Alarmantno: Prestonica ostaje bez lekara?

Čak dve trećine, odnosno 75 odsto lekara zaposlenih u bečkim bolnicama je došlo na granice svojih snaga i razmišlja da podnese otkaz, piše Fenix magazin.

Pre svega zbog ogromnog opterećenja: Čak 91 odsto bolničkih lekara od ukupno 1.894, koliko ih je učestvovalo u ispitivanju javnog mnjenja, izjavilo je kako ne očekuje da će se situacija bitnije promeniti i stoga je blizu toga da podnese otkaz.

Njih 55 odsto tvrdi kako nema šanse da se situacija popravi, nego naprotiv, da će biti sve gora i gora.

Rezultat ankete, koja zove na uzbunu “bečke gradske oce”, danas je predstavljena javnosti u Beču. Kako je istaknuto, radi se isključivo o bečkim javnim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama.

“Javni zdravstveni sistem postaje za radnike sve manje atraktivan. Koleginice i kolege su siti zbrinjavati pacijentkinje i pacijente kao na pokretnoj traci. To ne odgovora, i to s pravom, njihovom medicinskom lečenju i postupcima”, poručio je Stefan Ferenci, predstavnik lekara zaposlenih u bolnicama i potpredsednik Lekarske komore Grada Beča.

Ferenci je savetovao svima koji upravljaju javnim bolnicama, da brzo i dobro razmisle kako da povećaju zadovoljstvo lekarskog osoblja, kako bi uspeli da ga zadrže.

Odbornik za zdravstvo Grada Beča i prva osoba nadležna za zdravstvo u austrijskom glavnom gradu, socijaldemokrata, Peter Haker apelovao je na zajedništvo i pozvao sve pogođene da “delom puta idu zajedno, kako bi se bolničko lečenje za bečko stanovništvo postavilo na solidne temelje”.

Šta navedena zabrinjavajuća anketa govori nadležnima za zdravstvo u Gradu Beču je jasno. Ali šta ona znači bolesnim Bečanima, koji moraju na bolničko lečenje s već unapred gorkim ukusom u ustima, uskoro će se čuti, pišu domaći mediji.

Prema svemu navedenom, očigledno ni u Beču nije baš sve tako “ružičasto” kako se često misli ili govori.

Ono što je vidljivo je da je pandemija koronavirusa, uprkos svim zdravstveno-lekarskim uspesima Grada Beča, ostavila, i još uvek ostavlja, ogromne posledice na one koji su se gotovo tri godine danonoćno borili u bolnicama, posebno u jedinicama intenzivne nege, za spas svakog ljudskog života.

Stoga ih treba ne samo hvaliti i nagraditi nego im i omogućiti da se i oni bar malo odmore od tog ogromnog stresa, piše Fenix magazin.