"Izlazak iz KPS je bila greška"

B92: Jedno od pitanja koje je opterećivalo Srbe na Kosovu posle 17. februara bilo je i pitanje radnika u KPS-u i u sudstvu. Da li je vaše ministarstvo od kada je stupilo na dužnost u novom sastavu dalo neke nove instrukcije i doprinelo rešavanju tog problema?

Ivanović: I tada sam mislio i sad mislim da je to bila velika greška. Prosto, bio je to ishitren potez, potez koji jednostavno nije sagledao sve moguće posledice. Posledica izlaska Srba iz KPS-a je apsolutna nesigurnost Srba u malim i izolovanim enklavama koje su po prirodi stvari najugroženije. Sada pokušavamo da nađemo rešenje da posle proglašavanja nezavisnosti koju mi nismo priznali, nađemo modalitet po kome će Srbi učestvovati u radu policije i pravosuđa, a da istovremeno neće biti delovi institucija koje čine nezavisno Kosovo. Da uprostim, mislim da bi dobro bilo da sad tražimo rešenje da UNMIK bude taj koji je naš nadređeni ili sa kojim koordiniramo naše delovanje, a ne institucije koje imaju sedište u Prištini.

B92: Većina Srba je ipak napustila KPS i sada je veoma malo predstavnika srpske zajednice na Kosovu koji su legalno naoružani. U svetlu toga, ali i približavanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kakva je bezbednosna situacija u pokrajini?

Ivanović: Na svu sreću, nema velikih bezbednosnih problema. Tako da kažem, manjih incidenata ima ali toga je bilo uvek. Onih većih, sa žrtvama ili sa težim povredama, na svu sreću za sve ovo vreme nismo imali. Situacija oko 17. februara i jednostranog proglašenja je nesumnjivo zaoštrila te odnose i sad je sve manje kontakata među predstavnicima dve etničke zajednice. Nema kontakata - stvaraju se uslovi za konflikt. Što se tiče Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Srbi o tome ne razmišljaju. Običan svet ne razmišlja puno o tome. Time se bavi naša diplomatija, a običan svet ima septembar kao mesec kada počinje školska godina, kad se razmišlja o ogrevu, turšiji, zimnici i uopšte o takvim svakodnevnim temama i problemima. A što se tiče Skupštine, mi ćemo Skupštinu, rezultate pa i implikacije moći da sagledamo tek za nekoliko nedelja pošto se Skupština završi.

B92: Kažete na Kosovu se ne razmišlja o Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, da se razmišlja o školi, ali deca u Brestoviku već godinu dana ne idu u školu zbog nesuglasica između lokalnih političara i roditelja. Da li ste uradili nešto na rešavanju ovog problema?

Ivanović: Više se ne radi o koordinatorima nego o izabranim predstavnicima opštine, opština Peć je u pitanju. Prema tome, ma koliko mali broj ljudi glasao za njega, njegov legitimitet se ne može sporiti - oni su izabrani po pravilima koja su važila za sve opštine u Srbiji. Iz tog razloga je i veća odgovornost tog predsednika opštine da nađe rešenje. Ukoliko to rešenje ne bude nađeno na lokalnom nivou, onda će po svoj prilici ministarstvo za Kosovo i Metohiju morati da nađe neko rešenje ili pak resorno ministarstvo obrazovanja. To je tema u svakom slučaju kojom ćemo se baviti u narednih nekoliko dana.

B92: Smatrate li da je dobro što Srbi sa Kosova za svaku svoju odluku očekuju neku vrstu instrukcije iz Beograda ili bi trebalo više da se odluče za samostalno odlučivanje?

Ivanović: Pa to u principu nije dobro jer ljudi na samom terenu, rešavajući probleme koji nisu tako bitni i važni da bi se čitava država ili pojedino ministarstvo uključilo. Oni jednostavno te probleme mogu rešavati sami. Ali ne postoji ta spremnost niti postoji osposobljenost Srba da sami rešavaju čak i najmanji problem. Čak postoji i vrlo izražena sklonost da sve probleme prebace na vladu ili na resorno ministarstvo i da na taj način izbegnu odgovornost za neku donetu odluku. Ubeđen sam da bi na drugačiji način, kad bi se direktno angažovali, pogotovo oni koji imaju direktnu odgovornost, jer to su ljudi koji su izabrani, ne više imenovani, ti ljudi bi mogli mnogo bolje da rešavaju te probleme. Oni bi se svakako morali uključiti, evo recimo oko ovog problema i moraju naći rešenja u interesu građana koje predstavljaju. A to rešenje po meni nije tako teško naći.