„Selfies“ - stvar trenda ili narcisoidnost?

Napućeni, zabavni, slučajni, seksi i pijani auto-portreti su standard otkako se kamera na telefonu zaljubila u socijalne medije.

Deceniju kasnije, fotografije u ogledalu ili auto-portreti su postali standard a počeli su da se prenose generacijski i kulturološki.

Džastin Biber je jedan od onih koji uživaju u auto-portretima, sa majicom skinutom ili zadignutom. Ne zaboravite Rijanu u provokativnim pozama a ekipi se nedavno pridružila i Hilari Klinton sa svojom ćerkom Čelsi koje su tvitnule svoj prvi pokušaj „selfija“.

Japanski astronaut Ak Hošide< Foto: Beta/AP

Predsedničke ćerke – Saša i Obama su na očevoj inauguraciji uslikane kako se „zabavljaju“ kamerom smartfona.

Japanski astronaut Ak Hošide je zaradio mesto u „Selfie dvorani slave“ kada se uslikao u svemiru.

„Posle nekog vremena ovo vam postane normalna stvar“ kaže Elizabet Zamora, 24-godišnja marketing menadžerka iz Dalasa koja je napravila hiljade auto-portreta otkako je dobila svoj prvi ajfon pre dve godine.

Foto: Beta/AP

„Jednostavno ih napraviš i podeliš sa prijateljima“, kaže ona i dodaje: „Trudim se da ne ludujem mnogo“.

Selfies su postali toliko normalna stvar da rečnik Oksforda razmišlja da ovaj termin doda među svoje redove.

O ovoj pojavi pisali su „Time“ i „New York Times“: Kako su neprivlačni auto-portreti preuzeli internet.

Na Instagramu postoji tag #selfiesundays a više od 23 miliona fotografija nalazi se pod tagom #selfie i još 70 miliona sa tagom #me.

Foto: Beta/AP

Da li ova pojava predstavlja kulturološku opasnost, da li je uvredljiva i pokazatelj moralne posrnulosti?

Kerol Liberman, psihijatrica sa Beverli Hilsa smatra da je u pitanju narcisoidnost: „Porast auto-portreta svuda oko nas je savršena metafora za procvat narcisoidne kulture. Očajnički govori: Pogledaj me!“

Pamela Ratlidž, direktorka neprofitnog Istraživačko-psihološkog centra smatra drugačije. Ona to vidi kao eksperimentisanje sa tehnologijom, tradiciju koju su donele društvene mreže poput Instagrama, Tvitera (Twitter), Fejsbuka (Facebook) i Flikera (Flickr).

Ona takođe misli da je važno napraviti razliku između „selfies-a“ i auto-portreta nekada.

Hilari i Èelsi Klinton; Foto: Beta/AP

„Auto-portret Albrehta Direra je neverovatan odraz istraživanja, tehnike, introspekcije a kada Rijana okine fotku ispred ogledala, to je plitko veličanje sebe ili u najboljem slučaju promocija pa bi trebalo imati na umu razliku kada razmišljate o tome ko i zašto pravi auto-portrete“ dodaje Ratlidž.

U ovim fotografijama mi možemo biti poznati i kontrolisati ih u potpunosti, to kako ćemo izgledati i kakva će ih priča pratiti. I što ih više roditelji, učitelji i ostali autoriteti odbijaju i proglašavaju za opsesiju i odliku narcisoidnih generacija, one postaju sve poželjnije i rasprostranjenije.

Prvi auto-portreti pojavili su se na Flikeru i Maj spejsu (My Space) 2004. godine.

Foto: Beta/AP

UrbanDikšinari (UrbanDictionary) ih beleži 2005. godine dok je u istorijskom smislu, elita Egipta prva pravila auto-portete.

Onda je izmišljeno ogledalo u 15. veku što je omogućilo slikarima da prave svoje auto-portrete.

Dok je Narcis gledao svoj odraz u vodi, činjenica je da je upravo ogledalo bilo prva „tehnologija“ koja je umetnicima omogućila da vide svoj odraz.

Kada su se 1860. godine pojavile kamere, zabeležen je novi talas auto-portreta ali obzirom na to da je tehnologija bila skupa, nije došlo do ekspanzije.

Foto: Beta/AP

Kada je 2010. godine nastao Instagram i kada je 86% američke populacije imalo mobilni telefon, sve se brzo proširilo zahvaljujući internetu.

„U eri Kardašijanki, svi smo postali sopstveni paparaci“ misli Rejčel Vejngarten iz Njujorka.

Četrnaestogodišnja Beatris Landau je saglasna. Ona redovno postavlja svoje auto-portrete na Instagram i to sa raznih prilika – sa letovanja, iz škole i kupatila.

„Znam da su smešni ali oni su deo tinejdž kulture danas“, misli Beatris i dodaje: „Ne morate imati osobu pored sebe kako biste se fotografisali“.

Da li vi pravite auto-portrete i šta mislite o ljudima koji to čine?