Nebo nad Erbahom (3. & 4. jul)

Voz Berlin – Frankfurt, pa voz Frankfurt – Darmštat. E, a tamo gradski praznik. Svake godine od poslednjeg četvrtka u junu do prvog ponedeljka u julu, održava se već decenijama, iz meni nepoznatih razloga, Hajnerfest, lokalni vašar. Veliki broj stanovnika Darmštata tih dana ne radi. Na centralnom gradskom trgu i okolnim ulicama, pravi je haos. Kafane su pune, na bini defiluju izvođači. Tezge sa proizvodima karakterističnim za taj kraj, ringišpili, klinci šutiraju na gol ne bi li osvojili igračku kao nagradu... super atmosfera začinjena fudbalom.

Ako se nekada u vašem društvu iz čista mira pokrene tema gde sada igra bivši fudbaler Obilića, Živojin Juškić, hladnokrvno recite kao da pričate o Sartrovim delima, U DARMŠTATU. Lako ćete poentirati, možda nekoga i šarmirati, ali pre svega fascinirati sagovornike sa kojim sve mračnim sadržajima skrivenih foldera raspolažete. Iako logično grad živi za FK Darmštat, negde skriveno u srcu gotovo svakog žitelja, rezervisano je mesto za Ajntraht iz Frankfurta.

Od Darmštata do Erbaha vozi se oko 20-tak minuta. Stari deo grada deo je srednjevekovnog utvrđenja, a u njemu kuće iz bajke. Ulazim u jedan restoran, uglavnom starije gospođe sede i ručaju. Dosta je udovica sa tzv duplim penzijama, koje ne znaju kako da potroše toliki novac. Ispijam Radlera, popularnog „biciklistu“, mešavinu „Sprajta“ i piva, piće koje je nastalo pre „X“ godina u delovima oko Hamburga. Legenda kaže da je krčmar videvši da mu je piva sve manje u bačvama, ponudio klijentima novi brend, sipajući u pivo limunov sok. Desetak metara dalje poslastičarnica izvesnog Bernda, svetskog šampiona iz 1997. godine u izradi pralina. Poštujem ja izbor žirija i Berndove praline, ali izbor je pao na Švarcvald tortu. Oko 700 frejmova bilo je potrebno, pa da tanjir ostane čist kao da je bio u dodiru sa Ferijem i Mr Properom zajedno.

U Erbahu se nalazi ogroman broj oldtajmera. Neki se vrlo pedantno održavaju u garažama, neki se voze i dan-danas, a svi na kraju registracije imaju slovo H(istory), kao sertifikat da je reč o automobilu starijem od 30 godina. U starom gradu se nalazi i prodavnica u kojoj se prodaju i otkupljuju makete železnica, vrlo unosan posao, ali i dosta razgranat. U novijem delu Erbaha, gastarbajterski klubovi, Italijana, Španaca, Portugalaca... Ovi prvi su se spremali za utorak, ovi treći za sredu. Pivo Šmukler, karaktersitično za ovaj kraj, nateralo me je da odem na njegov izvor. Pivara u šumi, blizu Mišelštata. Nije mi bilo pravo, kada sam na ulazu pivarskog kompleksa video tablu na kojoj piše „Dobrodošli na mesto na kome se ne gleda fudbal“. Blaga nervoza prošla je kada su domaćini doneli svoj asortiman, sa sve ražnjićima od divljači. Sve sam im oprostio veoma brzo. Do prvog sudijinog zvižduka, još jedan omaž Hamburgu, ovaj put u vidu piva Jever, čiji je ukus podsećao na surovu kombinaciju piva i komovice. Ne preporučujem.

U finalu nećemo gledati Nemce. Čini mi se ipak očekivano. Dortmund je postao „osvojiva tvrđava“, Nemci su i dalje ostali neprikosnoveni izvođači penala, a Italijani nepobedivi na Mundijalima protiv Nemaca. Imao sam čudan osećaj da će Italijani svoje golove postići u produžetku. Srećom, pa sam taj osećaj podelio sa nekim svojim prijateljima. Još uvek mi telefon zvoni, raspituju se za moju vidovitost.

U Erbahu je kljuc, ma sigurno...