EU: Novac za zemlje pogođene izbegličkom krizom

Ovo je dogovoreno na sastanku ministara Evropske unije i tranzitnih zemalja preko kojih se kreću izbeglice na putu ka Evropi, koji je održan u Luksemburgu.

Na ministarskoj konferenciji odlučeno je da se nekontrolisani priliv migranata zaustavi na granicama Evrope i Turske, započne političko rešavanje rata u Siriji i izdvoji velika pomoć za zemlje pogođene izbegličkom krizom, saopštili su šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn i visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

Mogerinijeva je saopštila da će biti formirani "garantni fondovi" za uklanjanje uzroka ilegalne imigracije u Africi, kao i za Siriju, Liban, Jordan i Tursku s početnim sredstvima od 500 miliona evra, s tim da članice EU i druge zemlje u svetu daju dodatna sredstva tako da se dobije ukupna suma od milijardu evra.

U dodelu novca iz tog fonda će, dodala je visoka predstavnica EU, biti uključene i države Zapadnog Balkana, povećaće se humanitarna pomoć za zbrinjavanje izbeglica, a pristigli begunci iz ratova i progona će biti prerazmešteni u članicama Unije.

U deklaraciji ministarske konferencije podvlači se da je masovni priliv izbeglica preko istočnog Sredozemlja i "zapadnobalkanskog puta" izazvao velike probleme u zemljama tranzita i prijema, kao i "izazove za upravljanje granicama, sisteme azila i bezbednost".

U tekstu deklaracije je istaknuto da se mora obezbediti humani prijem za izbeglice iz ratova, dok neregularni migranti moraju biti brzo vraćeni u zemlje porekla i zato će biti uspostavljena stroga kontrola na granicama i uveden popis svih migranata.

Time bi se uklonile, razbile mreže krijumčara migranata, ali za to je presudno da se uspostavi zajednička i solidarna saradnja, stav je svih ministara.

"Zapadni Balkan, a posebno Srbija i BJR Makedonija su na migrantskom putu… cenimo pomoć koju pružaju hiljadama osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita i volju da preuzmu odgovornost za to, uključujući prihvatanje vraćanja njihovih državljana ili državljana trećih zemalja", stoji u deklaraciji.

Aselborn je naglasio da će sa "posebno ugroženim" državama Zapadnog Balkana pojačati pravosudna, policijska i saradnja u upravljanju granicama.

Luksemburški ministar je istakao da EU ima šansu, jer sarađuje sa zapadnobalkanskim zemljama koje imaju ozbiljne ugovorne odnose s Unijom.

U deklaraciji i izjavama Aselborna i Mogerinijeve je dat veliki, presudan značaj znatno većoj, usaglašenoj saradnji s Turskom u nadzoru granica, sprečavanju krijumčara migranata, stvaranju uslova za bolji život preko dva miliona izbeglica u toj zemlji, ali i preuzimanju obaveze Ankare da uspostavi nadzor na svojim granicama u saradnji s Grčkom i obalskom stražom i policijom EU.

Turskoj je, kako je rečeno, ponuđen akcioni plan i o tome ovih dana treba da se zauzme konačan stav i odmah preduzmu opipljive mere.

Na konferenciji "Istočno Sredozemlje - Zapadnobalkanski put" o masovnom prilivu izbeglica sa Srednjeg istoka, učestvovali su ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU i ministri tih resora iz Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Srbije, kao i Turske, Libana i Jordana.