Škundrić: Otvoriti raspravu o NE

Ministar rudarstva i energetike Petar Škludrić kaže da je u našoj zemlji na snazi moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i dodaje da bi u narednom periodu trebalo o tome "otvoriti stručne i naučne rasprave"

On je istakao da bi to trebalo razmotriti na državnom nivou i uskladiti naše sa odgovarajućim evropskim programima. Inače, moratorijum u Srbiji je uveden posle havarije u Černobilu 1986. godine.

Škundrić je podsetio da u svetu danas funkcioniše 438 nuklearnih elektrana, od kojih je 229 u Evropi, a mnoge su u našem neposrednom okruženju. On je zato zapitao „da li je naša bezbednost dovoljno velika ako nemamo nuklearnu elektranu, dok u isto vreme mnogobrojne funkcionišu u okolnim zemljama”.

Izgradnja nuklearke: Da ili ne?

Moratorijumu na razvoj nuklearnih postrojenja u Srbiji rok ističe 2015. godine, a energetski stručnjaci smatraju da u daljoj budućnosti bez ovakvog postrojenja nećemo moći da proizvodimo dovoljno energije i da ćemo morati da je uvozimo. Javnost je, bar prema reakcijama na forumima i internet komentarima u većini protiv.

"Kada se uporedi dinamika gradnje novih energetskih kapaciteta sa potrošnjom, nuklearne elektrane ne bi trebalo da počnu da se grade pre 2020. ili čak 2030. godine", kaže za Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije i dodaje da se "kod nas na gradnju nuklearki uvek gledalo pogrešno, crno-belo. Strah je neosnovan, jer mnogo takvih postrojenja već imamo u susedstvu", u Bugarskoj i Mađarskoj.

U prečniku od 100 kilometara oko Srbije postoji deset nuklearnih elektrana, a još 20 u krugu od 400 kilometara. Eventualna havarija bilo koje od njih bila bi za Srbiju pogubna kao da se dogodila usred Šumadije. Petrović, ipak, smatra da Srbija prvo treba da iskoristi svoje potencijale iz obnovljivih izvora, pa tek onda da se okrene nuklearnoj energiji. Nije zagovornik ideje da „glas naroda“, referendum, presudi o gradnji atomske centrale. O njoj, smatra, moraju da odluče vlast i stručnjaci.

Da će Srbiji u budućnosti biti potrebna nuklearka slaže se i dr Ilija Plećaš, naučni saradnik instituta „Vinča“. On smatra da ćemo se sa manjkom energije suočiti već 2020. godinu. Realno, kaže, Srbija nema ni para ni kadrova za gradnju nuklearke, ali to nije razlog da ne počnu stručne procene i pregovori.

"Od trena kada bi prestao da važi Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana, koji je donet posle nesreće u Černobilju, potrebno je još 15 godina da takvo postrojenje počne da radi", kaže dr Plećaš. On dodaje i da je zaa gradnju malog postrojenja, poput onog u Krškom, potrebne su dve milijarde dolara. "Mi to ne možemo da platimo, ali moramo da razmišljamo nekoliko decenija unapred", kaže Plećaš.

Ako odlučimo da deo struje dobijamo iz nuklearnog reaktora, osim tehnologije, po svemu sudeći, moraćemo da uvezemo i znanje. Jer, godinu dana posle ukrajinske katastrofe ugašena je katedra za nuklearnu fiziku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Danas se ni na jednom fakultetu u zemlji ne školuju stručnjaci za ovu oblast.

"Istraživanja su zapuštena, kadrova je malo. U „Vinči“ nas ima desetak koji se bavimo atomskom fizikom i svi smo već u ozbiljnim godinama", kaže Plećaš i dodaje da bi država trebalo što pre da uloži sredstva u školovanje ovih kadrova.

Posle nuklearke, vinogradi

Pitanje koje ostaje, koje deli i javnost i stručnjake, jeste da li će nuklearke najdirektnije ugroziti našu bezbednost.

"Nuklearne elektrane manje su štetne od termo ili hidroelektrana. Nuklearna elektrana snage 1.000 megavata godišnje proizvede 500 kubika radioaktivnog otpada. Termoelektrana iste snage proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela. Mereći količine sumporne kiseline, na primer, oko TE „Nikola Tesla“, moglo bi se, prema svetskim standardima, reći da se u poluprečniku od 100 kilometara događa jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno", kaže Plećaš.

Do trenutka kada se Srbija eventualno odluči za gradnju nuklearke, kaže Slobodan Petrović, tehnologija će otići još koji korak napred. Postrojenja će biti još bezbednija, proizvodnja čista.

On navodi primer Francuske, koja ima elektroprivredni kapacitet od 160.000 megavata, 20 puta više od EPS. Tri četvrtine energije dobija iz 59 nuklearki izgrađenih od Provanse do Bretanje. A odlagalište ozračenog otpada nije opustošeni, zastrašujući predeo. Na njemu su zasađeni vinogradi.