"Standardi, pa status"

Oni su se složili da bez ispunjavanja standarda i potpunog poštovanja ljudskih prava na Kosovu ne može govoriti o konačnom statusu Kosova i Metohije. Moratinos je naveo da SCG treba da postane sastavni deo Evropske unije i da državna zajednica što pre treba da uđe u Partnerstvo za mir, jer će to biti korak ka daljim evroatlantskim integracijama.

Nakon Beograda, Moratinos večeras putuje u Prištinu, gde će se sastati s predstavnicima vlasti na Kosovu, kao i poslanicima Srpske liste za Kosovo i Metohiju. Nakon Prištine, Moratinos će posetiti Istok, u kojem je lociran španski kontingent vojnika NATO-a.

Koštunica i Tadić sa Moratinosom

(Foto: FoNet)

Moratinos je posle Draškovića razgovarao sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. Moratinos i Koštunica su u razgovoru istakli da su odnosi Srbije i Crne Gore i Španije izuzetno dobri i prijateljski i da su spremni za intenziviranje privredne saradnje dveju zemalja. Moratinos je naglasio da Španija "podržava očuvanje državne zajednice Srbija i Crna Gora i da iskazuje punu podršku njenom putu u Evropsku uniju", navodi se u saopštenju.

Predsednik Srbije Boris Tadić takođe je razgovarao s Moratinosom. Nakon tog susreta, španski šef diplomatije je rekao da podržava svaki legitiman zahtev koji stiže iz Crne Gore, a tiče se državnog statusa te republike, uz napomenu da je njegov stav da je ipak bolje očuvati državnu zajednicu, jer je to lakši put za pristupanje Evropskoj uniji.

Tadić je, posle razgovora sa šefom diplomatije Španije Migel Anhelom Moratinosom, rekao da je na građanima Crne Gore da odluče u kom pravcu žele da idu, da li zajedno sa Srbijom ili sami. Moratines je ocenio da je unija Srbije i Crne Gore najbolji način da se pristupi pregovorima o priključivanju EU, kao i da Španija podstiče Srbiju i Crnu Goru da nastave dijalog kako bi ostvarile zajedničke ciljeve.

Izvestilac UN o standardima

UN će imenovati izvestioca o stepenu sprovođenja demokratskih standarda na Kosovu, najverovatnije Kaija Eidea, sadašnjeg norveškog ambasadora u NATO-u.Tek kada se proceni sprovođenje standarda, koja u tom slučaju mora da bude povoljna, "imalo bi smisla" da se odluči ko bi bio predstavnik međunarodne zajednice u mogućem procesu utvrđivanja statusa Kosova, dodali su ovi izvori.

Među ličnostima koje su viđene za položaj mogućeg međunarodnog predstavnika u pregovorima o statusu Kosova, a što znači i suštinskom dijalogu Beograd-Priština, jesu bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson, specijalni izaslanik UN za Balkan Karl Bilt, nekadašnji evropski komesar Kris Paten, kao i bivši italijanski premijer i čelnik Međunarodne komisije za Balkan, Đulijano Amato.

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić uveren je da Eide može uspešno da obavi taj zadatak.  "Eide je sposoban ne samo da oceni uspešnost primene standarda u privremenim institucijama na Kosovu već i čitave misije UNMIK-a", rekao je Janjić agenciji Beta. Janjić je dodao da se, prema njegovim saznanjima, Eide ne zadovoljava samo ulogom izvestioca, navodeći da se radi o "suviše jakom" diplomati, koji traži nešto mnogo aktivnije, a to je pregovaranje. Kako je rekao, sasvim je moguće da bi Eide uz specijalnog izaslanika UN za Balkan Karla Bilta mogao biti i kandidat za specijalnog izaslanika UN u pregovorima o statusu Kosova.

Plan Vašingtona

Nakon što je uglavnom ignorisala pogoršanje situacije na Balkanu, Bušova administracija se sada odlučila za novu strategiju čiji je cilj doneti konačnu odluku o tome da li će Kosovo postati nezavisno od Srbije. To je objavio "Vašington post" pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, prenosi VOA.

Prema istim izvorima, Vašington sada odlučno želi da reši glavna  pitanja u Bosni i na Kosovu. Plan, koji će sutra predstaviti podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns na kongresnom svedočenju, rađen je kroz pažljive razgovore sa UN i EU.