MUP hoće da se ukine inspektor policije

U najnovijem Nacrtu zakona o policiji koji je uradilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije predviđa se da unutrašnju kontrolu policije vrši Sektor unutrašnje kontrole, čime bi se ukinula dosadašnja Služba generalnog inspektorata.

Članom 172 najnovijeg Nacrta zakona predviđa se da ministar propisuje oblik i način vršenja unutrašnje kontrole i da "načelnik Sektora unutrašnje kontrole policije blagovremeno i pismeno obaveštava ministra o svim slučajevima preduzimanja ili propuštanja akcija policije za koje smatra da su protivne zakonu". U članu 176 navodi se da načelnik Sektora sa rezultatima svojih ispitivanja upoznaje ministra i direktora policije (funkcija propisana Nacrtom zakona) i daje predloge za pokretanje postupka radi utvrđivanja odgovornosti.

Kontrolu rada Sektora unutrašnje kontrole vrši ministar, propisuje se članom 177. Istim članom se predlaže i da policijski službenik ima pravo da odbije unutrašnju kontrolu, do konačne odluke ministra, ako bi se bitno otežala primena policijskih ovlašćenja ili ugrozio život i zdravlje ljudi. Takođe, članom 177 predviđa se da ministar može istragu da prepusti nekoj drugoj organizacionoj jedinici "ukoliko predmet vršenja unutrašnje kontrole prevazilazi nadležnost Sektora unutrašnje kontrole ili je povezan sa drugim delima, ili se radi o predmetu velike društvene opasnosti". U članu 178 predlaže se da ministar daje smernice i obavezna uputstva za rad Sektoru unutrašnje kontrole i da su zaposleni u Sektoru dužni da na zahtev ministra dostave podatke, dokumenta i izveštaje o pojedinačnim pitanjima.

Ovim je uređeno da svu odgovornost u radu unutrašnje kontrole snosi ministar, a članom 179 propisuje se da on, na zahtev Vlade i Odbora Skupštine Srbije, podnosi izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole.

U Nacionalnoj strategiji za pristupanje Evropskoj uniji, koju je uradila Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU, navodi se da "unutrašnju kontrolu nad radom pripadnika policije obavlja generalni inspektor, koji je ujedno i pomoćnik ministra policije" kao i da SGI "preduzima operativno-preventivne mere u cilju otkrivanja, sprečavanja, suzbijanja i kažnjavanja svih vidova zloupotreba i nepravilnosti u radu izvršenih od strane pripadnika MUP". U Nacionalnoj strategiji je naglašeno da se "mora stvoriti klima apsolutne nezavisnosti Službe od drugih organizacionih jedinica MUP". Predlaže se i formiranje posebnog kontrolnog organa, koji bi morao biti potpuno nezavisan od policijskih struktura, koji bi delovao komplementarno sa SGI. Advokat Boža Prelević, jedan od autora modela zakona o policiji koji su izradili stručnjaci Lige eksperata (Lex), kaže da je taj tekst upućen MUP pre 18 meseci. U izradi predloga učestvovali su ugledni pravnici, sudije Ustavnog suda, profesori Univerziteta, istražne sudije, tužioci, pripadnici MUP; tekst je, kaže sagovornik Danasa, sačinjen u saradnji sa Savetom Evrope i OEBS. Deo predloga ove organizacije ugrađen je u nacrt koji potpisuje Kabinet ministra, ali ne i odredbe o generalnom inspektoru policije.

- Odeljenje generalnog inspektora iz našeg modela svedeno je u predlogu Ministarstva na sektor MUP. To teorijsko rešenje teško može da se brani u odnosu na sva druga pozitivna rešenja koja postoje u zakonima evropskih zemalja gde je generalni inspektorat jedna od najjačih karika u dekriminalizaciji policija. Policija je specifična i po tome što treba da istražuje kriminal kod drugih, ali i kod sebe. Upravo zato je i u našem modelu koji je rađen na osnovu više od 20 uporednih tekstova zakona o policiji i uz lična iskustva naših saradnika iz inostranstva generalni inspektor. Jer, bez jakog generalnog inspektora koji će biti autonoman u svom radu, bez činjenice da se on može obratiti parlamentarnim odborima, preciziranog načina ko i kako ga bira - imaćemo policiju koja se vraća u predpetooktobarski period kada je bila autistična, autoritarna i samokontrolisana, koja ne može da odgovori potrebama Srbije za modernom policijom - naglašava Prelević.

