Akropolj (Atina) i Peloponez

Podeli

Na krajnjem jugu polustrva Atike, nalazi se glavni grad Grčke – Atina, udaljen od Beograda tačno 1240 km. Ova više milionska metropola, od svog postanja preživela je uspone i padove kao malo koji grad na svetu. U njemu su postavljene osnove parlamentarne demokratije i slobodnih izbora, koje su još uvek pravilo življenja u svim demokratskim društvima.

Autorka. Ivana Dukčević-Buđa
Izvor: B92

Centar savremene Atine nalazi se oko Omonia i Sintagma skvera (Platia Omonias i Platia Syntagmatos), ali je u vreme kada je nastala njen centar bio nadaleko čuveni Akropolj (Acropolis). U doba svog najvećeg procvata, u V veku pre naše ere, njom je vladao vojskovođa Perikle, samo jedan od ljudi kojima Atina duguje svoju večnu slavu.

Ako ste u Atinu krenuli sa namerom da razgledate njene ulice sa lepim starim zgradama, moraću da vas razočaram. Osim nekoliko velikih starih zdanja, kao što su zgrada Parlamenta, Univerzitet, Nacionalna biblioteka i sličnih, u Atini su zgrade prilično obične, i nemaju onaj evropski sjaj. Zahvaljujući 550 godina pod turskom vlašću, u ovom gradu nikada nije postojao „barok“, „rokoko“, i „art-deco“. Ipak, u njemu postoje, često i usred grada, ostaci iz mnogo starije istorije, kojima se može pohvaliti retko koja prestonica Evrope.

Akropolj

Na jednom brdu, blizu samog centra grada, nalazi se Akropolj, najvažnija usputna stanica za svakog turistu. Kada prođete kroz antičku „kapiju“ – Propileji, sa vaše desne strane primetićete ostatke malog hrama Atine „Nike“ („pobednice“). Na Akropolju ćete videti još dva hrama, Partenon i Erehtejon, kao i dva antička pozorišta: Herodov Odeon i Dionizijevo pozorište, oba u podnožju brda.

Partenon (VI – V vek pre naše ere) je hram sagrađen u najstarijem grčkom – dorskom stilu, a važio je za najbitniji atinski hram, posvećen boginji Atini Partenos, zaštitnici grada. Za gradnju hrama bili su angažovani najveći umetnici tog vremena, među kojima i vajar Fidija. U centru sada polu razrušenog hrama, nekada je stajala ogromna statua Atine Partenos, urađena u hrizelefantijskoj tehnici (kombinacija slonovače i oplate od zlata).

Pored Partenona se nalazi jedan nešto mlađi i manji hram – Erehtejon, građevina jonskog arhitektonskog stila, sa „karijatidama“ (potpornim stubovima u obliku ženskih figura). Zanimljiva je priča o tome kako su i zašto stari Grci počeli da postavljaju karijatide na svoje hramove. U starom veku, na području oko čuvenih letovališta današnje Turske, postojala je država Karija. Grci su je osvojili i načinili svojom kolonijom. Žene iz Karije bile su toliko lepe, da su ih grčki muškarci dovodili u Atinu i ženili se njima. Budući da su bile robinje, karijatiđanke se nisu mogle suprotstaviti činom udaje, ali su se međusobno zavetovale da Grcima neće rađati decu. Za to je postojao jedan veoma valjan razlog: ukoliko rode muško dete, ono će kad poraste biti još jedan Grk, koji će se boriti protiv sopstvene zemlje. Za divno čudo, Grci su njihovu odluku duboko poštovali, a u spomen na njihovu požrtvovanost i lepotu, nastale su „karijatide“.

Trebalo bi napomenuti da za razliku od antičkih hramova u današnjoj Turskoj, a pogotovo onih na Bliskom Istoku, atinski hramovi koji datiraju iz sličnog perioda, do današnjih dana nisu ostali preterano očuvani.

U kompleksu Akropolja, nalazi se i mali muzej, čija postavka obuhvata neke od predmeta i statua nađenih na ovom lokalitetu. Za one koji žele da vide više, trebalo bi da se upute u Nacionalni Arheološki muzej, na trgu Moussio.

