Koliki je rizik od trgovinskog rata Kine i EU?

Može li to da dovede do trgovinskog rata Evropske unije i Kine?Automobil je nemački izum. Kada je Karl Benc 1886. u patentnom zavodu registrovao &bdquo;vozilo s pogonom na gasni motor&ldquo;, već tada je znao da će to postati veliki biznis, jer je prvi kupac firme Dajmler motori (prethodnik Mercedes Benca) bio Mulaj al Hasan Prvi, sultan Maroka. Prvi automobil u Kini dobila je 1901. carica-majka Cisi za njen 67. rođendan.Ono &scaron;to se tada nije moglo predvideti je da će dobrih 120 godina kasnije kineska auto-industrija postati najveća konkurencija Nemcima, pogotovo &scaron;to su dve strane decenijama održavale blisku saradnju. U Kini je Folksvagen 1983. bio prva strana kompanija koja je proizvodila motorna vozila u zajedničkom preduzeću u &Scaron;angaju. Modeli Santana i Džeta decenijama su dominirali na ulicama kineskih gradova. Danas, nemački premijum proizvođači nastavljaju da ostvaruju ogromnu prodaju na kineskom trži&scaron;tu, a ujedno i da u toj zemlji obezbeđuju radna mesta.Ovako je situaciju opisao biv&scaron;i nemački predsednik Horst Keler u razgovoru sa jednim video-blogerom iz Kine koji je postao viralan u toj zemlji: &bdquo;I jedni i drugi bismo bili glupi, Kina bi bila glupa i Nemačka bi bila glupa, da nemamo dobre odnose. Moramo da radimo zajedno i da obezbedimo da globalna ekonomija napreduje.&ldquo;Kritika iz BerlinaAli, Evropska komisija drugačije ocenjuje trgovinske odnose sa Kinom. Tri dana nakon evropskih izbora, najavila je uvođenje specijalnih tarifa, odnosno kaznenih carina u visini i do 38,1 odsto na električne automobile iz Kine, i to uprkos otporu nemačke vlade, kao i evropskih proizvođača. Komisija je taj potez opravdala tako &scaron;to je navela da Kina naru&scaron;ava konkurenciju, jer proizvođačima električnih automobila omogućava visoke državne subvencije. Pre toga su SAD povećale tarife na električne automobile na čak 100 odsto.Hildegard Miler, predsednica Udruženja automobilske industrije (VDA), ocenjuje: &bdquo;To je jo&scaron; jedan korak dalje od globalne saradnje&ldquo;. &Scaron;ef BMW-a Oliver Cipse kaže: &bdquo;Komisija EU &scaron;teti evropskim kompanijama i evropskim interesima.&ldquo; Prvi čovek Mercedesa Ola Kelenijus upozorava: &bdquo;Kao izvozno orijentisanoj zemlji, ne trebaju nam sve veće trgovinske barijere.&ldquo;Nemačka trgovinsko-industrijska komora (DIHK) upozorava da bi taj potez mogao da dovede do većih trgovinskih sukoba, a nemački savezni ministar privrede Robert Habek, koji bi uskoro trebalo da otputuje u Kinu, nade polaže u pregovore, ali i upozorava na &bdquo;carinsku trku&ldquo;.Zelena transformacija &bdquo;u opasnosti&ldquo;Odgovor iz Pekinga usledio je odmah. Ministarstvo trgovine Pekinga u sredu uveče ponovilo je da želi da odlučno sprovede sve neophodne mere za za&scaron;titu interesa kineskih proizvođača automobila. Odluka Evropske komisije, smatraju, nije ni pravno ni činjenično utemeljena.&bdquo;Izmi&scaron;ljeno je da postoje i da su ve&scaron;tački povećane jednostrane subvencije. Dodatne carine su čisto protekcionističke mere. I najveća je nepravda u to ime sabotirati pravdu&ldquo;, rekao je portparol kineskog Ministarstva. A dodao je i da su pristupačni električni automobili u Evropi od centralnog značaja za zelenu transformaciju i smanjenje emisije ugljen dioksida.&bdquo;Potrebna nam je Kina da re&scaron;i globalne probleme&ldquo;, kaže Hildegard Miler iz nemačkog Udruženja automobilske industrije. &bdquo;To se posebno odnosi na uspe&scaron;no prevazilaženje klimatske krize. Kina igra ključnu ulogu u uspe&scaron;noj transformaciji ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Trgovinski sukob bi i tu transformaciju ugrozio.