Sagovornik Danasa ističe da bi sektor čije se formiranje predviđa u tekstu MUP mogao da generiše kriminal i podseća da su premijera Zorana Đinđića ubili visoki funkcioneri policije. - Generalnog inspektora bi na predlog vlade trebalo da postavlja Skupština. A tako bi trebalo da bude i u izboru generalnog inspektora BIA koji, takođe, ne postoji. Oni bi trebalo da budu odgovorni vladi i parlamentarnim odborima. Odnos između generalnog inspektora MUP i ministra bi bio takav da on može da bude pomoćnik ministra. Ministar jeste najodgovorniji, ali ne može da kontroliše apsolutno celu priču i bude kriv za sve anomalije. Rešenjem koje predlažemo se i uvodi i odgovornost generalnog inspektora - kaže Boža Prelević.

On ističe da prvi čovek sektora koji se predviđa predlogom iz MUP ne bi mogao da se, ukoliko ministar naredi obustavljanje neke istrage, obrati parlamentarnim odborima i da ukaže na postupke koji su obustavljeni. - Tako se sve vraća na situaciju iz prošlosti u kojoj je ministar bio alfa i omega - ocenjuje Boža Prelević.

Bogoljub Milosavljević, profesor Fakulteta za poslovno pravo, kaže za Danas da "institucija generalnog inspektora u Srbiji nikad nije bila zakonska, već je uvedena internim aktom ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića".

- Sadašnji model MUP je moguć, to je "policija u policiji", a pitanje je ko bi na tu rukovodeću funkciju došao i koliko bi bio sposoban da taj posao odgovorno radi. Pristalica sam ideje da postoji generalni inspektor, ali ne ovakav kakvog imamo u praksi, potpuno podređenog ministru. To treba da bude samostalan čovek koga postavlja vlada i koji ima prolaz prema vladi. Pogotovu kada u MUP nastanu problemi, a ministar ne želi da upozna javnost sa njima. Ali, ako bi na funkciju došao neko kao Vladimir Božović koji pravi sebi promociju - ne treba nam takav inspektor i bolje bi bilo da bude sektor. To treba da bude ličnost koja dobro poznaje rad policije, nekorumpirana, posvećena poslu, u isto vreme čovek koji će moći da radi bez straha da će ministar da ga ukoči. A spoljašnju kontrolu treba da vrše sudovi, tužilaštva, mediji, ali i tela sastavljena od građana i policajaca koja bi pratila rezultate policije, razmatrala predstavke i ulazile u svaki problem do kraja - ističe Milosavljević.

U Studiji izvodjlivosti koju je nedavno uradila EU se navod da " oragani vlasti treba adekvatno da reaguju na odluke koje je doneo Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija. U Srbiji se situacija generalno poboljšava formiranjem i rekonstruisanjem Kancelarije Generalnog inspektorata u MUP Srbije". Navodi se još "novi Kodeks ponašanja se već sprovodi, naročito kroz Kancelariju Generalnog inspektora, i daje prve konkretne rezultate".

U studiji OEBS "Reforma policije u Srbiji" navodi se da "Služba generalnog inspektora mora da bude nezavisna i odgovorna samo ministru unutrašnjih poslova". Dodaje se da "istrage koju generalni inspektorat sprovodi moraju da budu podložne analizi skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu i ombudsmana, kada ta institucija počne da funkcioniše". Preporuka OEBS je da Služba generalnog inspektorata mora da ima slobodan i nesporan pristup svom osoblju i dokumentima i da bi svako ometanje i kršenje toga predstavljalo disciplinski prekršaj ako ne i razlog za krivično gonjenje.