Dinar 2012:Rušilac, šminka, slabić?

U igri valutnih ratova dinar je imao itekako veliku ulogu, jer je "srušio" bivši režim. Bar tako kažu pojedini stručnjaci.

"A ako nije bukvalno bio rušilac onda je bar doprineo padu režima u velikoj meri”, kaže za B92 ekonomista Goran Nikolić.

Prema njegovim rečima, ekonomisti u Narodnoj banci Srbije "pustili su” da kurs padne nekoliko procenata za kratko vreme i vrlo je moguće da su tako doprineli padu režima.

"Ukoliko nekome pred izbore oboriš kurs 10 procenata, pa svakakako da mu nećes pomoći, naprotiv”, kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini godine narodna banka Srbije se ponašala neobično: ponašala se kao da je politički nezavisna, što je iznenadilo tadašnju vlast, to je bio, kako kaže fenomen za stručnjake.

Međutim, u nekim drugim očima, i u nekim analizama, dinar uopšte nije bio junak koji ruši sve pred sobom. Naprotiv, međunarodni ekonomski portal Blumberg svrstao je srpski dinar na četvrto mesto najgorih svetskih valuta.

Neslavno četvrto mesto najgorih svetskih valuta naša nacionalna valuta zauzela je na listi od 178 zemalja, a društvo joj prave ganski cedi, indijski rupi i ugandski šiling.

Veštačko šminkanje ekonomije?

Prema podacima Narodne banke Srbije, dinar je najnižu vrednost prema evru ove godine imao 9. avgusta - 119,0723 dinara za evro, a najjači je bio 11. januara, kada je zajednička evropska valuta vredela 103,6922 dinara.

Smena guvernera NBS nije ništa bitnije promenila, kažu ekonomisti, jer bivšeg guvernera su žestoko kritikovali a sada se vodi identična monetarna politika. NBS je održala neki kontinuitet, to je možda pohvalno sa aspekta nekih državnih politika, međutim, da li je to bilo samo veštačko šminkanje ekonomije?

"U drugoj poliovini godine dinar se stabilizovao. To nije samo po sebi dobro. Kada imamo jak kurs dugo vremena, izvoznici se destimulišu. Ove godine je kurs pozitivno uticao na investitore, bio je podstreh izvozu. Međutim, ukoliko nastavimo sa ovakvom monetarnom politikom to može da se istopi”, kaže Nikolić.

Po svemu sudeći, jačanje dinara nije dobro i odluka NBS da interveniše u "odbranu evra“ je adekvatna. Naime, stabilnost domaće valute može da bude dobra, ali ne i njeno jačanje, koje ima više negativnih nego pozitivnih strana.

Za većinu građana, osim onih malobrojnih koji dobijaju plate u evrima, penzije ili doznake iz inostranstva, stabilizacija ojačalog dinara bila je dobra vest. Preduzeća koja uvoze ili su zadužena takođe su mogla da budu budu zadovoljna. Ipak, nije to za sve dobra vest.

Kompanije koje su pretežni izvoznici su destimulisane, a one treba da posredno obezbede dobar deo deviza da bi država mogla da servisira obaveze prema inostranstvu. Jak dinar smiruje inflaciju, ali su cene nefleksibilne naniže, tj. na paduju kada dinar jača, kao što je slučaj u obrnutom smeru.

Jorgovanka, čuvar dinara

Foto: Beta

Za aktuelnu guvernerku Jorgovanku Tabakovič može se reći da je ona čuvar kursa, odnosno da pazi na dinar. To pokazuje i podizanje referentne kamatne stope, reagovanje iz rezervi... prema rečima ekonomista, ona je sve učinila da ojača dinar:

Srpska moneta je posle, skoro godinu dana stalnog slabljenja, znatno ojačala. Uvidevši opasnost od prevelikih oscilacija kursa u bilo kom smeru, Narodna banka Srbije je u dva navrata prodavala dinare (tj. kupovala evre), što je dovelo do smirivanja kursa, odnosno blagog slabljenja dinara. Čini se da se nakon izbora kurs vratio realnijoj vrednosti, jer je bio previše oslabio. Visok stepen neizvesnosti je uticao na prisustvo dosta spekulativnih transakcija.

Ipak, ne može se pouzdano znati da li je neka transakcija rezultat spekulativnih motiva ili rezultat realnih potreba za devizama ili domaćom valutom. Godinu 2012. završavamo sa deviznim kursom čak devet dinara većim nego s početka godine. Pre tačno 12 godina srpska moneta vredela je duplo više nego sada. Tada se evro kupovao za 58 dinara. U isto vreme ukupne cene u Srbiji porasle su za tri puta, dok je rast cena u evrozoni iznosio nešto manje od 30%. .

Šta nas čeka?

Na startu godine koju ispraćamo evro je vredeo 104,64 dinara, a u novu 2013. ulazimo sa evropskom monetom od 113,75 dinara. A šta nas tamo čeka?

Kako Nikolić tvrdi za B92, imaćemo verovatno stabilan kurs u prvoj polovini 2013, uvoz je manje isplativ i naši proizvodi postaju konkurentniji u takvoj situaciji. Pozitivno na kurs dinara može da utiče dobra poljoprivredna sezona, kao i dobar rad "Fijata", "Železare"i "Petrohemije".

Sa prognozama Nikolića saglasni su i neki privrednici koji su uvereni da će kurs narednih meseci biti pod kontrolom i manje-više stabilan.

Bankari očekuju da pod uticajem sezonskog efekta, odsustva sporazuma sa MMF-om i slabih očekivanja u evro zoni, kurs na kraju prvog kvartala 2013. godine iznositi 115 dinara za jedan evro.

U drugom i trećem kvartalu iduće godine bankari očekuju da bi dinar ojačao prema nivou od 113. Pozitivan efekat bi došao kao posledica skromnog ekonomskog oporavka u EU, što utiče na naš izvoz, zatim na javne investicije i prilive stranih direktnih ulaganja.

"O realnoj vrednosti kursa, u državi kakva je Srbija, ne može da se govori, ali će prioritet Narodne banke Srbije u 2013-oj godini biti održanje finansijske stabilnosti", kaže za B92 guvernerka Jorgovanka Tabaković. Prema njenim rečima, osnovni razlog za sadašnje stanje su dugogodišnji pogrešni potezi, dinar kao politički proizvod i veštačko održavanje kursa.

"Ja uopšte ne bih govorila o tome šta je realna vrednost kursa, govorila bih o tome šta je nastojanje Narodne banke, a to je ono osnovno i zakonom definisano, a biće i u praksi sprovedeno - da održimo stabilnost cena, finansijsku stabilnost, uz vođenje računa da ne trošimo devizne rezerve, ni prekomerno, ali da oržimo tu stabilnost. Koliki će kurs biti sledeće godine zavisiće od inflatornih pritisaka i od svega onoga što deluje na inflaciju, što je naš osnovni zadatak", kaže ona. Sve u svemu, nema razloga za nervozu kada je kurs dinara u pitanju. Naime, devizne rezerve NBS od preko 10 milijardi evra četiri puta veće od novčane mase. To znači da bi, u slučaju da svi građani, preduzeća i kompanije žele svoje dinare na tekućim računima i u kešu da razmene za evre, NBS mogla sve da ih isplati sa četvrtinom deviznih rezervi.

Naravno, ključni problemi: deficiti platnog bilansa i javne potrošnje, ostaju nepromenjeni. Pored toga, Srbija naredne godine ne može očekivati velike strane investicije, dok i neto priliv stranih kredita stagnira.