Srbija je "zlatna sredina", a evo gde vlada tuga: Jesmo li zaista srećni?

Pitali smo vas da li verujete da su realna istraživanja o sreći, i skoro 80 odsto vas je odgovorilo da ne veruje.

Šta je u stvari sreća, po kriterijumima mreže UN za održiva razvojna rešenja, koja je i sprovela istraživanje i čime je mi u Srbiji zapravo merimo, govorile su u "Jutru" prof. dr Zorica Tomović, kulturolog i komunikolog, i prof. dr Nevena Čalovski Hercov, psihoterapeut.

Neki od parametara na osnovu kojih je napravljena lista najsrećnijih zemalja su lični osećaj zadovoljstva, životni standard pojedinca, osećaj bezbednosti, stepen korupcije, koliko se novca daje u humanitarne svrhe.

Na pitanje šta bi tim parametrima još trebalo dodati, dr Tomović je rekla da bi ona, zapravo, navedene parametre i kategoriju sreće stavila "pod veliki znak pitanja".

"Ti parametri mogu da nam govore o tome da li smo mi zadovoljni uslovima u kojima živimo, a ne i o tome da li smo srećni. Takođe, za mene je nenormalno da UN postavljaju parametre za sreću. To nam ukazuje na jako važnu stvar: sreća je koncept koji je kulturno uslovljen, dakle, imamo tu horizontalnu liniju - različiti parametri sreće u različitim kulturama, a drugo, imamo i vertikalnu, temporalnu liniju - pojam sreće pre 30 godina nije isti kao pojam sreće danas. Prema tome, kategorizaciju ’srećnih naroda’ bih nazvala jednim političkim projektom, a ovu ’skalu’ koja pokazuje kako se kotiramo među drugim narodima nazivam ’prokletstvom poređenja’. Dakle, čemu služi to poređenje? Da mo mi srećniji u odnosu na Hrvate ili Crnogorce...?", upitala je ona.

Stalno imamo "metar u rukama" i stalno se poredimo sa drugima. Britanija je na 15. mestu, Nemačka na 17, SAD na 19, Francuska na 24, Rusija na 68... Ako bismo po tom "metru", naša pozicija zaista jeste odlična.

"Čini mi se da je ovo priča o kontroli kvaliteta života, dakle njihova skala meri kvalitet života i okolnosti koje kreira društveni ambijent“, rekla je dr Nevena Čalovski Hercov. Ona je, na pitanje da li su bogati ljudi nesrećni, rekla da su istraživanjja pokazala da, kad neko dođe u ogroman posed novca, njemu se to zadovoljstvo lične sreće samo nakratko poveća i posle samo nekoliko meseci se vraća na isti nivo ličnog zadovoljstva koje je imao pre toga - ovde ne govorimo o ljudima koji su potpuno materijalno deprivirani, i kojima taj novac obezbeđuje pristojne uslove života, već o onima koji iz nekog pristojnog života odjednom dobiju veliku finansijsku moć", primetila je Nevena Čalovski Hercov.

Nihove stavove u vezi sa navedenim istraživanjem, kao i šta nam je zaista potrebno za sreću, možete pogledati u video-materijalu.