Većina škola ne radi

Sindikati očekuju da im se priključe i obrazovne ustanove koje dosad nisu štrajkovale.

Sindikati su "ogorčeni i iritirani" izjavom premijera Cvetkovića da, tražeći veće plate i ulaganje u obrazovanje, ruše ekonomsku stabilnost države.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji rekao je da je premijer Srbije "svojom izjavom dodatno podstakao prosvetare da istraju u štrajku". Leonardo Erdelji, upravo zbog stava Vlade da bi povećanje plata moglo da uruši sistem javnih finansija, očekuje da se od danas poveća broj škola u štrajku.

Iziritiran stavom Vlade je i predsednik Samostalnog sindkata obrazovanja Branislav Pavlović, čije članstvo i dalje drži časove - ali samo polusatne.

“Očekujem da u ponedeljak ili eventualno utorak premijer Cvetković formira svoj pregovarački tim, u kome ne mora on da bude, može da bude neko od potpredsednika Vlade ako je on zauzet, i da počnemo intenzivne pregovore”, naveo je Pavlović.

“U krajnjoj liniji, nikome nije u interesu da ovaj štrajk traje što duže”, kazao je on.

“Dakle, to je njihov zadatak, umesto da pričaju o tome kolika će biti inflacija ako se ispune naši zahtevi, ili da se optužuju ovi ili oni. Znači – pregovarački tim, pregovori – to je normalno u toku štrajka”, rekao je Branislav Pavlović.

Prema rečima Pavlovića, od ukupno 1.804 škola u Srbiji potpunom obustavom rada ili skraćenjem časova na 30 minuta štrajkuje 1.427 škola. Prema podacima Samostalnog sindikata obrazovanja, 635 škola nema nastavu, a u 792 škole časovi su skraćeni na 30 minuta.

S druge strane, Ministarstvo prosvete trvdi da prema podacima pristiglim od školskih uprava do 11 sati, 1.326 škola radi sa punim radnim vremenom ili skraćenim časovima na 30 minuta, dok je 478 potpuno ouistavilo rad.

Pismo Tadiću

U međuvremenu, Forum beogradskih osnovnih škola uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, za koga smatraju da bi kao bivši profesor mogao da ukaže koji je izlaz iz situacije nastale u oblasti prosvete.

Forum je u otvorenom pismu istakao da za loše stanje u prosveti nisu krivi profesori, jer, kako se kaže, nisu oni opljačkali prosvetni fond devedesetih godina.

"Očekujemo da zaustavite ponižavajući položaj srpske prosvete i u materijalnom i u duhovnom pogledu. Odlijte gde je prepuno, uvedite platne razrede, rasporedite teret krize podjednako, omogućite nam status dostojan ljudi koji vaspitavaju mlade", kaže se u pismu.

Ističe se da je povećanje plata jedan od zahteva zaposlenih u prosveti, ali ne jedini i najvažniji.