Kome je namenjeno Vučićevo "možda neću ja praviti vladu"?

Lider SNS, čija je stranka ubedljivo pobedila na izborima 24. aprila, rekao je da "ima problema" i da nije u pitanju nikakav hir, ali detalje nije otkrivao.

Njegova izjava se zato u poslednjih 48 sati naširoko tumači u političkoj javnosti, a uglavnom je ocena da je ona posledica pritisaka Evropske unije, Rusije, ali i SAD.

List "Blic" navodi da ima konkretna saznanja i oko toga koja imena su sporna u novoj vladi, odnosno koji centar moći traži koje "igrače".

Podsetimo, sredinom maja Vučić je rekao da očekuje brzo formiranje vlade i da ne zna imena samo dva ministra.

Ipak, očigledno se naizgled promenila, pa "Blic" tvrdi da "Zapad traži" da u vladi ostanu ministar kulture i informisanja, inače ruski đak, Ivan Tasovac i ministarka državne uprave Kori Udovički.

Kako dodaje list, ista strana traži da u Vladi ne bude "nekih od njegovih najbližih saradnika", a kao ime navode ministra pravde Nikolu Selakovića.

Na drugoj strani, Moskva traži ostanak sektora energetike u rukama socijalista, odnosno verovatno ostanak Aleksandra Antića u fotelji.

Podestimo, mediji su ranije spekulisali da su Rusi prilikom formiranja vlade Aleksandra Vučića 2014. izdejstvovali "rokadu" i zamenu ministarskih mesta Aleksandra Antića i Zorane Mihajlović, koja je tada preuzale građevinu i saobraćaj. Funkcionerka SNS je stručnjak za energetiku i vodila je taj resor dok je premijer bio Ivica Dačić.

Takođe, majska iznenadna poseta Vučića Moskvi i sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom podigli su dosta prašine u srpskoj javnosti.

U centru pažnje bila je Putinova izjava da izražava nadu da će "bez obzira na budući sastav Vlade Srbije, u njoj dostojno mesto zauzeti ljudi koji će obratiti ozbiljnu pažnju na razvoj naših međudržavnih odnosa".

Taj trenutak je nedavno za B92 analitičar Boško Jakšić ocenio i kao početak najozbiljnije krize u odnosima Srbije i Zapada otkako je Vučić na čelu vlade. Povod za tu izjavu bila je objava da je Vučić otkazao posete Briselu i SAD, a usledio je i zajednički sastanak sa ambasadorima SAD i EU u Beogradu.

"Stranci su uvek pritiskali, a on se tome odupirao. Tako je i sad. Poruka da ima problema i da bi u krajnjem slučaju mogao da prepusti to nekom drugom upućena je strancima, ali i stranačkim kolegama, kojima su naglo, bez pokrića, porasli apetiti", navodi u današnjem izdanju izvor "Blica" za koga se kaže da je blizak naprednjacima.

Analitičar Dragomir Anđelković, za koga se takođe dodaje da je blizak SNS-u, kaže da Brisel sebi daje veću slobodu da utiče na politička zbivanja u Srbiji, nakon otvaranja poglavlja 23 i 24.

Kako on tumači Vučićevu izjavu, ona predstavlja "preventivnu poruku" da on neće biti partner za formiranje vlade po nečijem diktatu. Takođe, Anđelković smatra da je ona i poruka za koalicione partnere, odnosno signal da bi Srbija ponovo mogla na izbore.

Anđelković u listu "Politika" ističe i da koalicioni partneri sada postaju mnogo važniji, zbog potrebe da se promeni Ustav tokom pregovaračkog procesa sa EU, odnosno potrebe za dvotrećinskom većinom u parlamentu.

Za "Politiku" govori i analitičar CeSID-a Đorđe Vuković, koji takođe kaže da je ovo poruka "strankama s kojima se očekuje saradnja u vladi, kako ne bi zahtevali previše".

Vuković ocenjuje da SNS nema istu poziciju sa sadašnjim rasporedom mandata, ali ističe da će Vučić na kraju svakako formirati vladu.

O pritiscima ovih dana govori i ministar i Vučićev koalicioni partner, lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.

''Ovo je Srbija koja vodi računa o svojim interesima i siguran sam da će premijer izdržati pritiske i da će voditi Vladu Srbije, kao što su i građani tražili'', rekao je Vulin.

Kako je rekao "na odlaganje vlade utiču i dešavanja u svetu", a dan ranije je poručio i da su "i Istok i Zapad i građani Srbije su jasno razumeli da Vučić treba i mora da vodi Vladu Srbije u budućem periodu".