Dinkić: Tender za Bor 31. avgusta

On je rekao da bi tender trebalo da bude okončan do kraja ove godine, a da će minimalna početna cena na tenderu biti 340 miliona dolara, koliko je na prvom tenderu ponudio konzorcijum koji su činili Ist point i investicioni fond ORN.

Tražiće se minimalne obavezne investicije od 180 miliona dolara, uz novi zahtev da kupac ispuni evropske standarde u zaštiti životne sredine, rekao je on i dodao da je očito da će biti potrebno da se RTB-u odobre nove subvencije do završetka privatizacije, ali nije mogao da kaže kolike.

Republički Sekretarijat za zakonodavstvo prethodno je doneo odluku da se raspiše novi tender za privatizaciju RTB-a Bor, iako je ministar Dinkić govorio da je najbolje nastaviti pregovore sa drugoplasiranim na tenderu, konzorcijumom Ist pointa i ORN-a. Dinkić je naveo da je prilikom obrazlaganja stava pred Vladom Srbije da se započnu pregovori sa drugoplasiranim ponuđačem "bio ekonomski ubedljiv", ali da su prevagnuli pravni elementi.

"Pravo je dobilo prednost", istakao je on dodajući da je u Zakonu o privatizaciji postojala pravna praznina o tome šta se dešava sa tenderom kada prvorangirani ponuđač odustane od kupovine. Zakon će biti izmenjen, najavio je Dinkić, tako da će biti precizirano da se u takvim slučajevima pređe na razgovore sa drugoplasiranim na tenderu.

Interesantno je da se, u međuvremenu, premijer Vojislav Koštunica sreo sa ruskim biznismenom Olegom Deripaskom, koji je ponovo zainteresovan za kupovinu RTB Bora. Bejzik element, čiji je vlasnik Oleg Deripaska, je zatražio krajem juna od Vlade Srbije da razmotri mogućnost raspisivanja novog tendera za RTB i to nakon što je ministar Mlađan Dinkić najavio pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem - konzorcijumom Ist pointa Zorana Drakulića i londonskog investicionog fonda ORN.

Ministar je na pitanje da li je odluka o rapisivanju novog tendera povezana sa sastankom premijera Vojislava Koštunice sa ruskim magnatom Olegom Deripaskom, zainteresovanim za RTB, kazao da nije prisustvovao sastanku. On je dodao da će na tenderu, kao i u prethodnim slučajevima privatizacija, pobediti isključivo onaj ko ponudi najbolje uslove i najveću cenu.

“Pobediće isključivo onaj ko da najbolje uslove, bez obzira da li je prethodno razgovarao sa premijerom, sa predsednikom, sa ovim ili onim, ali nisam ni ja želeo da na ovaj tender padne bilo kakva senka pravne sumnje, pa da neko sa pravnog aspekta osporava da li je trebalo nakon raskida ugovora sa Kupromom poništavati tender ili nastavljati. Ovako imamo sve ispočetka, pa ko voli nek izvoli, ko da više dobiće”, objašnjava Dinkić.

Analitičar Sijka Pištolova kaže da je mimo pravila i zakonskih procedura da se najviši zvaničnici sastaju sa nekom od zainteresovanih strana u postupku privatizacije. Država je tako još jednom poslala signal ozbiljnim investitorima da zakon u Srbiji nije jedino pravilo igre, kaže ona.

“Tu je došlo do velikog “zamešateljstva“ jer deo ministara u Vladi ima jednog favorita, a oni proruski nastrojeni drugog. Ovo što se trenutno dešava nema nikakve veze sa zakonodavno-pravnim procedurama“, kaže Pištolova. Ona dodaje i da ne očekuje da će Oleg Deripaska biti spreman da ponudi više novca nego što je planirao na prvom tenderu, već da će da se “potrudi da iskoristi dobre rusko-srpske odnose i dobije RTB Bor za što manje novca“.

Dok analitičari ocenjuju da su u slučaju Bora presudili politički, a ne ekonomski interesi, u kombinatu upozoravaju da će bez svežeg kapitala do kraja godine prestati sa radom. Kraj godine je poslednji rok za okončanje privatizacije RTB-a, kaže za B92 predsednik sindikata Nezavisnost u tom preduzeću Rudolf Navijalić. “Nedostatak investicija je poguban jer nedostaje rudarska mehanizacija i ako se nešto do kraja godine ne desi - rudnik je osuđen na prestanak rada“, kaže on.

Agencija za privatizaciju je 25. aprila ove godine raskinula ugovor Ugovor o prodaji RTB-a Bor rumunskom Kupromu pošto ni u dodatnom roku nije dobila garanciju za plaćanje. Međutim zakon ne predviđa šta se dešava ukoliko pobednik na tenderu ne obezbedi novac.

Drugorangirani ponuđač kompanija Ist point ocenjuje da je odluka o raspisivanju novog tendera "pravno neutemeljena" i da se "zasniva na politički dirigovnom mišljenju Sekretarijata za zakonodavstvo".

U međuvremenu, procene ukazuju da će cena bakra na svetskom tržištu ostati vrlo visoka i u dobrom delu 2008. godine. Osim dobrih srpsko- ruskih odnosa i to bi moglo da utiče na poteze Olega Deripaske, čija firma na prvom tenderu nije dostavila bankarsku garanciju i nije bila spremna da prihvati minimalnu cenu od 266,7 miliona dolara.