Urbani biciklizam

Bicikl ima mnoge primene u sportu i rekreaciji ali je učešće ove sprave u svakodnevnom saobraćaju kao ravnopravno prevozno sredstvo najzanimjlivije. U mojim skorim posetama gradovima kao što su London i Minhen sam primetio da se ogromni broj ljudi kreće po gradu na biciklima, najviše na relacijama vezanim za posao. Nemačka pored međugradskih puteva za kola takođe nudi i međugradske puteve samo za bicikle. Na žalost zemlje kao Kina, koje su nekada dominantno koristile bicikl kao svakodnevno prevozno sredstvo, sada gube tu tradiciju okrećući se nezgrapnijim i nepraktičnim kolima.

Ovaj trend nikako ne može da preskoči i Srbiju i samim tim se broj urbanih biciklista u gradovima Srbije povećava. Na ravnom severu Srbije bicikl je uvek bio prisutan ali sada se i ovo zdravo prevozno sredstvo preporučuje i stanovnicima gradova kao što je Beograd.

Razlozi su mnogi: zbog smanjenja gužvi u saobraćaju, smanjenja zagađenja (ekološke prednosti), radi povećanja brzine i efikasnosti kretanja (bicikli su često brži od kola i nadzemnog gradskog prevoza u gradskoj sredini), smanjenja troškova kretanja (bicikl ne troši gorivo i košta mnogo manje od kola) a i zbog direktnih zdravstvenih beneficija za korisnike bicikala (bicikl je jedan od najboljih načina za mršavljenje). U celini bicikl kao transportno sredstvo nema negativnih strana - svako dobija prelaskom iz kola na bicikl.

Dok su neki gradovi Srbije, kao npr. Novi Sad, veoma pristupačni biciklistima, Beograd jeste malo izazovniji ali nikako nemoguć. Beograd ima dva problema koji usporavaju razvoj biciklističkog transporta: deo grada čine brdoviti tereni i postoji visok rizik od sudara sa kolima.

Brda su u stvari veoma lako rešiv problem - važno je prilagoditi brzinu i biti strpljiv. Ako očekujete da možete odmah da jurite uz brda onda ćete se samo zamoriti. Treba ići veoma polako uzbrdo i izbegavati svaki zamor. Naravno važno je imati odgovarajući prenos na biciklu i u tome će vam pomoći prodavac ili serviser bicikala. Uspone uvek prate i spustovi a pri spustu je važno biti dodatno oprezan.

Veći problem jeste visok rizik od sudara sa kolima. Vozači kola (nadam se budući biciklisti) nisu imali prilike da prihvate bicikliste u saobraćaju tako da retko kada znaju koji je pravilan način ponašanja. To je normalan i očekivani problem: kada na putu sretnu biciklistu često su iznenađeni i ne znaju koji je odgovarajući način da postupe. Jedan od razloga za ovakvu reakciju je veoma mali broj biciklista a drugi je da je veoma mali procenat vozača kola koji su ikada vozili bicikl kroz grad takoda ne mogu da razumeju izazove koje urbani biciklizam predstavlja.

Moj savet, baziran na mom iskustvu vožnje kroz Beograd i mnoge druge gradove, jeste da konstantno komunicirate sa vozačima kola. Pored osnovne signalizacije za levo i desno sretanje (podizanje leve ili desne ruke) preporučio bih i sledeće ručne signale:

„Molim vas, usporite i ostanite iza mene“ - sa leve strane tela ruka je savijena u laktu, podlaktica savijena na dole, šaka otvorena prema vozaču i pokazuje na dole. Svrha ovog signala je da objasnite vozaču iza Vas da u trenutno nije dobar trenutak da Vas zaobilazi (možda ste u krivini ili morate da savladate neku rupu) i da će morati malo da sačeka.

„Sada je dobar trenutak da me zaobiđete“ - levom rukom napravite kružni pokret na dole dajući do znanja da sada propuštate kola. Ovaj signal je veoma koristan jer daje do znanja vozaču kada može da Vas zaobiđe. Sa signalima za usporenje i zaobilaženje možete da kontrolišete saobraćaj oko sebe.

„Zahvaljivanje vozaču na poštovanju Vaših signala“ - stoperski palac na gore i osmeh na licu i potvrdi pokret glavom u znak zahvalnosti. Koliko god čudno zvučalo ovo je najvažniji signal koji možete da koristite jer ćete potvrditi a i nagraditi vozača za njeno ili njegovo strpljenje i poštovanje Vaše signalizacije.

Signali ove prirode će vremenom da edukuju vozače o potrebama bicikliste. Najvažnije je ne obraćati pažnju na agresivne vozače koji su neizbežna statistika i svuda postoje. Ako imate susret sa agresivnim vozačem treba da njega ili nju potpuno ignorišete i nikako nemojte da ulazite ikakvu komunikaciju sa njima.

Uz signale bih uvek preporučio ofanzivnu vožnju. To znači da treba voziti skoro pun metar od ivice trotoara, nikako uz samu ivicu. Ovo će da uznemiri vozače kola ali je najbezbedniji način vožnje bicikla. Vozači kola će Vas bolje primetiti umesto da projure pored a i lakše ćete izbeći prepreke kao rupe i šahtove. Pri ofanzivnoj vožnji gore spomenuti signali će opet doprinetu boljoj komunikaciji sa drugim učesnicima u saobraćaju.

Ostale predostrožnosti su: pravilno nošenje odgovarajuće kacige, nošenje naočara za sunce i korišćenje tehnički ispravnog bicikla sa dobrim kočnicama i propisno napumpanim gumama.

Nikola Tošić je dizajner, umetnik i rekreativni sportista. Sve tri aktivnosti je upražnjavao od ranog detinjstva i podjednako u njima uživao. Od sportova najviše voli Ironman triatlon i dugo trčanje.

Trenutno se takmiči i volontira za sportski klub Hermes koji se bavi rekreativnim trčanjem, biciklizmom, plivanjem i triatlonom.

Za više informacija posetite www.hermes.org.yu.