A od kuma – web sajt!

Početak jedne od priča vezanih za loše stanje i kvalitet domaćih sajtova glasi: "Šta je dobar, a šta loš sajt? Pored kvalitetnog sadržaja, veoma je bitan način na koji je nešto predstavljeno. Domaći sajtovi su uglavnom krš po tom pitanju - sam dizajn je očajan dok je sadržaj još gori (neću da ulazim u priču zašto je to tako), mada ima i izuzetaka..."

A zašto ne bismo malo pričali o tome zbog čega je to tako? Rezultat je proistekao upravo iz činjenice da se o kvalitetu domaćih sajtova retko govori i malo zna, a kvalitetni primeri i izuzeci se retko prepoznaju i još ređe apostrofiraju. Mudre reči i navodne procene stanja dolaze prečesto od strane onih koji zapravo ništa o tome ne znaju, dok se profesionalci (ono malo što ih ima) prečesto drže po strani ili jednostavno nisu u poziciji da stečeno znanje primene. Zbog toga smo došli u poziciju da domaće korporativne i službene sajtove rade bezveznjaci i nestručna lica, sam posao web dizajnera i internet kreativca se generalno slabo ceni i još manje plaća, IT konsalting uglavnom ne rade najbolji ljudi za to a virtuelnog PR-inga još uvek gotovo i da nema... Vladaju nepotizam i neprofesionalnost, a neukus i nestručnost se provlače na svim stranama domaćeg internet neba! Prilično nalik na naslov trećeg albuma sjajne grupe Violent Femmes, prema kome slepac predvodi golog ("The Blind Leading The Naked").

Da počnemo od sajtova državnih institucija, zvaničnih organizacija i velikih firmi. Još od 2004. godine postoji projekat virtuelnog matičara grada Novog Sada. Tadašnji predsednik IO Skupštine grada Novi Sad Branislav Pomoriški je na sav glas govorio kako je projekat urađen sa mnogo znanja i malo para, kao da 9.500 evra nije ništa! Da pojasnimo – za ovu svotu novca poreskih obveznika hologram virtuelnog matičara svakog dana treba da vam se pojavi u kući i pri tom peva karaoke! Šalimo se, naravno, ali sve što na ovom sajtu zapravo dobijate su formulari različitih izvoda i uverenja koje samo popunjavate na sajtu, dok sve ostalo treba da se odradi "pešice": administrativne takse i naknade troškova postupka Novosađani i dalje moraju da plate preko uplatnice u pošti ili banci, posle čega moraju da ih skeniraju i pošalju mejlom, ili da ih dostave faksom! Kao da svaki stan ima skener i faks... besmisleno!

I posle svih ovih godina na sajtu i dalje ne postoji mogućnost da se plati online, preko samog sajta, niti svoja uverenja možete da overite elektronskim potpisom, platite karticama, sama uverenja ne mogu da vam budu dostavljena preko mejla i da pritom važe... Ukratko, samo šalter na kome bi inače dobili formulare je zgodno zamenjen monitorom, a vaša ušteda ne iznosi ni par hiljada dinara. U potpisu Virtuelnog matičara stoji da je autor jedan internet provajder iz Subotice – a kod njih samih, na njihovom sajtu piše da izradu web prezentacija naplaćuju od 12 do 16 hiljada dinara, što je maksimalno 200 evra! Kako li se tih 200 evra pretvorilo u skoro 50 puta više i ko je odgovoran za tako blatantnu krađu, ovaj grešku, verovatno nikada nećemo saznati...

Da uzmemo noviji primer – "friški" portal Ministarstva za dijasporu, koji je promovisan pre par meseci. Koštao je "tričavih" dva miliona dinara, odnosno 25.000 evra... toliko je dato firmi Trident za rešenje čija početna stranica ima prevaziđene frejmove (način izrade sajtova koji je prevaziđen pre 10 godina), i stotinak grešaka u samoj validaciji HTML koda! O nekompletiranom sadržaju - nepostojećim dokumentima i projektima iz oblasti ekonomije, kulture, nauke, sporta... da ne pričamo. I što je najsmešnije – i sam sajt firme odgovorne za ovaj projekat ima brojne funkcionalne greške, kao i elementarno nepoznavanje engleskog jezika, što je vidljivo u meta-tagu opisa firme!

A šta tek da kažemo o galeriji zvaničnog sajta Vaterpolo saveza Srbije?! Zapravo, ostali smo bez teksta... Makar do sledećeg dela ovog našeg feljtona...