Sa Akropolja se pruža predivan pogled na skoro čitav gusto naseljeni grad. Podno brda, u smeru ka centru, smešten je deo grada koji Grci zovu Plaka. U njemu su smeštene čuvene grčke taverne, male radnje sa suvenirima, a u njemu je tokom dana (a pogotovo noći), uz „sirtaki“ i „buzuki“ prilično živo i veselo. Iz nekih delova Plake noću se odlično vidi Akropolj, koji je osvetljen reflektorima, pa deluje kao „čardak ni na nebu, ni na zemlji“.

Blizu Akropolja se nalaze još i Hadrijanova biblioteka, groblje Karameikos, spomenik Diogenu, kao i izuzetno zanimljiv kružni spomenik pesniku Lizistratu, te ćelija u kojoj je bio zatvoren Sokrat, svi iz perioda antike.

Istočno od Akropolja, posle skvera Sintagma, usred grada se nalazi još jedan arheološki lokalitet – Olimpejon, iz VI veka pre naše ere, posvećen Zevsu Olimpijskom. Nedaleko odatle su i Hadrijanova vrata, iz nešto kasnijeg perioda.

Okolina Atine

Jedna od najpoznatijih i najvećih luka na Mediteranu, svakako je atinska luka Pirej. Pola sata vožnje metroom ka jugo-zapadu, dovešće vas do pristaništa sa mnoštvom ukotvljenih brodova: od onih malih ribarskih, preko jahti, pa sve do velikih prekookeanskih.

42 km od Atine, nalazi se Maratonsko polje. Poznato je po čuvenoj bici protiv Persijanaca, u kojoj su Grci odneli pobedu. Grčka vojska poslala je glasnika, da javi u Atinu da su pobedili. Nesrećni glasnik pretrčao je 42 km i 175 m, preneo poruku i od velikog napora, na mestu umro. U slavu tog događaja, toliko važnog za grčku istoriju, ustanovljena je olimpijska discipina – maraton.

Na kraju, ako od silnih istorijskih spomenika, uspete da odvojite malo vremena, kao krunu vašeg boravka u Atini, izaberite da posetite rt Sunion (Sounion). Samo 65 km jugo-istočno od Atine, na ovom mestu možete videti najlepši zalazak sunca na svetu (tako bar kažu Grci). Na rtu iznad mora, nalazi se hram boga mora – Posejdona, između čijih bi stubova trebalo da zađe sunce.

Peloponez

Kada ste već stigli čak do Atine, morate odvojiti jedan dan, preći preko Korintskog kanala i posetiti barem istočni deo poluostrva Peloponez, onaj najbliži Atini. Osim Olimpije i Sparte koji su dosta daleko, u ovom „bližem“ delu nalaze se svi ostali najvažniji antički spomenici na Peloponezu.

Od Atine do Korinta ima 68 km. U njemu postoje ostaci naselja korinćana iz starog veka i Apolonov hram, ali je ovo mesto ipak najpoznatije po kanalu koji je prokopan na najužem kopnenom delu između Atike i Peloponeza, i time manje ili više „pretvorio“ Peloponez u ostrvo. Zaustavite se na par minuta na sredini prelaza preko Korintskog kanala, i videćete još jedan od mnogih uspešnih primera čovekove borbe sa prirodom.

30 km od Korinta nalazi se drevna Mikena, jedna od najstarijih grčkih naseobina, čiji se začeci vezuju za XX vek pre naše ere. Iako su njeni ostaci veoma oskudni, ono što u njoj ipak možete videti sagrađeno je između 1600. i 1200. godine pre naše ere. Pre nego što se uputite u Mikenu, možda bi trebalo da konsultujete knjige, jer je istorijat ovog mesta zaista veoma zanimljiv. O njemu je u „Iijadi“ pisao i sam Homer, a naučnici još uvek imaju oprečna mišljenja u vezi sa njenom istorijom, kulturom i raznim uticajima drugih naroda sa kojima su bili u kontaktu. Ono što se sigurno zna jeste podatak da su Mikenci bili istog porekla kao i Krićani, te samim tim pripadaju Minojskoj grupi naroda.

