Besparica: Kupuje se na komad

Od bogatijeg severa, pa do najjužnije i najsiromašnije kote, trgovci sve češće nude robu u rinfuzi, pa se tako u bakaluk ide po dva jajeta, 50 grama salame, 100 grama praška za veš, glavicu luka, džak drva... Ispod tezge se ”na komad” prodaju i cigarete, a sve više apoteka daje lekove ”na tablu”, ali i na kapsulu. Upola cene nudi se i hleb ”od juče”.

Da nam se piše crno, potvrđuju i u SOS marketima po Beogradu jer ”promet nikad nije bio veći”.

"U 32 radnje u glavnom gradu dnevno pazari i do 300.000 ljudi, pa je očigledno kolika je besparica zavladala", objašnjava Dragan Milovanović, jedan od suvlasnika takvih trgovina.

Nekada se u ovim prodavnicama moglo pazariti samo uz potvrde iz centara za socijalni rad, a danas su vrata otvorena svima koji bi da uštede neki dinar. A, takvih je sve više. "Zamišljeno je da ove trgovine rade sa minimalnim profitom, pa svi snabdevači nude svoje proizvode jeftinije, a i marže su mnogo manje. Zato hleb košta 31 dinar, a mleko 45 i samo na ovim artiklima mesečno može da se uštedi oko 4.000 dinara. A, ako se kupuju i drugi proizvodi, ušteda je oko sto evra mesečno", dodaje Milovanović.

U ovim radnjama, doduše, ne tolerišu ”kupovinu na komad” jer je ionako sve jeftinije, ali se, zato, i po beogradskim trgovinama, naročito onima na samoj periferiji, može kupovati gotovo sve na meru.

Raspakivanje je, međutim, sve očiglednije u gradovima na jugu zemlje.

Tako se u Nišu, Leskovcu i Doljevcu više niko ne čudi kada se u prodavnici zatraže samo dva komada ”pampers” pelena ili glavica belog luka, iako ceo kilogram staje 165 dinara.

"Izmerim mušterijama i dve šargarepe, koliko im treba za ručak, a odavno se pazare po dva jajeta ili 50 grama najjeftinije salame, tek da bude dovoljno za omlet ", kaže prodavačica Vesna Đ. iz Doljevca.

Mleveno meso se u niškim mesarama kupuje na 100 grama, a vešte domaćice razliku u ukusu nadoknađuju sojinim ljuspicama.

U Leskovcu se u skromnim mililitrima kupuje i tečnost za sudove i omekšivač za veš.

"To je postalo toliko uobičajeno da više ne obraćamo pažnju. Nekada su takve kupce ogovarali po komšiluku, ali sada smo svi u istoj situaciji ", kaže Danijela M. iz Leskovca.

U pojedinim prodavnicama u Zaječaru mušterije mogu i kafu da kupe na sitno, pa plate tek šolju-dve, a toalet papir se uveliko prodaje na rolne. Kraljevčani štede na uglju, drvima, ali i drugoj robi ”široke potrošnje”. Umesto po uobičajenoj meri sve više se, na komad-dva uzima voće, krompir, paprika, crni ili beli luk.

"Plašim se inspekcije, ali šta da radim. Prodajem prašak za veš ”na čašu”. Imam jednu čašu i njom merim i pakujem u kesice. Ne sećam se kada sam prodao kilogram salame, a neretko uđe kupac u radnju i kaže da mu narežem samo tri parčeta", priča P. T., vlasnik radnje u Trgovištu.

Ipak, u Kuršumliji, jednoj od najnerazvijenijih srpskih opština, poslednjih meseci novi artikal je uvršćen u ponudu. Za 22 dinara meštani ove nerazvijene opštine mogu da kupe - suvi, bajati hleb. A u prvim redovima su domaćice sa sela.

U Kraljevu se i ogrev prodaje po nestandardnim merama. Oni koji nemaju para za bar jednu tonu uglja ili kubni metar ogrevnog drveta - što nije dovoljno da se jedno domaćinstvo greje ni mesec dana - kupuju na džak. Vreća sa pedesetak kilograma uglja, u zavisnosti od vrste, na stovarištu košta od 550 do 650 dinara, dok vreća iscepkanog drveta, spremnog za loženje, košta 200 dinara, i može da se kupi na kioscima usred grada. Uz cepanice se prodaju i ”ljuske” za potpalu, i to po ceni od 100 dinara za gajbicu.