Čovek koji 12 godina raznosi hranu napuštenim psima

Muharem je za portal eTrafika ispričao da je životinje uvek voleo, ali da je hranjenjem pasa počeo da se bavi po povratku iz Nemačke, gde je dugo živeo. Shvatio je da u Gradiški niko ne brine o napuštenim životinjama, pa je tu obavezu dobrovoljno preuzeo na sebe.

Svakoga dana, u pola 9 ujutru, on iz dva obližnja restorana pokupi ostatke hrane od prethodnog dana, natovari ih u svoj kombi i kreće van grada.

U početku Muharemu je trebalo po 5-6 sati da namiri sve pse, ali se obim posla vremenom povećavao. Pse je navikao da se „ručak servira“ pored puta, na periferiji, gde nema kuća, kako bi se tu okupljali i ne bi smetali građanima koji ih ne vole.

Kada se kombi približi ustaljenom mestu za hranjenje, pojavi se čopor od 50-60 pasa. Muharem ih sve zna po imenu, poznaje im prošlost i zna koliko dolaze u „njegovu kuhinju“. Kad god dođe, na stranu odvoji staru kuju koja nema zube i nahrani je sam, kako joj drugi psi ne bi sve preoteli.

Jedna kuja mu svaki put donese poklon u zubima – grančicu, kosku, papir, bilo šta, samo da mu pokaže zahvalnost.

Tokom 12 dugih godina Muharem se nagledao svakakvih stradanja pasa – od kuje koju su sa 11 štenaca izbacili na ulicu, do psa na koga su pucali puškom. Kad god zatreba, povređene pse Muharem odvede kući, dok se ne oporave.

Trenutno ih ima 5, ali ih je donedavno bilo čak 12.

-Kod mene ima jedna kujica već četiri godine, ne može na zadnje noge. Pucali su na nju iz puške i poremetili joj kičmu. Nosio sam je u Banjaluku na snimanje, da pokušamo operaciju, ali ne može... Nju je na tranzitu neko bacio zajedno sa troje štenaca. Bila je upucana i sva u ranama... Dobio sam i kolica za nju, kad imam vremena uvežem je kaiševima i vodim u šetnju. Zavijem joj zadnje noge i pustim napolje kad je lijepo vrijeme. Kičma joj je raznesena, nema joj pomoći, ali je opet vesela i igra se... – kaže Muharem u razgovoru za portal eTrafika.

Muharem se, uz pomoć svoje snahe i ljubiteljke životinja Nade Popadić, svesrdno bori da pomogne psima, ali postoje iljudi koji njegovu ljubav prema životinjama iskorišćavaju. Zbog toga neretko baš ispred njegove kapije ostavljaju cela legla, jer znaju da on neće odoleti i da će ih zbrinuti.

-Ne mogu samo tako proći pored životinje. Ljudi znaju za to pa ih donesu ovde blizu i bace, znaju da ću ih ja prihvatiti. Ima jedna terijerka koja mi dolazi kući na kapiju kada ne može da se snađe za hranu. Dođe ispred i čeka, pa joj dadnem da jede. Nekad dolazi nekoliko dana zaredom, ali čim se snađe za hranu na drugom mestu, nema je, neće da smeta. Čak sam im zimi tu napravio i kuću. Baš je bio jedan vučjak, jako lijep i dobroćudan pas, ali ga je neko ubio... Zvao sam i policiju, neko ga ubio iz puške... – priča sa setom Muharem.