U Mikeni možete videti „Lavlju kapiju“, tj. reljef dva lava iznad ulaza u kameni kompleks nalik utvrđenju, kao i kružnu kamenu grobnicu pod nazivom „Atrejeva riznica“. U Nacionalnom muzeju u Atini čuvaju se predmeti od čistog zlata, koji su pronađeni na ovom mestu. Najpoznatiji od njih su sigurno zlatna posmrtna maska pripisana načuvenijem mikenskom kralju Agamemnonu i pehari iz Vafija.

Od Mikene do Napfiona (Napflio) ima 23 km. Ovo mesto nalazi se na obali, u dubini Argolidskog zaliva, a na visokom brdu iznad naselja nalazi se impozantna tvrđava Palamidi, koju vredi posetiti. Preko puta je maleno ostrvo, na kojem se takođe nalazi mala tvrđava, verovatno iz vremena srednjeg veka, ili nekog još kasnijeg perioda.

Do poslednje lokacije za razgledanje, ima još 40-tak kilometara. Kada pređete ovo rastojanje, naći ćete se na lokalitetu Epidaurus, u podnožju jednog od najstarijih i najočuvanijih grčih amfiteatra, koji je svojevremeno mogao da primi 14 000 gledalaca.

Grčki amfiteatri građeni su tako što je njihovo gledalište bilo polukružno „usađivano“ u obronak brda, pa je na taj način stvarana savršena akustika pozorišta. U staroj Grčkoj, bilo je važno da se reči glumca, izgovorene duboko u podnožju teatra, jednako čuju i u ložama prvog reda, kao i na vrhu gledališta.

Popnite se do poslednjeg reda, pa ”dramski” izgovorite neki tekst - vaši saputnici koje ste ostavili u podnožju, biće prilično iznenađeni. Vaš glas sa tolike daljine (i visine), delovaće im tako blizu – kao da ste par metara ispred njih! Naravno, siđite dole, pa se zamenite – da i vi proverite moje reči. Kada je reč o akustici, amfiteatar u Epidaurusu je svetski šampion - nije utvrđeno da li postoji još neka grčka pozornica sa boljom akustikom od njega. Leti se u Epidaurusu održavaju koncerti klasične muzike, kao i predstave po tekstovima Eshila, Sofoklea i Euripida, čuvenih pisaca grčkih antičkih tragedija.

Stotinak metara od pozorišta, nalazi se mali Muzej Epidaurusa, a nešto dalje od njega i ostaci par hramova, kao što su kružni hram – tolos, Artemidin hram i hram boga Askleptija.

Posle ovolike količine istorije, zaslužili ste da se dobro odmorite, a i razonodite. Vratite se nazad u Atinu, pa pravac na Plaku - krajnje je vreme da uz laganu mediteransku večeru i vince, naučite taj sirtaki!

Pratite 92Putovanja na Instagramu!

Posle skoro pune dve decenije letovanja u Grčkoj, sve je veći izazov da se pronađe neki novi kutak i vidi nešto novo. Naravno, pod uslovom da u te kutke ne računamo grčka ostrva kojih ima oko 1400, od kojih je, opet, svega 227 naseljeno.

Od Homera, Svetog Petra, Bajrona, Vagnera, do današnjih VIP posetilaca postoji konstanta – prirodne lepote koje je nemoguće opisati i kulturno i duhovno nasleđe. U dve reči: more i vegetacija. Ali ko god pokuša da opiše te dve jednostavne reči vezane za Kefaloniju – učiniće joj nepravdu.

Vodič kroz tajne Grčke: Hanja

Grad Hanja je smešten na severozapadnom delu Krita i jedno je od najživopisnijih mesta na ovom lepom ostrvu. Od vremena oslobođenja od Turaka pa do 1972. godine Hanja je bila prestonica Krita, kada je tu ulogu preuzeo Iraklion.

Vodič kroz tajne Grčke: Nafplio

Nafplio je još jedan turistički dragulj Grčke, sa 17.000 stanovnika, smešten u živopisnom Argolidskom zalivu, na krajnjem zapadu Peloponeza, 120 kilometara udaljen od Atine.

Vodič kroz tajne Grčke: Mani

Da su ovom delu helenskog kopna bogovi sa Olimpa podarili čudesnu istoriju i gotovo nestvarna prirodna bogatstva, možda najbolje potvrđuje poluostrvo Mani.

strana 1 od 14 idi na stranu