Srpska "majka hrabrosti" na delu

Za samo dva i po meseca Branka Stamenković uspela je da napravi veliko "pomeranje" u zdravstvu Srbije. Poslovica kaže: "Hrabre i Bog čuva". A u ovom slučaju, čini se, i pomaže.

Autor: Nataša Vukićević
Izvor: magazin "Mama"

Podeli

Pod pseudonimom Krugolina Borup, Branka Stamenković je objavila svoj prvi tekst na blogu B 92 o svom ličnom iskustvu sa porođaja. To je, međutim, pokrenulo veliku lavinu nezadovoljstva žena koje su doživele gorka iskustva na porođaju, a sve je onda otišlo još mnogo dalje...

-Nisam imala nameru da dižem nikakvu revoluciju, niti sam svesno krenula da započinjem bilo kakvu akciju, kaže naša sagovornica. Moja najdalja ambicija je bila da napišem seriju tekstova o ličnom iskustvu sa porođaja i objavim ih na blogu B92, gde sam dobila autorsku opciju. Okidač da uopšte to uzmem za temu, bila je Svetska nedelja dojenja, kada su mediji u fokus stavili dojenje na javnom mestu - kao problem zbog kojeg manje od 25 odsto majki u Srbiji doji. To me je, blago rečeno, iznerviralo. Zato što, kao što reče jedna komentatorka na blogu, ne bih imala ništa protiv da dete podojim i u drugom dnevniku RTS-a, samo kad bi mi neko pokazao KAKO! Dojenje je bitka koja se dobija u prva 72 sata. Dakle, dok smo u porodilištu. Meni moje dete nisu dali ni da vidim, ni da pipnem do četvrtog dana. Ja sam tu bitku izgubila upravo zbog nehumanih i zastarelih bolničkih protokola, a ne zbog nevoljnosti da dojim u javnosti.

Međutim, kada sam jednom krenula da objavljujem tekstove o sopstvenom iskustvu, reakcije drugih žena su bile tako žestoke i burne, da se sve pretvorilo u pokret koji zahteva promene.

Šta se promenilo u vašoj svakodnevici?
- Sve. Pre neki dan me je jedna žena pitala: "Koliko godina već postoji vaš sajt 'Majka hrabrost'?" Odgovor je glasio: "Dva i po meseca!". Za taj kratak period, sve se odvijalo brzinom svetlosti. Naročito od trenutka kada se ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, javio i pozvao našu građansku inicijativu da se priključi radnoj grupi u Ministarstvu zdravlja koja ima za cilj uvođenje promena u porodilišta. Sastanci u Ministarstvu, korespodencija sa načelnicima porodilišta, posete porodilištima, novinari, gostovanja na televizijama... Uletela sam u neki paralelni život koji svakako može da se nazove samo ne svakodnevni.

Kako izgleda hronologija pokrenute akcije?
- Sve je počelo spontano, objavljivanjem serije tekstova o mom ličnom iskustvu iz porodilišta, na blogu B92. Druge žene su krenule da iznose svoja slična, pa i gora iskustva, javile su se i naše žene iz dijaspore, koje su se zgražavale nad onim što su pročitale - pisale su o svojim predivnim iskustvima sa porođaja u inostranstvu... Rešila sam da sve priče sakupim i objavim na posebnom vebsajtu, koji sam u tu svrhu osmislila: www.MajkaHrabrost.com

Od tada do danas, primila sam priče od preko 350 žena, koje pokrivaju preko 500 porođaja.

Paralelno sa objavljivanjem tih priča na vebsajtu, na blogu smo rešili da pošaljemo peticiju ministru zdravlja, u kojoj smo definisali tri osnovna problema, onako kako ih mi vidimo. Na prvom mestu je ponašanje zaposlenih u porodilištu, na drugom zastareli i nehumani protokoli, a na trećem korupcija.

Na šta se najviše odnose žalbe kada je ponašanje zaposlenih u porodilištima u pitanju?
Žalbe se odnose na neprikladnu komunikaciju ili, pak, odsustvo komunikacije, na nedobijanje potrebnih informacija o procedurama koje se sprovode nad trudnicama i porodiljama, pa i njihovim bebama, na to da informacije moraju da se lekarima kleštima čupaju iz usta, a ponekad čak i jasno postavljena pitanja ostaju bez odgovora. Babice i medicinske sestre su često nedostupne, ne pomažu ženama kada im je pomoć potrebna, nema dovoljno objašnjenja i pomoći oko dojenja, a neretko se žene teraju da rade njihov posao umesto njih, kao kada se od porodilja zahteva da pred "čuvenu" vizitu same spreme sobu. Ima tu i primera uvredljive, prostačke komunikacije.

