Industrija alkohola u Indiji jača zahvaljujući biljci koja se smatrala korovom: "Plavo zlato"

Na svom imanju od deset hektara u Kandukuruu do tada je uzgajao paradajz, kikiriki i kukuruz, ali su mu se 2010. godine trgovci obratili sa interesovanjem za jednu sasvim drugačiju kulturu.Za njega i njegove kolege, agava je do tada bila samo &bdquo;žilav i bezvredan korov&ldquo; koji su sadili kao ogradu radi za&scaron;tite useva od divljih životinja. Danas je postala izvor dodatne zarade, zbog čega je dobila nadimak &bdquo;plavo zlato&ldquo;, pi&scaron;e BBC. Agava americana, koja raste u Indiji, pripada istoj porodici biljaka od koje se u Meksiku proizvode tekila i meskal, pića koja pokreću globalno trži&scaron;te vredno 15 milijardi dolara.Međutim, za razliku od Meksika, gde pejzažom dominiraju ogromne plantaže plave agave, u Indiji se ona jo&scaron; uvek ne uzgaja komercijalno. Indijski preduzetnici i poljoprivrednici umesto toga sakupljaju i prerađuju samoniklu, divlju agavu.Berači moraju da prepoznaju tačan period pre cvetanjaVenkate&scaron; danas koordini&scaron;e seljake i poljoprivrednike u krugu od stotinu kilometara.&bdquo;Udruživanjem prinosa sa vi&scaron;e farmi obezbeđujem stabilno i veliko snabdevanje za koje su destilerije spremne da plate vi&scaron;e&ldquo;, obja&scaron;njava on.Berba agave zahteva ve&scaron;tinu, a najvažniji deo biljke je njeno srce, poznato kao pinja jer izgledom podseća na veliki ananas.Ve&scaron;ti radnici do njega dolaze odsecanjem bodljikavih listova, ali je ključan trenutak berbe. Kada biljka počne da cveta, sve nagomilane rezerve &scaron;ećera za samo nekoliko dana usmerava ka stabljici. Ako cvet procveta, &scaron;ećer se u potpunosti potro&scaron;i, a srce biljke postaje beskorisno za proizvodnju alkohola.&bdquo;Berači moraju da prepoznaju tačan period pre cvetanja kako bi ubrali biljku u trenutku kada sadrži najvi&scaron;e &scaron;ećera, zbog čega je period berbe izuzetno kratak&ldquo;, kaže Rak&scaron;aj Darival, osnivač destilerije Maja Pistola Agavepura.Potražnja za pićima od agave raste. Prema Darivalovim rečima, indijsko trži&scaron;te takvih pića raste po stopi od 31 odsto.&bdquo;Indija se tek pre nekoliko godina zarazila tekilom&ldquo;, kaže Vikram Ačanta, suosnivač organizacije &bdquo;30 Best Bars India&ldquo;.&bdquo;Proizvođači počinju ozbiljno da eksperimenti&scaron;u sa agavom, a danas imamo i bazu potro&scaron;ača koja je mnogo otvorenija za istraživanje novih žestokih pića nego ranije&ldquo;, navodi on.Smatra da pića od agave verovatno neće zameniti viski, omiljeno indijsko žestoko piće, ali bi mogla da stvore sopstvenu trži&scaron;nu ni&scaron;u.Postavlja se pitanje da li zbog rastuće potražnje postoji opasnost od iscrpljivanja zaliha divlje agave u Indiji. Poljoprivredni stručnjak Migel Braganza smatra da takva opasnost ne postoji barem u narednih pet godina, a verovatno i duže.On ističe da je indijska industrija jo&scaron; uvek veoma mala, sa samo jednim pogonom za preradu srca agave, u vlasni&scaron;tvu kompanije Dezmonda Nazareta.&quot;Teoretski bismo mogli da konkuri&scaron;emo Meksiku&quot;Pored toga, divlja agava se veoma uspe&scaron;no razmnožava.&bdquo;Kada gledate divlju agavu, ne gledate samo jednu biljku. Ispod povr&scaron;ine, matična biljka je neverovatno aktivna. Tokom svog životnog veka od 10 do 20 godina, ona neprestano pu&scaron;ta duge podzemne izdanke&ldquo;, kaže Braganza.Ti izdanci predstavljaju izvor budućih biljaka.&bdquo;Na svakih nekoliko metara pojavi se njen mini-klon. Te mlade biljke razvijaju sopstveni korenov sistem i postaju nezavisne, postepeno stvarajući velike kolonije. Tako se jedna biljka može prirodno pretvoriti u desetine novih na istom području, bez ikakve ljudske pomoći&ldquo;, obja&scaron;njava on.Dezmond Nazaret priznaje da će biti potrebno vreme da se izgradi značajna industrija pića od agave, ali je uveren u uspeh.&bdquo;Indija bi apsolutno mogla da postane velika ekonomija zasnovana na agavi. Sama visoravan Dekan ima milione hektara pogodnih za uzgoj. Teoretski bismo mogli da konkuri&scaron;emo Meksiku ako bude postojala dugoročna vizija i strpljenje&ldquo;, zaključuje on.

Industrija alkohola u Indiji jača zahvaljujući biljci koja se smatrala korovom: "Plavo zlato"

0 Komentari