Gde je budućnost književnosti? Mladi nikad više nisu čitali, ali...

Šta mladi čitaju, pitanje je na koje je u 21. veku možda najteže dati odgovor. Izvesno je da su se u doba savremenih tehnologija i društvenih mreža navike po pitanju provođenja slobodnog vremena dosta promenile. To nam govore empirijska istraživanja ne samo na Zapadu i u razvijenim zemljama, već i u društvima u tranziciji, poput Srbije. Televizija i društvene mreže glavna su zanimacija ljudi mlađih od 40 godina, dok se, u poređenju sa ovim medijima, knjiga svodi na nekoliko procenata. Stoga se nameće pitanje - gde će biti mesto knjige u budućnosti?

Marina PavlovićIzvor: B92
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Prema poslednjem istraživanju koje je radio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 80 posto njihovih ispitanika nije pročitalo nijednu knjigu u poslednjih nekoliko godina, a prema istraživanju Narodne biblioteke Srbije, svaki drugi stanovnik u Srbiji nije pročitao nijednu knjigu u prethodnoj godini, rečeno je na sinoć održanoj tribini "Knjiga i mladi u 21. veku. Šta mladi danas čitaju i šta će čitati u budućnosti?" u Domu kulture Studentski grad.

Prof. dr Maja Radonjić sa Fakulteta za kulturu i medije rekla je da nije nikakvo novo otkriće to da su internet i novi mediji zauzeli mesto knjige.

"Međutim, šta je tu problem? To su generacije koje sada imaju 20 godina, ne znamo kako će da izgleda slika za 10 godina, kada dođu oni koji su odrasli sa telefonima. Mislim da je najveći problem što su navikli da im se sve servira vizuelno. Ta deca dobijaju i bajke i priče virtuelno. Dakle, sve ono što izaziva maštu i imaginaciju sada je instant sadržaj. Nemaju više naviku da zamišljaju", objašnjava ona i dodaje da je veliki problem i to što se više ne pravi razlika između književnika i spisateljica.

Pisac i esejista Gojko Božović za B92 kaže da pre postoji kriza sadržaja nego kriza čitanja.

"Čita se mnogo, možda više nego ikada. Prvo, zato što ima mnogo više tekstova i mnogo više knjiga, a tu je drugi sadržaj u formi obilja portala, blogova, prostora u digitalnom svetu, društvenih mreža... Ja verujem da mladi ljudi čitaju mnogo više nego što su ljudi ikada čitali u njihovim godinama, ali je pitanje šta oni čitaju – da li su im dostupne knjige za koje verujemo da su vrhunska književnost ili čitaju loše sadržaje. U pitanju je, dakle, tip knjiga koji se čita. Ako pogledamo tiraže knjiga, možemo videti da su u pitanju tabloidi u koricama knjiga, pulp fiction, a ne ozbiljna vrhunska književnost", ističe Božović.

Prof. dr Miomir Petrović kaže za B92 da tehnologija, na njegovu žalost, jeste postala ona zanimacija kakva je bila knjiga, ali da to nije stvar lošeg plasmana književnog sadržaja niti agilnosti izdavača, već da je stvar civilizacije.

"Civilizacija želi da nestane izuzetnost mišljenja. Danas svi preko Fejsbuka ili Instagrama imamo pravo na izuzetnost mišljenja, pa samim tim zašto bi čitali neko drugo? Knjiga je promišljanje o svetu u tišini, a mi živimo danas u jednoj situaciji gde smo u ogromnom orgazmičkom polju, gde smo stalno na nekoj žurci, da smo izuzetno srećni... Jedemo fantastične stvari, odmah ih slikamo, kačimo na Fejs. Mi letujemo fantastično, mi živimo 'ekstra'", objašnjava prof. Petrović.

On kaže da, iako možda smešno zvuči, razlog zbog kojeg čitamo jeste pronalaženje odgovora na kosmička pitanja - kada nastane neki problem, okrenućemo se knjizi.

