Almati i Astana nisu s ovog sveta

Kazahstan je priča o dva grada

Prvi grad je Almati. To je grad Sovjeta 1930ih, s ulicama punih drvoreda, racionalno projektovan kao splet ulica koje se seku pod pravim uglom. Ako Kazahstan ove jeseni uspe da proda svoju novu veliku marketinšku ideju, Almati će biti grad u kojem ćemo svi provoditi po dan ili dva i obilaziti njegove znamenitosti, a zatim sesti na sledeći avion i nastaviti za Daleki istok.

Iza te inicijative je državna aviokompanija Air Astana - njen cilj je da se Kazahstan pretvori u Singapur Centralne Azije: stimulisati Evropljane da na istok lete preko vašeg glavnog aerodroma, i prodati im ideju kratkog stop-overa između letova, tokom kojeg mogu da upoznaju ovu zemlju.

Ali ako sada krenete ka staroj zgradi Parlamenta, nigde nećete videti turiste - samo venčanja na svakom koraku, i mlade koje poziraju u zagrljaju svojih mladoženja.

Park parlamenta sa bazenima, terasama i krivudavim stazama sjajna je pozadina za fotografije sa venčanja. Da ironija bude veća, u istom tom parku možete videti statue dve kazaške žene u uniformama Crvene armije koje se odlučnim korakom približavaju starom parlamentu. Manšuk Mametova i Alija Moldagulova bile su prve žene-vojnici iz Kazahstana koje su poginule u "Velikom otadžbinskom ratu" koji je besneo nekoliko stotina kilometara zapadno, pre više od 70 godina.

Da su te dve kamenolike ratnice poživele, danas bi bile babe ili prababe nevestama koje danas gledam. Kazahstan je odigrao svoju ulogu u tom užasnom sukobu kada su bataljoni i bataljoni odlazili na Zapad u borbu, ali Drugi svetski rat je takođe bio zlatno vreme za prestonicu. Godine 1934, Sovjeti su sagradili operu u Almatiju. Kada je Hitler napao Rusiju, operske i baletske kompanije Marinski evakuisane su ovamo iz Sankt Peterburga i Almati je odjednom dobio zabavu svetskog glasa. Zgrada opere, koja se još uvek nalazi u čelo parka, čak je i proširivana kako bi se pripremale predstave kao što su Boris Godunov, Princ Igor i Ivan Susanin.

Photo: elena giussani / Wikimedia Commons

Nakon rata, mnogi Rusi su ostali u svojoj novoj operi i podučavali novu generaciju pevača, igrača i muzičara. Nacionalna opera i baletska kuća Abai Kazakh, kako je inače poznata, ostala je jedna od najaktraktivnijih građevina u gradu Almati. To je robustna neoklasična struktura, okrečena u žuto i belo, koja na primer u Sankt Ptersburgu uopšte ne bi delovala čudno. Ali ako se približite, videćete da se na kapitelu korintskih stubova ne nalaze tradicionalni listovi akantusa, već geometrijski kazaški motivi. Ista je situacija unutra - klasični dizajn sa ornamentima iz Centralne Azije. Salon na prvom spratu ima neverovatnu sličnost sa zgradom Opéra de Paris, kao i sa bečkom Wiener Staatsoper, ali ukrasni detalji su iz islamske umetnosti.

Mnogo toga se promenilo u Almatiju od njegovog zenita slave 1930ih i 40ih godina. Danas taj grad više nije sovjetski i nije više prestonica. Kada je 1990ih građanima dozvoljeno da izađu iz zemlje, ogroman broj obrazovanih ljudi je otišao u emigraciju, kaže Lailim Imangazina, direktor operske produkcije. "Mnogi su otišli u Rusiju, a Jevreji su se listom iselili u Izrael. Uglavnom su otišli nastavnici i profesori, i time je presečena veza između generacija. I dan-danas mnogi mladi odlaze.

Nešto drugo se dogodilo krajem 1990ih. Doživotni predsednik Nursultan Nazarbajev preselio je prestonicu svoje, zahvaljujući nafti, sve bogatije države, iz Almatija u mali grad u kazaškoj stepi. I dok sam se vozio na aerodrom, moj taksista nije ni jednom propustio da prokomentariše sveprisutne rupe na asfaltnom putu: "Kada je vlada preseljena u Astanu, 80 odsto para je počelo da odlazi tamo."

Ništa u Almatiju neće vas pripremiti za Astanu, još jedan grad koji vredi posetiti tokom stop-overa u Kazahstanu. Letećete oko jedan sat iznad ravne i isušene zemlje i samo odjednom, bez ijednog predgrađa ili farme izvan grada, pred vama će se pojaviti Predsednička palata, građevina koja podseća na američku Belu kuću, osim što ima plavu kupolu. Iza nje se nalaze Piramida mira, kao i Bayterek, vidikovac na 96 metara visine. Iza svega toga je Khan Shatyr, ogromna struktura u obliku šatora, koja izgleda kao oklop neke životinje, a u stvari je krov kolosalnog tržnog centra - autor je čuveni britanski arhitekta Norman Foster. Sve te dominantne zgrade, kao i mnoge druge - Parlament, Senat, Simfonijska dvorana - izdižu se ni iz čega.

Prevod: Uroš Veličković

U nastavku: Almati i Astana nisu s ovog sveta (2)