Kia Picanto 1.0 LX Urban

„Ha-ha-ha”, počeo je glasno da se smeje preplanuli Grk, duboko zašao u četrdesete godine života. „Znate kako, ako vam neko da Picanto na tri dana za 80 evra, kod mene ga dobijate besplatno!”

Očekivano, bio je u pravu. Naš pokušaj cenkanja mora da je izgledao smešan kao mače na čvrsto umotanom vunenom klupku.

Dužina: 3.535 mm Širina 1.595 mm Visina 1.480 mm

Ispostavilo se da je Grkova velikodušna ponuda od „samo” 100 evra bila neka vrsta donje granice, koju je očito ugovorio klan rent a car agencija, neposredno pred najezdu Nemaca i Čeha opremljenih digitalnim "idiotima". Dobar deo tog klana imao je "poslovnice" u istoj ulici, tek koji metar niže.

Nije pomoglo objašnjavanje da znamo da je samo nekih mesec dana ranije (dakle, u maju) izdavao mali džip Suzuki Jimny (cenovno iznad Picanta) na tri dana za 50 evra. Sada smo mogli da ga dobijemo za tu istu cifru, ali samo na jedan dan.

Da, Grk je znao posao - znao je, bez obzira na nekoliko stotina malih rent-a-Kia koje su u tom trenutku jurile krivudavim putevima i puteljcima Tasosa, da će se ipak lako naći neki Nemac, Šveđanin ili Poljak spreman da bez reči plati traženu cenu za Picanto (koji je, inače, "slobodan od subote" - gledano iz perspektive četvrtka).

Nastavak priče se lako naslućuje - od besplatne vožnje nije bilo ništa.

Opisana situacija datira iz leta 2006. godine, prvog (i za sada jedinog) puta kada je moja malenkost posetila čuveno ostrvo, čija lepota plaža, neba, mora i prirode srećom još uvek nije potpuno turistički iskorišćena.

Tada smo odlučili da sledeće godine ispadnemo pametniji. Idemo kolima na odmor - nećemo dozvoliti da nam se smeje neki tamo Grk, a i imaćemo auto na raspolaganju sve vreme.

Trenutak odmora se poklopio sa testiranjem tada redizanirane Tojote Corole Verso. Savršeno štedljiv i očekivano udoban na dugim putovanjima, osveženi monovolumen je lako dosegao trajekt kojim smo se prebacili na Krf.

E, a onda smo otkrili još jedan razlog zašto su malecke Kie toliko popularne među lokalnim stanovništvom, ali i zapadnim turistima, inače naviknutim na mnogo komfornije automobile. Gustina saobraćaja po uzanim seoskim putevima (na kojima često ne mogu da se ljudski mimoiđu ni dva automobila, pogotovo ako se u priču umeša i neki pešak) i načičkanost parkiranih četvorotočkaša su noćna mora svakom mira i odmora željnom vozaču, krenulom u obilazak ostrva.

To se posebno odnosi na one za volanima relativno velikih, pa još i tuđih, automobila, izgubljene u pravoj poplavi lokalnih "zujalica", čija izgrebanost i „iščukanost” ukazuje da vozači ne strepe preterano od bliskog kontakta sa "komšijama".

Nakon nekoliko dana na ivici infarkta zbog jedva izbegnutih susreta sa "lokalcima" u uobičajenim ljubimcima iz "A" segmenta, samo me je ponos sprečio da ne odem opet kod nekog brkatog Grka i zatražim povoljniju tarifu za Picanto na osnovu vekovnog prijateljstva.

Možda zvuči čudno, ali vožnja Picanta beogradskim ulicama je sjajan način za evociranje uspomena sa letovanja.

Kako je rad u Beogradu ipak (nažalost) ozbiljniji od odmora na Krfu, moraćemo da se formalnije odnosimo prema napisanim utiscima - dakle, od ovakvog automobila se prvenstveno očekuje jednostavan i ekonomičan prevoz od tačke A do tačke B, uz što lakše provlačenje kroz gradske gužve i što manje maltretiranja sa pronalaženjem prostora za parkiranje.

To je ujedno i ono što se dobija, i ne mnogo toga više. Nema bogzna kakvog uživanja za volanom, točkova koji besno vrte "u prazno", niti savršenog držanja puta pri žustroj vožnji kroz oštre krivine.

Ono na šta možete da računate jeste mala potrošnja goriva, korektno smeštanje četiri odrasle osobe na kraćim relacijama uz minimum prtljaga i sasvim dovoljno snage da gradska "ubacivanja" ne predstavljaju problem.

Krećući se u korak s vremenom, korejski proizvođač je našminkao (restilizovao) svog "gradskog ponija", modifikujući mu svetlosne grupe, branike i prednju masku. Sada ne samo da podseća na veće modele (npr. Cee'd) po dizajnu maske, već i deluje veselije, nekako nasmešeno, kao da se umiljava mlađoj populaciji.

