"ECB i Nemci ključ za grčku krizu"

On je naveo da je "iznenada postalo vidljivo kako bi evro - taj veliki eksperiment monetarne unije u saradnji s političkom unijom - mogao da se raspadne po šavovima", i to u roku od nekoliko meseci, ne godina.

Evro bi, međutim, bar većim delom, mogao da bude spasen, ali će to zahtevati od evropskih lidera, i u Nemačkoj i u ECB-u, da promene ponašanje. Moraće da prestanu da izbegavaju akciju i konačno naprave iskorak, a ne samo da reaguju na ono što se već dogodilo, istakao je Krugman. Odgovor Evrope na dosadašnju situaciju su bile mere štednje, koje su dovele do još veće depresije u nestabilnim evropskim ekonomijama, porasta nepoverenja investitora i rastuće političke nestabilnosti.

"Grčka je trenutno žarište krize. Glasači su s punim pravom ljuti na politiku koja je povećala nivo nezaposlenosti do preko 50 odsto među mladima, tako da su se okrenuli protiv političkih stranaka koje su primenjivale tu politiku", naveo je Krugman.

Podsećajući da je čitav grčki politički sistem nateran da prihvati strogu ekonomsku politiku, on je istakao da je nezadovoljstvo birača omogućilo prodor ekstremista.

Čak i ako su procene pogrešne i ako vladajuća koalicija nekim čudom uspe da dobije većinu glasova na narednim izborima, jedna stvar je jasna - Grčka neće hteti, niti moći da nastaviti s primenom politike koju zahtevaju Nemačka i ECB.

Trenutno su banke u Grčkoj usporile rad, jer sve veći broj ljudi povlači novac u očekivanju da zemlja izađe iz evrozone. ECB finansira bankarski sistem tako što pozajmljuje Grčkoj potrebne evre.

Kada ECB odluči da više ne može pozajmljuje, Grčka će biti prisiljena da napusti evro i počne da izdavaje vlastitu valutu, a ta činjenica će uticati i na španske i italijanske banke.

ECB će ponovo morati da odluči da li želi da finansira ove zemlje, jer bi negativna odluka mogla da uništi evro. Međutim, finansiranje nije dovoljno. Italiji i Španiji se mora pružiti nada, ekonomsko okruženje u kome će imati mogućnost da ukinu mere štednje.