Kako je bačeno 600 miliona evra

Kako piše Politika, država je na spasavanje svojih posrnulih banaka potrošila ni manje ni više 600 miliona evra.

Čije su to pare? Poreskih obveznika, podrazumeva se. Ministar finansija je, štaviše, bio izričit da su te pare potrošene „ni za šta”. Drugim rečima, pare su potrošene, a problemi nisu rešeni.

Otkud sad ova nova, pozamašna cifra o parama potrošenim na saniranje gubitaka u državnom bankarskom sektoru?

Upućeni kažu da tu valja sabrati sve što je država do sada dala na spasavanje loših banaka kroz dokapitalizaciju, ali i ono što će da plati za rešavanje problema stare i Nove Agrobanke i njenog prelaska u Poštansku štedionicu.

I sam Mlađan Dinkić je naveo da se u vladi piše ugovor o prenosu 250 osiguranih i 150 miliona evra neosiguranih depozita iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu.

Razliku između ovih 400 i pomenutih 600 miliona evra valja tražiti u svim dosadašnjim dokapitalizacijama Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd koje, uprkos, finansijskim injekcijama, nanovo posluju sa gubitkom. S obzirom na to da se projekat stvaranja Nove Agrobanke nije pokazao uspešnim, jer ona pravi dva miliona evra gubitka mesečno, jasno je da tu ne postoji živi novac koji može biti prenet u Poštansku štedionicu, a koji bi koliko sutra mogao biti isplaćen štedišama Agrobanke.

To je, uostalom, potvrdila i Agencija za osiguranje depozita svojim saopštenjem da će biti potrebno 250 miliona evra za sprovođenje zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, a sve radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

Taj novac obezbediće upravo Agencija za osiguranje depozita. Ostatak od 150 miliona evra, sva je prilika, biće pokriven emisijom državnih obveznica za formiranje Nove Agrobanke, ali i time što Poštanska štedionica dobija mrežu od 60 filijala stare Agrobanke.

Nenad Gujaničić, iz Sinteza invest grupe, kaže za Politiku da za sve ovo što nam se dešava sa ovim bankama nema boljeg argumenta od problema da državi uopšte nije mesto u vlasničkoj strukturi ovih finansijskih institucija. "Kakve koristi poreski obveznici imaju od postojanja državnih banaka? Niti povoljnije kredite, niti bolje kamate na depozite... "

"Štaviše, često privatne banke nude bolje uslove kako za građane, tako i za privredu. Od državnih banaka jedinu korist imaju interesne grupe bilo da su zaposleni primljeni preko partijske linije ili pak korisnici kredita koji ih nikada ne bi dobili kod banaka koje uredno posluju na tržištu. Nažalost, tu nije kraj priče. Ove banke veoma često rizik u poslovanju percipiraju arbitrarno, odobravajući zajmove mimo tržišnih principa, a svedoci smo gde njihovo poslovanje na ovaj način vodi. Dakle, sasvim je dovoljno na tržištu da postoji jedna domaća banka, NBS, koja će nadzirati i regulisati tržište, dok bi najbolje bilo da se preduzetništvom (bankarstvom) bave predstavnici privatnog kapitala koji će snositi rizik za donete odluke", kaže Gujaničić.