NBG "Lamela": 3.500 duša u 1.000 m

Beograd -- Titulu najduže zgrade u Beogradu nosi popularna "Lamela" iz novobeogradskog Bloka 21, poznata i kao "Cik-cak" ili "Meandra", dugačka skoro 1.000 metara.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

U toj zgradi živi čak 3.500 stanara u 62 različita ulaza.

Devetokraki objekat smešten preko puta "Hajata", sagrađen šezdesetih godina prošlog veka, jedinstven je po svojoj veličini, ali i po tome što se nalazi na čak četiri različite adrese, pošto je razapet između Bulevara Mihajla Pupina i Zorana Đinđića, te Ulice Milentija Popovića i Antifašističke borbe.

Idejni tvorci su "Beogradskih pet", grupa tada mladih arhitekata predvođeni Mihailom Čankom. Redom osvajajući najprestižnije nagrade, oni su zaslužni i za naselja Liman 1 i Liman 2 u Novom Sadu. Čanku je pripala i prva nagrada na konkursu za naselje Kneževac Kijevo.

Pod budnom stražom "Šest kaplara" u najbližem komšiluku, ovde su nastajale anegdote lokalaca koje daju dušu celom gradu. Izdvojene, poput kvarta, lamele poređane u stilu domina, pričaju istoriju svojim glasom, čuvajući oko 3.500 duša među svojim zidovima.

"U ovoj zgradi su živela u početku samo vojna lica, a onda i njihovi naslednici, kao i novi vlasnici. Kao deca smo jurili po krovu, terasama koje su spajale sve delove zgrade, a onda išli na pecanje do obližnjih bara", priča Nenad, koji je proveo detinjstvo u ovom kraju Novog Beograda.

Trčanje dečurlije na poslednjim spratovima "Lamele" već godinama nije moguće. Žale se stanari na divlju gradnju. Komšije su nadziđivale svoje stanove, pa se šareni vrh najduže zgrade. Smenjuju se crep, staklo, plastika, lim.

Neplanski "ukrašeni" poslednji nivo razbija jednoličnu spoljašnost. Iste terase, prozori kojih ima više od 5.000, siva spoljašnost podsećaju na ružan nadimak koji su nekada dali Novom Beogradu - "velika spavaonica". Zelene oaze kriju se tek među kracima "Meandre". Smenjuju se u njenom krilu dva vrtića, parkovi, igrališta, Deseta gimnazija, Osnovna škola "Jovan Dučić", Teniski klub "Ušće".

"Škola se nekad zvala "Josip Broz Tito", a koliko se sećam, on je bio gost tada na svečanom otvaranju. U isto vreme se gradila gimnazija, pa su srednjoškolci išli sa osnovcima. Gurali su se u tri smene svakog dana", prisećaju se stanari najduže zgrade u Beogradu.

Table sa starim nazivima ulica na njenim zidovima podsećaju na Lenjina i solidarnost proletera. Odmah ispod su navijački slogani i prepoznatljive boje sportskih klubova. Pravi lavirint za nova lica u kraju, tek iz ptičje perspektive vidi se sva lepota "Meandre".

"Bila je pruga odmah tu uz lamele. Išao je ka Glavnoj stanici, a sve iza bilo je ravno, bez ovih staklenih zgrada koje danas postoje. Znam odavno da živim u najdužoj zgradi u prestonici i moram priznati da mi je drago", priča vojni penzioner Tomislav Sačić, koji uskoro slavi osamdeseti rođendan.