Moj život bez alkohola

Sve je počelo još u ranom detinjstvu. Nikad mi se nije sviđalo da budem u društvu pripitih ljudi. Još kao klinac plašio sam se stvari nad kojima nemam kontrolu. Pivo mi se, nažalost, nikada nije svidelo, uvek sam se gnušao drugova i drugarica koji su od sebe na ekskurzijama pravili budale, a naročito su me nervirali oni koji se ispovraćaju na krevet u kom treba da spavam.

O ljudima koji posle dve čašice vole da se pobiju, pa makar i sa najboljim drugom, da ne pričam. Tako sam tokom godina izgradio averziju prema alkoholu, mestima na kojima se konzumira i ljudima koji su mu preterano skloni. To je jednostavno osećaj, a ne stav. E, taj moj nealkoholizam sto puta me je u životu doveo do neprijatnih situacija. U nekima sam mogao i da stradam zato što sam bio jedini koji je u stanju da se brani od ljudi koje nisam isprovocirao ja, nego neki od moji pripitih prijatelja. I na kraju sam uvek ja ispadao budala, uvek su mene čudno gledali, a naročito kad posle ponuđene ture kažem: “Hvala, ne pijem. Može sok ili čaj?”

Često mi se u tim situacijama desi da me nazovu nadimkom koji potiče od bezobraznog naziva za ženski polni organ ili me jednostavno nazovu ženom. Koliko me vređa što neko misli da je to uvreda, toliko me vređa i ljudska glupost i netolerancija. Na kraju sam počeo da verujem da sam ja taj koji ima problem.

Ovim tekstom želim da se izvinim svim ljudima koji vole alkohol, a kojima sam možda naškodio svojim nealkoholizmom. Događaji nisu izmišljeni, imena koja su ostala nepomenuta nisu ni bitna. Bitna je istina, a ona je na dnu čaše.

Hiljadu i jedna slava

„Popij, uvredićeš domaćina!“ - fraza je koju sam čuo bukvalno na svakoj drugoj slavi koju sam posetio. Koliko sam samo domaćina uvredio svojim nealkoholičarskim bezobrazlukom i upornim odbijanjem čašice! Iskreno, nikad mi nije bilo jasno zašto bi neko bio uvređen time što ne pijem, ali evo, kajem se.

Naravno, uvek sam bio tu da razvadim posvađane pripite goste koji su se ozbiljno zakačili oko toga da li je Vuk uvek bio opozicija.

Svadba, svadba

„Nećeš da nazdraviš mladencima?! Pa, zašto si takav?“ Izvinjavam se svim bračnim parovima kojima sam nenazdravljanjem pokvario svadbu, odnosno venčanje. A zaista sam pokušao da nazdravim sokom, kiselom vodom i čajem. Ne vredi!

Možda sam neke brakove uništio i pre nego što su počeli, možda je moje nenazdravljanje poremetilo ravnotežu dobra i zla i sve je otišlo nizbrdo. Možda se baš zbog ljudi kao što sam ja, u Srbiji svaki drug brak završava razvodom.

Diploma je najvažnija

„Brate, jednom se diplomira, cugni malo!“ Bio sam na stotinak proslava diplomskog i ni jednom nisam nazdravio kao čovek alkoholnim pićem, nego kao neki slabić, sokom. Da stvar bude gora nisam se ni napio da pokažem svoju radost. Verovato zbog toga većina mojih prijatelja sa diplomom ne može da nađe posao u struci. Imam noćne more zbog toga.

Poljaci

Izvinjavam se grupi poljskih turista koji su posle Guče sa mojim kumom svratili do moje kuće na Zlatiboru. Odveli su me ljudi na piće (alkoholno), a ja sam rekao svoju čuvenu rečenicu: „Hvala, ne pijem!“ „Ali zašto?!“ pitao je Artur, a zatim nastavio: „Deda me je učio da nikad ne verujem ljudima koji ne piju.“

Izvinjavam se Arturu što se osetio ugroženim.

Oktobarfest

Sedim sa devojkom i grupom domaćina iz Bavarske u jednom od šatora na Oktobarfestu. Moja draga i ja naručujemo po bezalkoholno pivo,a jedan od momaka sa našeg stola nas pita: „Izvinite, odakle ste vi?“ Mi mu odgovaramo da smo iz Srbije. On nas gleda zbunjeno i kaže: „A zato vi ne pijete alkoholno pivo, vi ste muslimani. Ništa, ništa, izvinite“.

Dakle, nekome je palo na pamet da neko ne pije jedino ako mu to vera zabranjuje. Još bolju izjavu dala je jedna od devojaka za stolom, takođe Nemica, koja nam je pri povratku kući rekla: „Super ste vas dvoje, nikad nisam mogla da poverujem da ljudi koji ne piju mogu da budu interesantni i zabavni.“

Braća Kelti

„Ne piješ, blago tebi!“, rekao mi je domaćin u Kardifu. Bilo mu je čudno, ali i neprijatno u isto vreme. U pogledu sam video da mi malo zavidi. Iskreno mi je žao. Nisam mogao da se uklopim u gomilu mladih ljudi koji obeznanjeni od alkohola vikendom bauljaju po vlažnim ulicama velške prestonice.

Kolege novinari

„Jebeš novinara koji ne pije!“, rekao mi je poluljutito kolega novinar koji me je uljudno ponudio pićem u svom ofisu, i to sledećim redosledom: pivo, pelinkovac, rakija, viski, kafa, čaj...Kad sam rekao da hoću čaj, on je izgovorio rečenicu sa početka pasusa.

Izvinjavam se kolegi što se izdajem za jednog od njegovih, a ne ispunjavam osnovni uslov da se bavim poslom od koga, inače, sasvim solidno živim.

Pomagajte!

Svečano obećavam da ću potražiti stručnu pomoć. Jasno mi je da nisam u pravu i svestan sam svih problema koje sam nekim ljudima napravio. O onima koji su ubeđeni da sam lud što nikad nisam probao ni jednu drogu, pisaću neki drugi put.