Opremanju enterijera se prišlo sa dobrim osećajem za odnos između štedljivosti i pouzdanosti. Korišćena plastika je očito prilično jeftina na azijskom tržištu, ali opet ni jedan njen segment ne najavljuje mogućnost lakog oštećenja pri grubom postupanju. Ovo važi kako za ručice na vratima tako i za svaku kontrolu ventilacionih otvora.

Sedišta su presvučena kombinacijom elastične tkanine i imitacije kože, precizno uklopljenih šavova, prijatnih za oko. Njihova udobnost je iznad očekivanja. Još treba imati u vidu da je vozačevo podesivo po visini i da visoko "nebo" kabine obezbeđuje dovoljno prostora za "manevrisanje".

Dodajmo i da se stub upravljača takođe podešava po visini i eto prilike "dugajlijama" da konačno pronađu gradski auto za sebe. Ali, avaj, protiv prirode se ne može - a prirodno je da će vam, ukoliko ste visoki i u potpunosti prilagodite sedište vozača svojoj potrebi za udobnim zavaljivanjem, "B" stubovi uleteti u levo/desno vidno polje i da ćete morati da odižete glavu sa naslona na svakoj raskrsnici.

Ipak, ovaj auto ima tek tri i po metra i petora vrata, tako da preglednost puta za takvu specifikaciju uopšte nije loša, čak ni pozadi.

Sa druge strane će suvozač, bez potrebe da prati situaciju u saobraćaju, uživati u relativnoj udobnosti svog sedišta, a ni dvoje putnika na zadnjoj klupi neće loše proći (izuzimajući činjenicu da su lišeni naslona za glavu). Njih će radovati i postojanje petoro vrata, što je vrlo praktično i poželjno rešenje za brzi ulazak i napuštanje kola.

Ceh za takav luksuz je platio prtljažnik. Toliko je mali da i smeštanje nekoliko kesa sa pijace može da postane (intelektualno) zahtevan zadatak. Stvar spašava dvodelni naslon zadnje klupe, koji se po potrebi obara u odnosu 60:40.

Rezervni točak je potpuno izostao, a uz auto se isporučuje servisni komplet za punjenje praznog pneumatika.

Jednostavnost, koja se provlači kroz sam duh automobila, se u svojoj bazičnoj formi javlja kod instrument table. U ovom paketu opreme, koji se dobija za 8.990 evra i najbogatiji je od svih dostupnih na našem tržištu, čitavu polovinu table (na mestu gde se inače očekuje obrtomer) zauzima - indikator nivoa goriva u rezervoaru.

Koliko god da je korisno biti svestan količine bezolovnog benzina kojom trenutno raspolažete, pitanje je da li je taj indikator zaslužio tako dominantnu poziciju (maltene u rangu sa brzinomerom). Na kontrolnim lampicama se nije štedelo, tako da će vozač, sem na nevezan pojas ili odškrinuta vrata, biti upozoren i na otvoren poklopac rezervoara.

Trokraki električni servo volan izgleda kao da ima sportske ambicije, i u njega je smešten vazdušni jastuk za vozača. Istu bezbednosnu meru ima i suvozač, dok bočni jastuci u ovom paketu nisu predviđeni.

Snalaženje sa dugmićima je olakšano njihovom (malo)brojnošću. Uključivanje grejanja zadnjeg stakla, prednjih i zadnih farova za maglu i kontrola manuelnog klima uređaja - to je to. Fabrički, u svim paketima opreme dostupnim kod nas dolazi priprema za radio sa četiri zvučnika. Ubacivanje samog uređaja je jeftin i lak posao (koji je na test automobilu odradio uvoznik).

Od opreme namenjene udobnosti vredi još pomenuti električne podizače prednjih stakala.

Jednolitarski motor od 60 konjskih snaga je svetla tačka automobila. Sa deklarisanom prosečnom potrošnjom od 4,9 litara, ovaj četvorocilindraš sa 12 ventila se u svakoj situaciji trudi da pruži dobar utisak.

Doduše, ponekad je potrebno stisnuti gas do daske da bi se postigao traženi efekat, ali generalno nije problem ni ako vozač želi da ostavi kolonu na semaforu - hoće da povuče. Pritom jako mirno radi i znatno je tiši od većine konkurenata koji se ugrađuju u ovu klasu...

Mada pri malim brzinama volan pruža nešto veći otpor nego što bi se od vozila ove namene očekivalo, Picanto je okretan i poslušan gradski prevoz, a ne smetaju mu ni nešto duže relacije. Lepo drži putanju na pravcu i nije mu problem da se kreće autoputem pri brzini od 120 i kusur kilometara na sat, ne zahtevajući od vozača česte korekcije pravca.

Pogledajte kompletan Picanto cenovnik.

Upoznajte se sa tehničkim detaljima ovog modela.

Tekst: Milan Kovačević