Istraživanje stranačke opredeljenosti

Stranačko opredeljenje građana Srbije uoči lokalnih izbora

„Medium Gallup“ daje presek stranačkog opredeljenja u Srbiji uoči lokalnih izbora. Sa procenom ishoda lokalnih izbora u Beogradu “Gallup” će izaći kada bude poznata lista kandidata za gradonačelnika.

Istraživanje čije rezultate predstavljamo sprovedeno je od 8. do 15. jula 2004. na višeetapnom slučajnom uzorku od 1500 ispitanika koji reprezentuje punoletne građane Srbije bez Kosova i Metohije. Uzorak je projektovao i komentare napisao Prof. Dr Srbobran Branković.

 
Stranačko opredeljenje: juli-avgust 2004. Reč je procentu u odnosu na broj onih koji glasaju

U odnosu na julski snimak javnog mnjenja desile su se sledeće promene:

- povećao se procenat pristalica SRS,

- značajno je opao procenat podrške Karićevom Pokretu Snaga Srbije,

- izvestan pad (3%) zabeležila je i Demokratska stranka, tako da ona više nije pojedinačno najjača partija

- primećuje se blagi oporavak G17 plus i DSS

Evo nekih pravilnosti u opredeljivanju građana koje mogu da budu od značaja za ishod lokalnih izbora.

Ako sve građane Srbije razvrstamo po količini materijalnih dobara kojima raspolažu, oceni sopstvene materijalne situacije, visini primanja i potrošnje i podelimo ih na donju klasu, nižu srednju, višu srednju i gornju klasu, onda se vidi da SRS, DS i G17 plus imaju veoma jasno profilisano socijalno uporište, dok su DSS i PSS manje-više ravnomerno rasprostranjeni po svim slojevima društvene lestvice.

SRS ima izrazito veću podršku u donjim klasama i slojevima nego u gornjim: tako u najnižoj klasi za ovu stranku glasa 56 odsto, a u najvišoj manje od 1 odsto.

Suprotna je pravilnost kod Demokratske stranke i G17 plus: DS u najnižoj klasi ima 5%, u nižoj srednjoj 26%, u višoj srednjoj 42% i u gornjoj klasi 44%. G17 plus u najnižoj klasi ima manje od 2 odsto, u dvema srednjim oko 7 odsto, a u najvišoj preko 23 odsto podrške.

DSS ima najviše podrške u višoj srednjoj, a PSS u najvišjoj klasi, ali razlike u podršci nisu toliko velike da bi se moglo govoriti o tako jasnoj socijalnoj profilisanosti kao u slučaju prethodne tri stranke.

DS i G17 imaju znatno veću podršku među zaposlenima u privatnom sektoru, privatnim preduzetnicima, studentima, stručnjacima i rukovidiocima, a radikali među nezaposlenima, penzionerima, poljoprivrednicima i uopšte u seskom delu populacije. PSS ima prilčno veći utiacaj među privatnicima i zaposlenima u privatnom sektoru nego u drugim kategorijama.

Gro neopredeljenih i apstinenata čine pripadnici donje i niže srednje klase, dok je među pripadnicima više srednje i gornje klase stranačka opredeljenost mnogo jasnija: oko 80 posto pripadnika ovih klasa je stranački opredeljeno.


Radikali i G17 plus imaju veći uticaj u Vojvodini, PSS u Beogradu.

 Takođe, uočava se da u manjim opštinama ime kandidata za gradonačelnika ima veći uticaj od stranačkog rejtinga nego u Beogradu, gde je rejting kandidata za gradonačelnika u većini slučajeva sličan rejtingu stranaka koje ih kandiduju.