Rangovi banaka u 2006. godini

Za proslu godinu je, međutim, bila karakteristična i ekspanzija banaka sa većinskim domaćim akcionarskim kapitalom, koje (još uvek) nisu u većinskom stranom vlasništvu. One su napravile pravi bum na Beogradskoj berzi i uspele da znatno ojačaju svoju kapitalnu bazu emisijom akcija koje su imale enormnu tražnju na tržištu. Na taj način su pokazale da se mehanizam domaće berze može uspešno iskoristiti za jačanje sopstvene tržišne pozicije, a da je domaći menadžment uspevao da se ravnopravno nosi sa moćnim stranim bankarima.

Mada će i većina banaka koje još nisu u stranim rukama to uskoro postati, ova pojava zaslužuje pažnju. Atraktivnost desetak banaka sa domaćim kapitalom na berzi govori da će i 2007. godina proteći u zanimljivim događanjima i čarima koje pruža tržišna utakmica. Bankarsko tržište je već ušlo u intenzivnu borbu za osvajanje tržišnog učešća i dobro pozicioniranje na tržištu. Ukupna bankarska aktiva imala je izuzetno visok rast od 63% mereno evrima, dok je dinarski rast bio oko 66% zbog jačanja dinara u odnosu na evro. Tržište se koncentriše, pa se u takvim okolnostima uvek postavlja ključno pitanje: da li u dovoljnoj meri deluje konkurencija na tržištu koja bi trebala da deluje u pravcu smanjenja kamatnih stopa i troškova usluga.

Stepen koncentracije i konkurencije u bankarstvu
                           31.12.2005.                              31.12.2006.

veličina aktive	broj banaka	učešće u aktivi	broj banaka	učešće u aktivi
preko 5%	5	50,3%	6	52,6%
2% do 5%	5	18,2%	8	25,8%
ispod 2%	30	31,5%	23	21,6%

a) Uèešæe u aktivi 31.12.2006

1.      AKTIVA BANAKA

(Prvih 10 po tržišnom učešću, rastu aktive i aktivi po zaposlenom) Proces koncentracije u bankarstvu se permanentno odvija. Učešće banaka čija aktiva je iznad 5%, kao i njihov broj, povećani su u 2006. Veće je i učešće banaka sa aktivom između 2% i 5% (5 banaka i 18,2% u 2005, a 8 banaka i 25,81% u 2006. godini). Male banke ispod 2% gube tržišnu utakmicu i njihovo učešće u ukupnoj aktivi palo je sa 31,5% iz 2005. na 21,6% u 2006. godini. Granicu od 10% tržišnog učešća koja bi označila velike banke, za sada su prešle samo Raiffeisen i Banka Intesa. Grupacija prvih 10 banaka, međutim, drži oko dve trećine tržišta, približno koliko su svojevremeno pre njihovog zatvaranja držale prve 4 banke (sa Vojvođanskom bankom, koja je po veličini i karakteristikama pripadala toj grupaciji). Naše «velike» banke su, međutim, još uvek male čak i u regionalnim razmerama.

b) Rast aktive u 2006. godini

Najveći apsolutni rast aktive imale su banke koje su izvršile akvizicije drugih banaka. Najviše su, međutim, proporcionalno rasle banke koje su prioritete dale ulaganju u dostizanju određenog tržišnog učešća i pozicioniranja na tržištu, u odnosu na ostvarivanje visokog tekućeg prinosa na kapital za akcionare. Banke čija aktiva se kreće od 2% do 5% tržišnog učešća ubrzano im se, međutim, približavaju, pokazujući da neće odustati od ulaska u krug najvećih. Kada se uzme u obzir da je nekoliko banaka koje sada imaju ispod 2% tržišta dobilo veoma kvalitetne vlasnike, može se očekivati formiranje jake «prve lige» za narednih desetak godina, u kojoj nema mesta za više od dvadesetak timova. To će uglavnom biti oni koji su se već dobro pozicionirali, ali treba očekivati da će takva liga u odnosu na sadašnju biti bitno prekomponovana i da će jake pozicije zauzeti i neki koji su za sada u drugom planu.

b) Rast aktive u 2006. godini

Kada se radi o aktivi po zaposlenom, u prvih 10 su se umešale neke banke koje za sada nisu u prvom planu. Pri analizi imovine po zaposlenom treba biti oprezan, jer njeni uzroci mogu biti različiti, pa ovaj pokazatelj može biti i pozitivan i negativan sa stanovišta performansi banaka.

U celini gledano, analizom veličine aktive se može zaključiti da je bankarski sektor još uvek fragmentiran, tako da primedbe koje se mogu čuti da u bankarstvu postoji kartelizacija nemaju podlogu u tržišnim učešćima, već je u bankarstvu prisutan visok stepen konkurencije. Prvih 10, a najviše prvih 5 ipak dominantno utiču na kreiranje tržišnih uslova u pogledu ponude bankarskih usluga. Nastavak ovih tendencija vodio bi ka oligopolskoj strukturi tržišta, ali za  sada stepen  koncentracije bitno ne ograničava konkurenciju na tržištu.

c) Prvih 10 banaka po aktivi po zaposlenom ( 2006. u 000 evra)

Banke, međutim, do sada nisu imale konkurenciju alternativnih sektora finansiranja, pa je za tržište veoma dobro da su se i u Srbiji konačno pojavili domaći investicioni i penzioni fondovi. To će biti najbolja konkurencija koja će nastojati da privuče bar deo od oko 3,7 milijardi  evra štednje koliko je bilo krajem marta 2007. godine, kao i deo investitora koji imaju slobodna sredstva, a nemaju znanja i informacija da ulažu na rizičnom tržištu akcija.

Ceo tekst možete pročitati u magazinu Bankar