Kako se izboriti sa zastarelim protokolima?
Kod nas u porodilištima je praksa da se "aktivno vodi porođaj", što je u velikoj suprotnosti sa Preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Nešto što bi trebalo da bude prirodan događaj u životu žene, kod nas se tretira kao patologija nad kojom treba da se izvršavaju kojekakve intervencije - i to rutinski kao što je, na primer, epiziotomija. Da ne pričamo o potpuno neprihvatljivim protokolima pojedinih porodilišta, prema kojima se žene porođene carskim rezom čitava tri dana drže na intenzivnoj nezi, na kojoj je pristup bebama zabranjen. Ili, o tome da u određenim porodilištima u Srbiji očevima još uvek nije dozvoljeno da u porodilište uopšte uđu, pa svoju ženu i dete ne mogu da vide po pet do sedam dana.

Jedan od zacrtanih ciljeva Nacionalne strategije za podsticanje rađanja jeste da porodilišta učini mestima koja će biti prijateljski nastrojena prema roditeljima i bebama. Kako stvari trenutno stoje, porodilišta su mesta koja su prijateljski nastrojena prema zaposlenima.

Treća tačka peticije?
Ne znam šta bih vam o tome rekla a da to već i sami ne znate. Čak i one žene koje nikom ništa nisu platile, znaju bar jednu ženu koja jeste platila - bilo ginekologa, bilo anesteziologa, bilo sestru koja će da joj "sredi" grudi zbog problema nastalih zato što dojenje nije pokazano, objašnjeno i započeto na vreme.

Ipak, situacija bi se odvijala sasvim drugačije da nije reagovao ministar?
Ključna prekretnica cele akcije je bio momenat kada je ministar odreagovao na peticiju i našu inicijativu. On je to uradio već treći dan nakon što je počelo prikupljanje potpisa. Za mene je bilo pravo otkrovenje da uopšte imamo ministra koji čita blog, koji je pratio sve tekstove i diskusije, i koji je rešio da pozitivno odreaguje na inicijativu, davši legitimnost svim našim zahtevima iz peticije. To je, valjda, jedini ministar u istoriji Srbije koji je uradio tako nešto.

Nakon prvog sastanka u Ministarstvu zdravlja, dogovorili smo se da u narednih šest meseci krene jedna anketa - koju će porodilje da dobiju prilikom otpusta iz porodilišta i da je popunjavaju narednih nedelju dana, nakon čega će je predati patronažnoj sestri. Rezultati ankete će biti obrađivani na svakih mesec dana i objavljivani na vebsajtu Ministarstva, a na svaka tri meseca će se organizovati i konferencija za štampu o tim rezultatima. Mi se nadamo da anketa neće da posluži samo kao izvor informacija o tome koliki je stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva pruženim uslugama u porodilištu, već da će imati i sekundarni efekat aktivnog monitoringa. To jest, nadamo se da će sama činjenica da ona postoji uticati na to da zaposleni u porodilištima koriguju svoje ponašanje na bolje.

Kada i kako vidite kraj (ako ga ima) akcije na temu porodilišta?
- Građanska inicijativa "Majka hrabrost" je trenutno u postupku registracije i organizovanja u udruženje, jer je očigledno da je cela akcija prerasla okvire spontanog ispoljavanja nezadovoljstva i delovanja na rešavanju problema. Imamo velike planove - i dugoročne i kratkoročne. Da li ima kraja poslu? Volela bih da ima, ali opet... i da dođemo do nečega što izgleda kao kraj, činjenica je da uvek ima prostora za poboljšavanja. Da ne pominjemo da, kada se porodilišta srede, treba poraditi i na bolnicama za decu, na vrtićima, školstvu... Za jedno ozbiljno udruženje koje želi da menja stvari - posla ima preko glave!

Koliko je u ovom momentu potpisnika peticije?
- Peticija ima 4.183 potpisnika, a novi potpisi pristižu svakodnevno. S obzirom da mi nismo izlazili na ulice, već se potpisi prikupljaju isključivo preko Interneta, mislim da je to broj koji sam po sebi dovoljno govori o rasprostranjenosti želje za promenama.

Gaće „proterane“ iz porodilišta
Ministar nam je, takođe, obećao i da će u Fondu za sitne nabavke, koji finansira UNICEF, odvojiti sredstva za nabavku mrežastih gaća. Ako ste ikada bili u porodilištu, onda znate da su iz njih odavno proterane gaće. Mala stvar, ali kao što reče jedna blogerka, to će da omogući ženama da bar bauljaju dostojanstveno tih nedelju dana nakon porođaja.

