj osmogodišnjoj devojčici pre dve godine u Starim Ledincima, bite usvojen do marta 2013. godine.

Nakon tragičnog slučaja u kom je devojčica silovana i ubijena, otac je pokrenuo inicijativu za donošenje Marijinog zakona, čiji je predlog usvojen 2012. godine, a predviđa da će svi izvršioci krivičnih dela silovanja ili pedofilije nakon odsluženja zatvorske kazne biti pod nadzorom policije i društva.

Po njegovom stupanju na snagu biće zabranjeno ublažavanje kazne ispod minimuma za pomenuta krivična dela, a osuđenima neće biti dozvoljen ni uslovni otpust, već će morati u celosti da odsluže kaznu na koju budu osuđeni.

Zakon predviđa i posebne mere za osuđenike posle izdržane kazne zatvora, kao što su obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabranu posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole), obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova.

Okrivljeni prema tom zakonu neće moći da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju i neće moći nikada da se zaposle u bilo kojoj instituciji ili bilo kojoj firmi i ustanovi koja ima bilo kakav kontakt sa decom. Te mere će se sprovoditi 20 godina nakon izvršene kazne zatvora, posle čega će svake četiri godine sud koji je doneo prvostepenu presudu po službenoj dužnosti odlučivati o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.

Prema tom zakonu biće uveden i registar za pomenuta krivična dela koje će voditi Ministarstvo pravde, što bi trebalo da pomogne nadležnim organima i sredini u kojoj žive da vode računa o njihovom ponašanju posle izlaska na slobodu, jer su pedofili i silovatelji mahom povratnici u izvršenju istih krivičnih dela.

Ranijim izmenama Krivičnog zakonika 2010. godine drastično su povećane kazne, pa je za silovanje deteta predviđena kazna od minimum 10 godina zatvora, uz zabranu ublažavanja ispod tog zakonskog minimuma.

Od januara 2013. godine Fond B92 u saradnji sa Ministarstvom trgovine i telekomunikacija i Ministarstvom unitrašnjih poslova Republike Srbije, a uz podršku komisije Evropske unije, radi na uspostavljanju Centra za bezbedni internet “Klikni bezbedno” u Srbiji u okviru koga će u rad biti pušten i servis za prijavu nedozvoljenog sadržaja i neprimerenog ponašanja na internetu.