"Šta kada se udari glavom o zid? Onda se čovek pomaže književnošću. Nisam zabrinut za književnost u budućnosti. Književnost bi nestala tokom poslednjih 3.000 godina da je ona tako krhka i lomljiva", ističe prof. Petrović i kaže da ne misli da je baš budućnost književnosti u potpunosti digitalna. "Ja predajem istoriju pozorišta i istoriju filma i ni u jednom momentu nije bilo ugroženo pozorište, a govorilo se da će nestati kada je došao film. Isto je bilo za kinematografiju kada je nastala televizija. Tako da ni književnost neće nestati", zaključuje on za B92.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

On objašnjava i da su danas drugačiji putevi pomoću kojih mladi dolaze do literature.

"Uvek mogu govoriti o neslavnom primeru mog sina tinejdžera. To je recimo roman 'Američki bogovi', ali zato što je serija već pogledana u našoj kući. Vrlo su misteriozni putevi kako se dolazi do literature. Ja nisam neki konzervativan čovek da sad smatram da postoji neki pravilan put. Sve što čoveka privuče je dobro. A šta treba da ga privuče? Kada kažemo književnost, to ga plaši. Drugačije je već kada kažemo da možeš da pronađeš sebe tu, da pronađeš neke svoje probleme. Ako nisi pokušao, probaj. Mene su u književnost doveli stripovi recimo", kaže prof. Petrović.

Gojko Božović navodi da je ključno ljudima novih generacija učiniti knjigu bliskom, dostupnom i zanimljivom. Među njima, je kako kaže on, knjiga pomalo anahron i hladan medij.

"Svaki uređaj ima barem tri funkcije, a knjiga samo jednu. Mladi ljudi su naučili da upravljaju sadržajem, da mogu lako da menjaju sadržaj koji čitaju, da sa jednog bloga ili portala prelaze na sledeći, s jedne digitalne platforme na drugu i s jedne socijalne mreže u sledeću. Kada čitate knjigu, vi morate da izdvojite najmanje dva sata vremena da biste ušli u sadržaj te knjige i morate da budete apsolutno posvećeni tome. Vi ne upravljate sadržajem, već se suočavate sa njim. To je jedno drugačije iskustvo i suštinsko pitanje je kako da učinimo da knjiga više bude deo svakodnevice da bi bila više prisutna i u novim generacijama. Mi moramo da govorimo jezikom novih generacija", obrazlaže Božović.

Jedan od načina za to je da odustanemo od toga da je knjiga samo štampana forma, kaže on i dodaje da to postavlja zadatak pred izdavače da se posvete digitalnom izdavaštvu. Za njega, takođe, budućnost knjige nije crna.

"Ja bih voleo da se sa knjigom dogodi ono što se desilo sa vinil pločama, da odjednom ožive medij za koji se verovalo da je potpuno prevaziđen, a da ti isti ljudi odbace nekoliko novih generacija tehničkih uređaja", ističe Božović.

On dodaje i da digitalni svetovi, koliko god nam uzimali čitaoce knjiga, mogu da budu jedna vrlo inovativna, moderna platforma za promociju najboljih književnih sadržaja.

"Recimo, primećujem na društvenim mrežama, pogotovo na Fejsbuku i Tviteru, da jedan žanr, poezija, koji gubi prisustvo u štampanim izdanjima, doživljava jednu čitavu obnovu. Možemo da čitamo vrhunsku, klasičnu, modernu poeziju, poeziju najmlađih književnih glasova. Eto, to je jedan od primera kako se uz pomoć novih tehnologija može doći do novih čitalaca. Mislim da ne treba odbacivati ni nove medije, ni nove tehnologije, pogotovo ne treba biti imun i ravnodušan na nove senzibilitete. Ti senzibiliteti nam nešto govore, mi moramo da ih upoznamo da bismo mogli da im ponudimo najbolje sadržaje za koje mi znamo", zaključio je Gojko Božović za B92.

Knjige/Stripovi

strana 1 od 11 idi na stranu