Sledeća stvar koja je urađena, bilo je cirkularno pismo koje je iz Ministarstva zdravlja poslato svim porodilištima, ali i svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji - da ih podseti na zakonsku obavezu nošenja bedževa sa jasno ispisanim imenom, prezimenom i funkcijom zaposlenih. Na koga da se žalimo i koga da pohvalimo kada ne znamo kako se ti ljudi zovu? U pričama na mom vebsajtu, pročitaćete opise tipa: "jedna mala crvenokosa kovrdžava sestra", "oniža plavuša sa zelenim očima i bosanskim naglaskom" i slično.

Vodič dobre prakse za normalan porođaj
Što se tiče zastarelih protokola, republička stručna komisija treba da izradi Vodič dobre prakse za normalan porođaj, a u skladu sa savremenim standardima, nakon čega će on da se primenjuje u svim porodilištima.

Naša saradnja sa Ministarstvom zdravlja se nastavlja, a na novim sastancima radimo na novim rešenjima. Imamo puno ideja i predloga - i oni, i mi. Dobar broj njih zahteva dugoročnu razradu i primenu.

Poruka čitateljkama časopisa MAMA?
- Pozivam čitateljke da se priključe akciji! Potpišite Peticiju, pošaljite svoju priču o tome kako ste prošle u porodilištu. Želim da napomenem da su i pozitivna iskustva više nego dobrodošla. Ima na sajtu i pozitivnih priča - mada u mnogo manjoj meri. Nadam se da će, kako ova akcija bude odmicala i kako se stvari budu menjale, i priče koje stižu da se menjaju na bolje.

Želim da iskoristim priliku da se zahvalim časopisu MAMA što se zainteresovao za celu akciju i što je rešio da je podrži na vrlo konkretan način: odvajanjem prostora u budućim brojevima, preko kojih ćemo moći da informišemo sve zainteresovane o toku i rezultatima akcije. Ovo je važno upravo zbog toga da bismo doprli i do žena koje ne koriste Internet.

Za one koje imaju mogućnost pristupa Internetu, sve informacije mogu da nađu na vebsajtu: www.MajkaHrabrost.com

Ukoliko niste korisnik Interneta, svoj potpis za Peticiju ili priču o svom iskustvu možete da pošaljete na redakciju časopisa MAMA, sa napomenom: "Za Majku Hrabrost". Dok pišete svoju priču, odgovorite na sledeća pitanja:

- Koje godine ste se porodili?

- U kom gradu i porodilištu?

- Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?

- Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?

- Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom? Kakvih?

- Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god želite?

- Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema sa dojenjem? Kakvih?

- Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?

- Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?

- Da li ste nekoga morali da potplatite? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?

- Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara koji navedenim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?

(Napomena: priče se objavljuju anonimno)

Ko je Branka Stamenković?
- Vlasnik sam izdavačke agencije, prevodilac, pisac, a pre svega - astrolog. Imam dopisnu školu astrologije, koju pohađaju učenici sa pet kontinenata, mnogo putujem i držim seminare i predavanja na konferencijama širom sveta. Ove godine sam stigla do Amerike i Australije. Takođe, od januara 2008. godine dopisno pohađam postdiplomske studije iz kulturološke astronomije i astrologije na fakultetu Lampeter u Velikoj Britaniji. U slobodno vreme, dok sam ga imala, volela sam da "kopam" po našim srednjeoekovnim rukopisima, proučavajući istoriju astrologije kod nas.

O sinu Marku
- Marko u martu slavi peti rođendan. Veselo je dete, puno samopouzdanja, i vrlo društven. Voli da naređuje, da bude prvi u svemu, da u svemu vodi glavnu reč. Često vodimo duge i naporne pregovore oko mnogih stvari, zato što popušta i pristaje na nešto što mu se nameće - samo i isključivo ako mu se podrobno objasni: zašto!

Nagrada
Agencija Luna/TBWA je dodelila peto po redu DISRUPTION priznanje Branki Stamenković i Građanskoj inicijativi "Majka Hrabrost". Branka je pokretač te građanske inicijative čiji je cilj poboljšanje kvaliteta rada i uslova u porodilištima u Srbiji. Autor jednog od najčitanijih blogova na Blogu B92 (pod pseudonimom Krugolina Borup), pokrenula je i Peticiju za humaniji odnos prema porodiljama, koju je potpisalo više od 4.000 građana (onlajn peticija).

MAGAZIN MAMA U FEBRUARSKOM BROJU DONOSI:

Bebin 1. mesec

Masaža beba

Žitarice za dečju energiju

Druga mama, drugi tata

Kako da tumačimo dečje snove

Dobar roditelj, šta je to

Upoznajte Majku Hrabrost

Zaljubljenost i deca mogu zajedno

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.