Država mora da spreči monopol NIS-a

Ipak, kako će tržište od nove godine izgledati u najmanju ruku je neizvesno, tvrde upućeni.

Privatni naftaši žele da sklope trogodišnji ugovor sa Naftnom industrijom Srbije po kome će derivate kupovati samo od ove kompanije. Drugima, koji budu rešili da ga uvoze od stranaca, ograničenje će predstavljati nedostatak odgovarajuće infrastrukture za skladištenje.

Zbog svega ovoga čini se da će neka vrsta monopola biti nastavljena i posle 2011. godine. Jer NIS i mali privatnici zajedno imaju skoro hiljadu pumpi, od nešto više od 1.200 koliko ih je ukupno u Srbiji! Jedina vest koja može da ohrabri jeste činjenica da će ove dve strane, kada i ako zaključe pomenuti sporazum, morati da to prijave Komisiji za zaštitu konkurencije kako bi ga ona odobrila. Dijana Marković-Bajalović, predsednica komisije, kaže da sve zavisi od toga da li bi taj sporazum uticao ograničavajuće na konkurenciju.

"To bismo onda razmotrili. Ali ne bih se sada izjašnjavala jer ne znam detalje i ne znam da li oni stvarno zajedno zauzimaju 80 odsto tržišta. Ipak, komisija bi bila nadležna da takav ugovor odobri ili ne odobri", ističe Marković-Bajalović.

Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata uvedena je kako bi se NIS zaštitio od konkurencije, odnosno kako bi rafinerije u Pančevu i Novom Sadu dobile na vremenu da se modernizuju i počnu da proizvode goriva evropskih standarda. Zvanično prestaje da važi 1. januara 2011. godine. Kako će tržište da izgleda posle toga zavisi od toga kod koga će se snabdevati domaći naftaši.

U Udruženju vlasnika privatnih benzinskih stanica pregovaraju sa NIS-om o dugoročnoj saradnji i ukoliko dobiju povoljnu cenu, sklopiće ugovor da kupuju samo od njih. Iako privatnici na to imaju pravo, ovakav potez se već tumači kao odstupanje od pravila tržišne igre, pogotovu zato što privatni naftaši nemaju baš tako zanemarljiv udeo na tržištu. Kako tvrde, 38 odsto pumpi pripada njima.

Bora Takić iz ovog udruženja kaže da su razgovori sa NIS-om i Ministarstvom ekonomije već obavljeni protekle nedelje, a čeka se konkretna ponuda.

"Sa otvaranjem tržišta moguće su dve varijante. Jedna je da sa NIS-om napravimo dugogodišnji ugovor o saradnji, a druga je varijanta da idemo na saradnju sa strancima. Sada je formirana tripartitna komisija od naftaša, Vlade i NIS-a kako bismo našli rešenje i napravili saradnju od najmanje tri godine. Imali bismo i saradnju po principu franšiza. NIS bi nama dao brend, a mi njima pumpe", objašnjava Takić i dodaje da bi ishod pregovora trebalo da bude poznat što pre. U Ministarstvu energetike ističu da je razgovora bilo ranije, kao i da privatnicima niko ne može da zabrani od koga će da kupuju gorivo kada se otvori tržište.

"Oni realno zauzimaju značajan deo tržišta, a žele da kupe derivate po povoljnim cenama. Dok sa druge strane NIS želi da što bolje plasira te derivate. Ukoliko ima nekih dogovora koji loše utiču na tržište, o tome treba da odluči Komisija za zaštitu konkurencije", kažu u ministarstvu.

U NIS-u navode da su im potrošači na prvom mestu i dodaju da im je cilj da obezbede visok kvalitet goriva prema evropskim standardima.

"NIS ima tekuće ugovore za isporuku goriva sa većinom privatnih naftnih kompanija u Srbiji i veruje da će i ubuduće imati takve ugovore, pošto će svojim klijentima ponuditi optimalni odnos cene i kvaliteta goriva", navode u NIS-u i dodaju da se za liberalizaciju pripremaju kroz modernizaciju rafinerijskog kompleksa, proizvodnju naftnih derivata usklađenih s evropskim standardima, širenje proizvodnje evrodizela i razvoj maloprodajne mreže.

Ipak, ne slažu se svi sa namerom privatnih naftaša. Nebojša Atanacković iz kompanije Nafta a.d. kaže da oni mogu da se organizuju kako bi zajednički vršili nabavku derivata, ali da ne vidi razlog za to.

"To jeste u neku ruku produžavanje monopola. Tako bi privatnici eventualno mogli da postignu povoljnije cene, ali u suštini ne vidim razlog da se prave dugoročni ugovori, jer cena može često da se menja. Nećemo dozvoliti da bude kartela", ističe Atanacković.

Kako Atanacković dodaje, ako bi sve funkcionisalo po pravilima tržišta, cene bi se formirale na drugačijim osnovama od dosadašnjih, odnosno mogle bi da se menjaju dnevno.

"To znači da bi, po uzoru na evrodizel, i benzin odmah nakon otvaranja tržišta mogao da pojeftini za oko deset odsto. Ipak, videćemo kako će sve da izgleda. Manji privatnici bi mogli da imaju još jedno ograničenje u uvozu, jer nemaju odgovarajuće rezervoare koje od njih traži država, pa tu može da nastane problem", objašnjava Atanacković.

Ima i mišljenja da je ideja o ujedinjenju u jedno preduzeće teško izvodljiva. Aleksandar Mileusnić iz kompanije Petrobart Avia ističe da je u ovom trenutku samo jedna stvar izvesna.

"Neizvesno je kako će izgledati tržište derivata posle 1. januara 2011. godine. Sve zavisi od ponašanja NIS-a. Ipak, gorivo će biti prodavano po onoj ceni koja bude bila u datom trenutku na svetskom tržištu uvećana za troškove transporta i odgovarajuću zaradu", navodi Mileusnić.

Ipak, tržište Srbije čine i veliki igrači, koji, čini se, sa nestrpljenjem očekuju liberalizaciju. U OMV-u, čiji je udeo kod nas 15 odsto, kažu da će ponuditi nove vrste goriva. "Kada je cena u pitanju, ona se sastoji od više komponenti kao što su proizvođačka cena, akcize, dažbine, porezi, troškovi transporta i ostali troškovi", kažu u OMV-u.