Tvrdokorna bolest poljupca

Iznenadiće nas kad saznamo da neka poznata osoba boluje od ozbiljne bolesti koja joj ugrožava ne samo karijeru, nego i život. Mononukleoza ne pripada takvim bolestima, no ljudima – posebno sportistima – karijeru svakako može dovesti u pitanje. Skijašicu Niku Fleis udaljila je od skijanja tokom cele sezone, a posledice je osećala više meseci. Tenisera Marija Ančića prikovala je za krevet, naterala ga na dugotrajno odmaranje i prekinula mu karijeru u trenutku kad je bio u usponu. Posumnjali smo tada da je mononukleoza mnogo opasnija nego što se misli. O čemu je tu reč? Kakve su njene posledice?

Potpuna iscrpljenost

Za mononukleozu se može reći da je dosadnija nego što je opasna. Reč je o akutnoj virusnoj bolesti koja može da ostavlja tragove mesecima, najčešće u obliku hroničnog umora i osećaja iscrpljenosti. Simptomi su u početku slični gripu, prati je visoka temperatura i do 39 stepeni, jaka angina, povećani limfni čvorovi koji mogu narasti i do veličine jajeta, što može izgledati prilično zastrašujuće i opasno. Nisu toliko bolni, koliko su upadljivi. Pod uticajem virusa povećane su slezina i jetra.

Trenutno smo zasuti vestima o pandemiji svinjskog gripa, o vakcinisanju, o tome ko se treba vakcinisati itd. Mononukleozu, međutim, nije moguće sprečiti vakcinom, a ni tek tako prepoznati.

- Prvo - zato što vakcina ne postoji, a drugo - zato što postoje prikrivene kliconoše, ljudi koji imaju virus prisutan u slini, ali nije aktiviran i nemaju simptome bolesti. Ne možemo znati da li je neko bolestan od mononukleoze. Dovoljno je da popijemo za njim u kafiću iz nedovoljno dobro oprane čaše i zarazimo se, ali na kraju sa mnogo težim posledicama – objašnjava dr. Vladimir Draženović, specijalista virusolog.

Virus imamo (skoro) svi

Bolest se prenosi polnim putem, poljupcem, pljuvačkom ili suzama, i zato se popularno naziva "bolešću poljupca".

Aktiviranju Epstajn-Bar virusa koji uzrokuje mononukleozu pogoduju i stresne situacije. To mogu biti pretreniranost, psihički stresovi, preterano sunčanje ili korišćenje solarijuma – sve su to veliki šokovi za organizam koji mogu isprovocirati bolest.

Ovaj virus je prisutan u latentnom stanju u skoro svakom organizmu i nije ga moguće iskoreniti. S navedenim težim manifestacijama može se pojaviti jednom u životu. Posle toga stvara se imunitet, ali nije isključeno ponavljanje infekcije, premda s mnogo blažim simptomima.

- Tim virusom se možemo zaraziti rano u detinjstvu, no kod male dece nema simptoma bolesti. Deca je lakše podnose jer njihov imunološki sistem na pojedine podražaje reaguje drugačije od sistema odraslih osoba. S težim simptomima bolest se javlja tek kod starijih od 15 godina – kaže dr. Draženović, dodajući da, iako je virusnog porekla i ima simptome slične gripu (temperaturu i upalu grla), mononukleoza se najčešće javlja sporadično, vrlo retko u epidemijskom obliku. Do određene epidemijske forme uglavnom dolazi u okruženjima gde mladi žive na okupu, gde je društveni život intenzivniji, kao što su studentski i đački domovi, internati, kampovi.

Lečenje odmaranjem

Poput svih virusa iz grupe herpesa i virus mononukleoze najčešće se javlja tokom proleća i jeseni. No, u biološkom smislu virus gripa i virus mononukleoze potpuno su različiti. Različiti su prema načinu na koji se razmnožavaju, prema veličini, prema afinitetu za pojedine ćelije. Virus mononukleoze voli ćelije krvne loze, širi se krvotokom, a virus gripa voli ćelije gornjeg respiratornog epitela.

- Aktivirani virus mononukleoze dovodi do nedostatka snage i velikog zamora tokom fizičkih napora. Iscrpljuje organizam jer ovde je reč o bolesti limfnog sistema i bele krvne loze. Osoba se neprestano loše oseća, i takvo stanje, ako se organizmu ne dopusti da se potpuno oporavi, može potrajati mesecima – kaže dr. Draženović.

