Vozom od Toronta do Vankuvera

Na železničkoj stanici Union Station u Torontu, izgrađenoj u neoklasičnom stilu, sačekao me je predivno restauriran voz sa vagonima iz 1950ih. Odmah sam se instalirala u svoju sobicu. Bila je minijaturna ali je imala sve što mi je trebalo: lavabo, toalet, udobnu stolicu pored prozora i krevet.

Posle jedan sat vožnje ušli smo u ruralni Ontario, i činilo se da ćemo se zauvek voziti kroz šumu. Činilo mi se da sam izolovana od celog sveta.

Sedela sam već nekoliko sati u vozu, a preda mnom je bio put dugačak 2,700 milja. Sve je bilo pokriveno snegom, bila sam okružena nepreglednom divljinom. U jednom trenutku sam ugledala tragove u snegu. Neko je očigledno prelazio preko ovih šina u sred ničega.

Mesto gde možete sresti svoje saputnike je vagon restoran sa ljubaznim osobljem i prijatnim osvetljenjem u art deco stilu. Naručila sam štuku tek ulovljenu iz ledene reke Manitoba, mada sam se lomila i oko jagnjetine iz Ontarija.

Sledećeg jutra ustala sam u zoru jer sam zaboravila da vratim časovnik jedan sat unazad - prešli smo u drugu vremensku zonu. Breze su nestale, i oko nas je bila samo borova šuma, uz poneko snegom prekriveno jezero.

Spavaæa kola u vozu Canadian Pacific

U cenu karte je uključen jedan stopover. Rešila sam da prespavam u gradu Jasper u sred kanadskih Rocky Mountains, gde smo stigli posle dva i po dana puta. Posle kratke vožnje taksijem stigla sam do Jasper Park Lodge, gde sam uzela brvnaru s pogledom na zaleđeno jezero.

Nacionalni park Jasper jedan je od najboljih zimskih sportskih centara u Kanadi. Ali, ne morate biti skijaš da biste uživali u snegu. Ovde ima sijaset aktivnosti, kao što su hodanje na krpljama, vožnja bicikla po snegu i istraživanje špilja u kanjonu Maligne. Vožnja snoumobilima i zaprežnim sankama nisu dozvoljeni u parku, ali to sebi možete priuštiti u obližnjem Valemountu.

Šetnja krpljama mi je bila davnašnja želja, ali to danas nije kao što je nekada bilo. Nema više nezgrapnih krplji u obliku teniskih reketa. Sada se koriste novi fancy modeli, koji su manji i lakši, i s kojima možete lakše da hodate i samim time bez mnogo zamaranja pređete veću distancu.

Posle četiri dana u tihom Jasperu, ukrcala sam se na voz da dovršim putovanje. Putovala sam 17 sati do Vankuvera, grada koji njegovi stanovnici često zovu Lotus Land. Na samo nekoliko milja od centra možete nabasati na hippy-dippy komune, ali ne zaboravite ni na oblakodere u West Endu.

Razmišljala sam da li da skoknem do obližnje planine Grouse i odmorim oči na visini od 1,250 metara iznad mora, ali sam shvatila da sam svoju potrebu za snegom zadovoljila u Jasperu i da mi je bolje da se usredsredim na to šta još ima da se vidi u Vankuveru. A odgovor je – mnogo toga.

Između ostalog, uživala sam u "Treetops Adventure", šetnji kišnim šumama, ali i tumaranjem po kilometarskim plažama, što je popularna aktivnost u Vankuveru u svako doba godine.

I dok sam stajala pored mora zagledana u talase, pomislila sam na avion koji će me ubrzo vratiti nazad u Britaniju. Trebalo je da uzmem povratnu voznu kartu do Toronta.

Kako stići

Kartu rezervišite preko kanadske VIA Rail ili preko International Rail Limited. Karta u jednom pravcu od Toronta do Vankuvera uključujući jedan stopover košta oko 800 kanadskih dolara (580 eur) za dvokrevetnu kabinu. Izvan sezone postoji jeftinija varijanta u ekonomskoj klasi - 388 kanadskih dolara (275 eur).