Grujić: Država šiba, nju ne boli

On je ocenio da se na taj način otežava poslove građevinskoj industriji i finansijski opterećuje kupce, dok je trenutna monetarna politika, uz sve to, ograničavajući faktor za celu privredu Srbije zbog nestabilnog dinara.

Komentarišući meru Narodne banke Srbije kojom je povećana učešće na stambene kredite sa 10 na 20 odsto, Grujić je rekao da za jedan stan koji košta 70.000 evra, nije svejedno da li će učešće biti 7.000 (10 odsto) ili 14.000 evra (20 procenata), jer je tih 7.000 evra dodatnih para taman toliko koliko nekome treba da opremi taj stan. Sa podizanjem stope učešća, kupcu stana ste napravili problem, jer ste mu u vis digli lestvicu, koju on teško može da dosegne, smatra on.

"Znate onu narodnu poslovicu: po tuđim ledjima ni 100 udaraca nije mnogo", rekao je on, ilustrujući dejstvo nekih državnih mera na građevinu i privredu uopšte.

Podsećajući da je zakon o lizingu nekretnina donet pre godinu dana, ali se još ne primenjuje jer nedostaju prateće uredbe i podzakonski akti, on je ocenio da su "neki ljudi bili lenji" i nisu na vreme napravili studiju izvodljivosti, kako bi propisali pravila za funkcionisanje zakona.

Predsednik kompanije "PSP Farman" naglasio je da je stranim investitorima u Srbiji, a pogotovo gradjevinarima, preko potreban stabilan kurs dinara, ne želeći da polemiše koliko on treba da iznosi u ovom trenutku prema evru ili dolaru, "ali treba da bude stabilan".

Stranim investitorima su u ovoj godini troškovi gradnje poskupeli, praktično "ni iz čega", jer osnovne materijale za rad kupuju na domaćem tržištu za dinare, čije su cene formirane kada je kurs bio 115 za evro, a evro koji unose u zemlju da finansiraju gradnju menjaju za 15 odsto manje dinara.

"To znači da u startu 15 odsto skuplje plaćate pesak, cement i sve osnovne materijale, ali se prodajna cena jednog kvadrata stana računa u evrima, a ne u dinarima", objasnio je Grujić i dodao da gradjevinske firme prodajući stanove u evrima - prave sebi gubitak.

To isto važi i za investitore u drugim granama privrede, jer onaj koji pravi fabričku halu mora da plaća njenu izgradnju u domaćoj valuti, koja ga na kraju zbog rasta dinara košta 10 do 15 odsto skuplje, računajući u evrima, rekao je on, ističući da učešće uvoznih materijala na betonskim halama nije veće od 20 odsto, tako da se ne može reći da je uvozni materijal poskupeo gradnju.

"Zamislite investitora koji je rešio da uloži 20 ili 30 miliona evra i odjedanput mu je dva miliona isparilo. Svi podsticaji koje država daje za zapošljavanje radnika su isparili kroz samo jednu stavku (kursnu razliku)", kazao je privrednik.

Grujić je naglasio da svaki potez u makroekonomskoj politici seče "po živom mesu" privrede, "kao da vas neko bez anestezije operiše u realnoj ekonomiji".