&ldquo;&bdquo;Peking neće uvesti carine na proizvode iz EU koje su mu jo&scaron; potrebne&ldquo;, smatra Jakob Gunter, stručnjak berlinskog Kineskog instituta MERICS. &bdquo;U to se ubrajaju ma&scaron;ine, visokokvalitetni industrijski proizvodi, hemikalije, medicinska tehnologija i drugi proizvodi. Takođe je malo verovatno da će ciljati na velike evropske proizvođače automobila koji masovno ulažu u Kinu, otvaraju tamo radna mesta, plaćaju poreze i doprinose rastu. Na meti će verovatno biti poljoprivreda, hrana i piće, dakle ono bez čega kineski potro&scaron;ači mogu, odnosno ono &scaron;to kineski proizvođači i sami proizvode u dovoljnim količinama, kao &scaron;to je npr. svinjetina.&ldquo;Dobri razlozi za kaznene carineSigurno je da je Peking naveliko subvencionisao (električne automobile), tvrdi ekonomski ekspert DV Lars Halter. &bdquo;Međutim, nije moguće dati precizne informacije o visini subvencija. Peking ima različite načine subvencionisanja industrije. Ne radi se samo o tome da vlada uplaćuje novac kompanijama. Ona npr. omogućava da kompanije imaju jeftiniji pristup baterijama ili se sirovine mogu dobiti ispod trži&scaron;ne cene ili po sniženim cenama.&ldquo;&bdquo;Nesporno je da kineski proizvođači uživaju nepo&scaron;tene konkurentske prednosti kroz ogromne državne subvencije&ldquo;, smatra i Marsel Fračer, &scaron;ef Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV). Ekonomisti već godinama uočavaju da Kina ciljanom promocijom pojedinih industrijskih grana stvara velike vi&scaron;kove kapaciteta i da zbog toga cene na svetskom trži&scaron;tu padaju. To naru&scaron;ava konkurenciju.&bdquo;Suočiti se s konkurencijom&ldquo;Valter Dering (FDP) je bio potpredsednik vlade i ministar privrede u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Danas je na čelu Akademije nemačkih lidera svetskog trži&scaron;ta u &Scaron;vebi&scaron; Halu. U toj pokrajini su dva velika proizvođača automobila &ndash; Por&scaron;e i Mercedes &ndash; ali i brojni dobavljači automobilske industrije. Dering podseća: &bdquo;Nemačka je godinama bila svetski &scaron;ampion u izvozu. Uvek smo bili veoma ponosni na to &scaron;to smo mogli da ponudimo svoje proizvode i usluge &scaron;irom sveta. I niko nas nije optužio za vi&scaron;ak kapaciteta.&ldquo;&bdquo;Danas je na&scaron; konkurent svetski &scaron;ampion u izvozu&ldquo;, rekao je Doring pro&scaron;le nedelje u Domu privrednika u &Scaron;tutgartu. &bdquo;Nemačka i Evropa su dovoljno samouverene da odgovore na to takmičenje pod fer uslovima. Suočavanje s konkurencijom je deo svakodnevnog poslovanja uspe&scaron;nih kompanija.&ldquo; Kina je 2023. godine prvi put postala svetski &scaron;ampion u izvozu automobila, pretekav&scaron;i tako Japan i Nemačku.Ali, broj novoregistrovanih kineskih električnih automobila u Nemačkoj nije ba&scaron; impresivan. U 2023. godini, BYD i NIO, dva velika kineska proizvođača električnih automobila, prodali su samo 4.139, odnosno 1.263 nova automobila u Nemačkoj. Prema podacima Evropske komisije, tarifni dodatak za BYD trebalo bi da iznosi 17,4 odsto.&bdquo;Električni automobili jesu budućnost&ldquo;, nagla&scaron;ava nemački ekonomista i univerzitetski profesor Ferdinand Dudenhefer.&bdquo;Nažalost, na&scaron;i političari su izgubili interesovanje za budućnost. Kriza oko pada interesovanja za električne automobile je ovde izazvana&ldquo;, kaže profesor Dudenhefer. &bdquo;Glavni razlog za&scaron;to se električni automobili sada slabije traže u Nemačkoj i Evropi jeste nedostatak podr&scaron;ke političara. S jedne strane, ukinute su premije za kupovinu, a s druge, postoji op&scaron;ti politički stav da motor s unutra&scaron;njim sagorevanjem ponovo ima budućnost.&ldquo;

Koliki je rizik od trgovinskog rata Kine i EU?

3 Komentari