Crkvama se vraća imovina

Zakonom je predviđeno da budu vraćeni poljoprivredna zemljištva, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije, pokretne stvari od kulturnog ili istorijskog značaja, što se odnosi na imovinu na celoj teritoriji Srbije, uključujući i Kosovo.

Imovina će biti vraćena u naturalnom obliku u vidu iste ili druge odgovarajuće imovine, ili novčanom nadoknadom, u vidu obveznica, po tržisnoj vrednosti u slučajevima kada vraćanje u naturalnom obliku nije moguće.

Visina obeštećenja utvrđuje se prema vrednosti imovine u momentu oduzimanja, a metodologiju određivanja vrednosti uređuje Direkcija za restituciju koja se ustanovljava ovim zakonom.

Direkcija će odlučivati o zahtevima za vraćanje imovine ili isplati novčane naknade, o čemu će svaka tri meseca obaveštavati vladu.

Zahtevi za vraćanje imovine mogu biti podneti do 30. septembra 2008. godine, a Direkcija je dužna da odluči o zahtevu u roku od šest meseci od dana prijema.

Prema podacima kojima raspolaže država, od ukupno nacionalizovane imovine posle Drugog svetskog rata u Srbiji, crkvama i verskim zajednicama pripada oko tri odsto. Koliko je zemlje i nekretnina verskim zajednicama oduzeto teško je utvrditi jer je deo dokumentacije o tome zarobljen u arhivama opština, sudova, pa čak i nekadašnje Državne bezbednosti.

Prema nezvaničnim podacima iz Arhiva Beograda, u Srbiji, uključujući i Kosovo, Srpska pravoslavna crkva potražuje od države nekretnine u vrednosti oko dve milijarde evra i oko 250.000 hektara obradive zemlje. Isti izvor navodi i da je pre rata Rimokatoličkoj crkvi pripadalo oko 30.000 jutara zemlje u Bačkoj.

Poznavalac prilika na Kosovu Dušan Janjić ocenjuje da bi za Vladu bolje rešenje bila potpuna denacionalizacija i otvaranje i vraćanje zemljišnih knjiga na Kosovo. Janjić smatra da je bolje taj problem rešavati kroz mehanizam sukcesije pre definisanja statusa: "Glavni hendikep u razgovorima o decentralizaciji oko tih granica opština i oko imovine crkve jeste u stvari što je deo knjiga i katastara u Srbiji. I naravno, međunarodna zajednica verovatno zna njihov sadržaj, ali je ne interesuje. Ona kaže: 'Dajte knjige, pa da to proverimo', Albanci to koriste da kažu: 'Srbi hoće da prave novo Sarajevo, da dele teritoriju', ne pristaju na cenzus. Dakle, samo se daje novi izgovor za odugovlačenje".

On je najavio da bi u septembru parlamentu trebalo da bude upućen i Predlog zakona o opštoj denacionalizaciji.