Batut: Ne koristiti zamućenu vodu

Iz Instituta "Batut" poručuju da se takva voda ne koristi ni za pripremanje hrane i ličnu higijenu, već da se u toj situaciji koriste kontrolisani izvori vodosnabdevanja (cisterne i flaširana voda).

U slučaju da se vodosnabdevanje obavlja iz individualnih vodnih objekata, takva voda ne sme da se koristi za piće, već da se u što kraćem roku laboratorijski ispitia.

Ukoliko se voda skladišti u kućnim uslovima za piće i pripremu namirnica preporuka je da se to čini u ambalažama manje zapremine do dva litra i iskoristi u što kraćem roku uz poštovanje mera higijene.

Treba pojačati kontrolu sanitarno-higijenskih uslova prostorija, opreme, pribora i zdravstvenog stanja osoblja koje radi na pripremi hrane u restoranima društvene ishrane, obdaništima i školama.

Pojačati kontrolu zdravstvene ispravnosti namirnica, aktivirati objekte koji su određeni za javnu ishranu u slučaju vanredne situacije i evakuacije stanovništva iz svojih domova.

Ne koristiti lako kvarljive hranljive namirnice - meso, mleko i jaja, sveže voće i povrće, već konzervirane namirnice, termički obrađeno povrće, suvo voće, konditorske proizvode.

Sve namirnice koje bi mogle da dođu u kontakt sa vlagom držati u staklenim i metalnim dobro zatvorenim posudama, a namirnice koje su došle u kontakt sa vodom iz poplavnog talasa u frižiderima, zamrzivačima, ostavama ni u kom slučaju ne koristiti za ishranu.

Uz sve navedene mere neophodna je striktna higijena ruku posebno pri pripremi i konzumiranju hrane, a u slučaju pojave simptoma kao što su mučnina, povraćanje, proliv, povišena temperatura obavezno se javiti lekaru.

Moguće i crevne zarazne bolesti

Dr Ana Mišović, specijalista epidemiologije u čačanskom Zavodu za javno zdravlje, izjavila je da je nakon povlačenja poplavnih voda najverovatnija pojava crevnih zaraznih bolesti. Prema njenim rečima, preventivne mere za crevne zaraze su pre svega održavanje higijene ruku u toku ishrane i pre pripremanja hrane.

"Veoma je važno ne puštati decu na poplavljene travnate površine barem sedam dana dok se dobo ne osuši tlo, a po potrebi poželjno je izvršiti dezinfekciju", kazala je ona Tanjugu, dodajući da je u objektima neophodno prvo dobro mehanički očistiti površine, sačekati da se dobro isuše podovi i zidovi, a potom će zavod izvršiti dezinfekciju.

Dr Mišović upozorava građane da izbegavaju korišćenje električnih kosilica i bilo kojih aparata koji imaju veze sa strujom, sve dok zemljište ne bude potpuno suvo.