Fotografije hrane bude apetit?

Takođe, naučnici tvrde da takve fotografije mogu biti jedan od razloga zbog kog raste gojaznost na Zapadu, zbog čega bi ljudi s viškom kilograma trebalo da ih izbegavaju

Istraživači u Nemačkoj otkrili su da je dovoljan jedan pogled na sliku neke hrane da se poremete hormoni koji regulišu apetit.

Efekat hormona je tako moćan, da može učiniti da ljudi mogu poželeti da pojedu parče torte samo dva sata posle doručka.

Od ranije se zna da pogled na hranu ili njen miris može da probudi apetit, ali je ovo prva studija koja je dokazala i da fotografija nekih specijaliteta može da ima isti efekat.

Istraživači dodaju da ljudi koji se bore protiv gojaznosti treba da izbegavaju gledanje fotografija hrane koja mami da je jedete, jer će posle biti samo gladniji.

Do ovog zaključka došli su putem eksperimenta u kom su praćene reakcije zdravih muškaraca koji su gledali slike hrane.

Ispitanicima su istovremeno mereni nivoi određenih hormona.

Rezultati objavljeni od strane Maks Plank instituta Psihijatrije u Minhenu otkrili su da je nivo grelina, hormona gladi, povećan kod onih volontera kojima je prikazivana hrana.

Naučnici smatraju da je reč o nevoljnom procesu koji je jedan od činilaca epidemije gojaznosti u Zapadnom svetu.

A kakvo je stanje u Srbiji?

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. godine, svaka druga odrasla osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu, odnosno 36,2 odsto odrasle populacije je prekomerno uhranjeno a 18,3 odsto je gojazno.

Prema podacima istraživanja za 2011, 18 odsto mladih je umereno gojazno i gojazno što predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu.

Porast umereno gojazne i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Za procenu stanja uhranjenosti koristi Indeks telesne mase (ITM), koji se određuje kao količnik telesne mase i kvadrata telesne visine, a vrednost ovog indeksa koja označava normalnu uhranjenost kreće se između 18.5 i 24.9.

Indeks od 25 do 29.9 znači da je reč o prekomernoj telesnoj masi, dok se gojaznost definiše sa vrednostima između 30 i 40.

Pokazatelj rasporeda masti u telu je odnos obima struka i kukova, pa ako je ovaj odnos kod muškaraca veći od 1, a kod žena od 0.85, smatra se da je povećan rizik za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja.