- Nauka -

Naučnici iz SAD i Nobelova nagrada - nastavlja se dominacija

Čak osmoro ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade su američki državljani, čime je nastavljen istorijski trend povezan sa snagom nauke u Sjedinjenim Državama i njihovom sposobnošću da privuku najveće svetske talente.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Foto:EPA/PAOLO GIANDOTTI HANDOUT
Foto:EPA/PAOLO GIANDOTTI HANDOUT

Otkako su 1901. dodijeljene prve Nobelove nagrade, u rukama SAD završilo je 400, čak tri puta više od Britanije i četiri puta više od Nemačke. Ti podaci uključuju ljude koji su poreklom iz mnogih drugih zemalja. Američki univerziteti kontinuirano dominiraju "Globalnim top 100" listama sa kombinacijom privatnih "Ivy League" univerziteta i prestižnih državnih koledža.

"Zaista cenim prilike koje su mi date u ovoj zemlji", rekao je Ardem Pataputijan, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za medicinu za 2021. za svoj rad na istraživanju nervnih receptora povezanih sa dodirom.

Amerikanac jermenskog porekla koji je odrastao u Libanonu pripisuje svoj uspeh javnom sistemu Kalifornijskog univerziteta, gde je diplomirao i doktorirao, i Istraživačkom institutu "Scripps" gde radi dvadeset godina.

Kalifornijski univerzitet je dom i drugom dobitniku Nobelove nagrade za medicinu, Dejvidu Đžulijusu, sa Univerziteta u San Francisku.

Zaposleni sa Univerziteta u San Francisku osvojili su 70 Nobelovih nagrada, nešto manje od ukupnog broja nagrada koje je osvojila Francuska, na četvrtom mestu u svetu.

Temeljna istraživanja

Foto:EPA/Riccardo Antimiani
Foto:EPA/Riccardo Antimiani

Jedan od ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Sjukuro Manabe, koji se doselio u Ameriku iz Japana 1950-ih i zaključio naučnu karijeru proučavajući klimatske modele na Prinstonu u Nju Džersiju, rekao je novinarima da je u SAD-u mogao da radi šta ga je zanimalo, što je bilo ključno za njegov uspeh.

Jedan od dobitnika nagrade za hemiju, Dejvid Makmilan, preselio se u Sjedinjene Države iz Škotske 1990-ih i takođe je profesor na Prinstonu. Tamo je diplomirala i Amerikanka filipinskog porekla Marija Resa, ovogodišnja dobitnica Nobela za mir.

Nagradu za ekonomiju u ponedeljak su podelili Amerikanac kanadskog porekla Dejvid Kard, Amerikanac izraelskog porekla Džošua Angrist, obojica sa Prinstona, i Amerikanac holandskog porekla Gvido Imbes sa Stenforda.

Finansiranje temeljnih istraživanja, odnosno istraživanja u cilju poboljšanja naučnih teorija ili razumevanja tema, u središtu je američkih pobeda, rekao je AFP-u Dejvid Baltimor, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 1975. godine.

U odnosu na primenjena istraživanja, "dividende" temeljnih istraživanja se mogu isplatiti godinama ili vekovima kasnije, često na nepredvidive načine.

"To je takođe snaga naših istraživačkih instituta i univerziteta koja seže od osnivanja Harvarda pre više stotina godina", dodao je Baltimor, uvaženi profesor biologije na Kalifornijskom tehnološkom institutu (Caltechu).

Savezno finansiranje univerziteta koordinira Nacionalna naučna fondacija 1950., ali filantropija i privatne donacije igraju takođe sve veću ulogu u finansiranju.

Iako Kina sustiže SAD kad je reč o ukupnom finansiranju istraživanja, ona ima izazove povezane sa akademskim slobodama i sposobnošću privlačenja najvećih talenata, rekao je H. N. Čeng, predsednik Američkog hemijskog društva.

Nagrađivanje mladih i migranata

Kao što bogate zemlje sa razvijenom sportskom infrastrukturom dominiraju u međunarodnim takmičenjima poput Olimpijskih igara, SAD je naučna supersila zahvaljujući tome što je prva svetska ekonomija.

"Naučnik će, na primer, imati više prilika za zaposlenje ne samo u akademskom svetu, nego i u industriji, u vladinim laboratorijima i drugde", rekao je Čeng za AFP.

Mark Kastner, profesor emeritus fizike na MIT-u, dodao je da američki univerziteti imaju tradiciju da nadarene mlade naučnike nagrade tako što im daju lične laboratorije.

"U Evropi i u Japanu imate velike grupe predvođene jako starim profesorom i tek kada on ode u penziju uskače mlađa osoba, a do tada ona više nužno nema najbolje ideje”, rekao je.

Na primer, ugledna harvardska neurobiološkinja Ketrin Dulak odlučila je da se zbog toga neće vratiti u Francusku kad joj je bilo dvadesetak godina. Drugi problem bile su rodne predrasude, rekla je AFP-u prošle godine.

Gledajući u budućnost, neki brinu da bi smanjenje useljavanja moglo da dovede u pitanje američko vođstvo u nauci.

"SAD je izgradio fenomenalnu kulturu dobrodošlice", rekao je useljenik iz Italije Stefano Bertuzi, glavni izvršni direktor Američkog društva za mikrobiologiju.

Nedavno su, međutim, on i Kastner izrazili zabrinutost zbog rastućih trendova ksenofobije i nacionalizma zbog čega je SAD manje privlačna destinacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 10 idi na stranu