Upravo zbog toga što se virus nalazi u krvotoku, fizička aktivnost samo produbljuje bolesno stanje jer se aktivnošću provocira širenje krvnih sudova, što virusu koji cirkuliše u limfocitima omogućuje da se još bolje i dalje širi krvotokom.

Terapije protiv mononukleoze nema. Kao i kod gripa, lečenje je simptomatsko. Deluje se na najdominantnije simptome bolesti. Umor se rešava odmorom, visoka temperatura snižava se antipireticima, angina se leči antibioticima. Ipak, u 99 posto slučajeva bolest prolazi s mirovanjem.

Moguće komplikacije

Mononukleoza može izazvati komplikacije na slezini koja je bitno povećana tokom bolesti. One se javljaju u slučaju provokacije, napetosti izazvane naglim kašljem ili naglim trzajem, slezina se tada može oštetiti i raskrvariti, može čak doći do njene rupture s najgorim posledicama. Moguće je i da se pojavi pneumonija s opasnim ishodom, no u zadnjih tridesetak godina smrtan slučaj od spomenutog tipa posledica mononukleoze nije zabeležen. Zbog svega toga, međutim, osobe koje boluju od mononukleoze moraju se odmarati i izbegavati izlaganje većim fizičkim naporima. Mononukleoza ne ostavlja trajne posledice na jetri, premda je ona povećana tokom bolesti. Ne radi se, dakle, o promenama koje bi dovele do nekih komplikacija.

Mononukleoza se može pokazati kao teža bolest samo kod ljudi koji već boluju od teških malignih bolesti. Komplikacije u takvim slučajevima mogu, kao i kod gripa, dovesti do fatalnog ishoda.

O mononukleozi još uvek se ne zna dovoljno i ne preduzimaju se posebni napori da se za nju pronađe vakcina ili lek. Razlog je u tome što ona nije masovna bolest poput gripa, nema tešku kliničku sliku i retko dovodi do ozbiljnijih komplikacija. Farmaceutska industrija smatra da ona ne igra ulogu u globalnom mortalitetu i zato ne čine ništa da pronađu vakcinu ili lek koji bi bolesnicima ubrzao tok oporavka. Ipak, osobu koja od nje boluje, mononukleoza ograničava u svakodnevnim delatnostima i tera je na višemesečno mirovanje.

Bolest ih je od sporta udaljila mesecima

Imunološki sistem svake osobe je specifičan. Vrhunski sport, međutim, zahteva pretreniranost. On više nije zdrava aktivnost, često je nehuman i pretvara se u neku vrstu patologije koja rezultira ili čestim ozledama ili preforsiranošću i dugotrajnom iscrpljenošću organizma, što dovodi do faze u kojoj organizam imunološki ne uspeva da se odupre virusu i vrati se u zdravo stanje. Svaki pokušaj vraćanja treningu samo pogoršava situaciju. Znamo kakvi su sportisti: ne mogu dugoročno bez treninga, silno žele da se što pre vrate sportu, no u slučaju mononukleoze ne postoji čarobna pilula. Lečenje je uvek dugotrajno, višemesečno, i svaki nagli napor može biti korak unatrag. Epstajn-Bar virus ipak nije ireverzibilno stanje posle kojeg nema povratka vrhunskom sportu. Ta bolest ide k samoizlečenju bez upotrebe bilo kakve terapije, samo treba strpljenja i vremena, objasnio je dr. Draženović.

Žlezdana temperatura

Bolest je prvi put prepoznata 1888., lekari su je tada nazvali "žlezdana temperatura", što je vrlo dobar opis. Kod mononukleoze otiču žlezdani čvorovi i javlja se povišena temperatura. Dvadesetih godina 20. veka naučnici su utvrdili da se u belim krvnim zrncima, limfocitima mononuklearima, javljaju čudne promene. Na osnovu tog otkrića bolest je dobila naziv infektivna mononukleoza, jer menja oblik mononukleara limfocita, odnosno povećava ih. Godine 1967. dvojica lekara, Epstajn i Bar, otkrili su virus koji prouzrokuje bolest, i po njima je dobio ime.

Terapije protiv mononukleoze nema, lečenje je simptomatsko uz obavezno mirovanje

Mononukleoza je akutna virusna bolest koja tragove ostavlja mesecima, najčešće u obliku hroničnog umora i osećaja iscrpljenosti

U NOVOM BROJU MAGAZINA VITA PROČITAJTE:

Mama u zrelim godinama – za i protiv?

Mononukleoza – bolest poljupca

Nove mogućnosti – akupunktura

Gubitak posla – šta posle otkaza?

Kolika je cena lepote?

Praznična trpeza – uživajte bez odricanja