Sveštenik odgovorio na pitanja o seksualnosti, crkvenim prilozima i luksuznim automobilima

Da li je oralni seks pre braka greh?

"Pa za Crkvu svaki seks pre braka je pogrešan, pa tako i oralni. Crkva mnoge stvari svojim vernicima brani, odnosno upozorava da ne rade. Ima jedna važna karakteristika Crkve, ona sve oprašta. Proziva greh, ali nikada ne proziva grešnika. Svako od nas može doći Gospodinu i tražiti oprost, odnosno da pokuša da bude malo bolji. Seksualnost pokazuje onu duhovnu, psihičku i telesnu združenost. Jedinstvo dvoje ljudi otvoreno je za novi život, što često nije slučaj van braka", odgovorio je sveštenik.

Zašto je masturbacija greh?

"Zato što seksualnost koju mi imamo kao ljudi, tako mi vernici razmišljamo, je jedan dar. Mi nosimo tu seksualnost u sebi i ona uvek označava naš način razmišljanja i način ophođenja. Jednostavno, to je deo nas. To je deo našeg identiteta. Crkva uvek uči da je greh promašaj, greh je jedna propuštena prilika. Kada bih gledao svoju seksualnost, samo za sebe, onda bi to bila šteta u smislu: Bog mi nije dao užitak samo da bih ja uživao već da bi taj užitak pružio drugome. Kod samozadovoljavanja je problem to što ti sam sebi daješ užitak i kao da kažeš "drugi mi nije potreban". To je laž, to nije istina", objasnio je Kurkut.

Zašto se u Crkvi skupljaju prilozi?

"Svaka zajednica živi od učešća onih koji su deo te zajednice. Kako u porodici, mama, tata, deca, pdoprinose na neki način, tako i u jednoj zajednici. Ja dolazim iz Dalmacije i u našem kraju je običaj da se župniku nosi ulje. Maslinovo ulje je bilo naše bogatstvo. Recimo, u Bosni se pastiru nosi komad svinje. Danas u modernom svetu se to najčešće radi putem milostinje. Za vreme mise se prođe s korpom i onda svako da nešto. Međutim, postoje vernici koji odvajaju desetinu svojih prihoda i daju župniku. Učestvuju u životu zajednice svojim mogućnostima. To se koristi za potrebe pastirske zajednice", kaže on.

Zašto sveštenici nekada imaju luskuzne automobile?

"U Crkvi postoje dve vrste sveštenika. Jedni su redovnici (taj sam ja), imamo zavete. To su zaveti siromaštva, čistoće i poslušnosti. Mi po tim našim zavetima imamo ograničenja u nekim našim slobodama koje smo sami odabrali. Što se tiče siromaštva, ja nemam pravo da imam automobil. Nemam pravo da imam svoje stvari. Stvari koje imam su od moje zajednice. Sve što zaradim i dobijem, dajem svojoj zajednici, a zajednica meni daje. Postoje i drugi sveštenici koji nemaju zajednicu, nemaju zavete, nego su samostalni, takozvani petrovci.

Oni imaju poslušnosti prema svome biskupu. Međutim, nemaju zavet siromaštva. Oni dobijaju platu za svoj posao i taj novac je njihov. Oni mogu da zarade svoj novac, imaju svoju kuću i svoj automobil. Mogu da upravljaju novcem kako oni žele. Zbog toga može da se dogodi da neki sveštenik sebi priušti malo bolji automobil i to svakako narodu može da smeta. Sveštenici bi trebalo, po mom mišljenju, da budu na istom nivou kao i vernici. Čovek često zna i da zaluta i da sebi oduška gde i ne bi trebalo", ispričao je sveštenik.