Editors: "Današnji život izgleda kao bombardovanje"

I dok je energična pevačica grupe The Kills Alison Moshart izvodila hitove "U.R.A. Fever", "Doing It To the Death", "List of Demands", novinari u dobili prilku da u prostoru iza Mejn stejdža razgovaraju sa članovima benda Editors, gitaristom Džastinom Lokijem i klavijaturistom Eliotom Vilijamsom.

Editorsi su u martu izdali novi album „Violence“, za koji kažu da predstavlja „veoma dobru mešavnu elektronske i rok muzike“, za koji im je trebalo mnogo vremena da ga završe.

„Mislim da je ovo prvi put da smo zaista uspeli da postignemo balans između ’žive’ strane benda i miksa elektronskih elemenata. Radili smo sa novim producentima Blanck Mass-om (muzički projekat producenta Bendžamina Džona Pauera) i Leom Abrahamsom, koji su dali nešto drugačiji ugao našoj muzici, nego što smo imali ranije. Veoma smo zadovoljni albumom, koji nailazi na dobar odziv kod publike“, počinje razgovor Eliot.

Poznati ste po tome da veoma uspešno kombinujete živ gitarski zvuk i elektroniku. Da li to teško? Imate li probleme sa tim?

„Stalno. To ume da traje čitavu večnost. Ja sam gitarista, njegovi su sintisajzeri, i stalno se svađamo oko toga. To ume da bude prava bitka, ko ima duži rif. I kada konačno prođemo kroz sve to, dobijemo ’stvar koja radi’“, odgovara Džastin.

Znači, kada u pesmi čujemo da preovlađuje elektronika, to znači da je on (Eliot) pobedio u svađi...

„Ne, to znači da sam ja izašao napolje na cigaretu, pa je on upao...“, kaže Džastin kroz smeh.

Eliot se nadovezuje:

„Iskreno, svi u bendu doprinose stvaranju, tako da kada slušate našu muziku teško da možete da kažete šta je ko od toga uradio. Mi kao bend stvaramo kolektivno i svako može da svira različite instrumente. Uspostavljanje tog balansa može da bude veoma teško, a Leo i Blanck Mass su nam zasta dosta pomogli da ukrstimo dve stvari: emociju koju naša muzika ima i industijsku brutalnost. Mislim da smo stvarno uspeli u tome na novoj ploči.“

Foto: Arsenal fest / Nemanja Ðorðeviæ

Na novinarsko pitanja zašto su kao glavni motiv novog albuma odabrali nasilje, odnosno zašto on nosi naslov „Violence“, Editorsi kažu da im se ta reč učinila kao dovoljno provokativna.

„Na albumu se nalazi i pesma Violence. Nasilje iz naslova se odnosi na kompletno okruženje, na svet u kome živimo, i na stalni pritisak koji dolazi iz medija kroz vesti koje se emituju 24 sata dnevno. Današnji život izgleda kao bombardovanje, zbog svih informacija koje te bombarduju sa svih strana. Album govori o odbacivanju svega toga i okretanju ljudima koje volimo. To mi i radimo na koncertima - zbližavamo ljude. I to nam je veoma važno kao bendu.“

Na komentar kolege da „Violence“ predstavlja savršenu mešavinu najboljeg od albuma „Black Celebration“ i „Violator“, kultne grupe Depeche Mode, Džastin i Eliot kažu da im takva pohvala vaoma laska

"Iako nam ti albumi nisu bili direktna referenca, to su albumi koje volimo. Oni su nam u glavi i srcu", ističe Džastin.

Relativno često svirate u Zagrebu. Zašto ste tek posle šestog albuma došli u Srbiju?

„Nije da smo namerno izbegavali Srbiju. To zavisi i od promotera. Do sada nas nisu zvali...“, odgovara Eliot.

„Tačno je da uvek sviramo u Zagrebu. To nam je obično najdalja tačka turneje. Srbija nam je uvek nakako bila ’izvan kruga’“, zaključuje Džastin ističući da će zato publici Arsenal festa pružiti „ništa više od 100 odsto Editorsa!“.

Rečeno - učinjeno! Britanski kvintet predvođen gitaristom i pevačem Tomom Smitom zaista je dao sve od sebe, što je nastup Editorsa učinilo vrhunacem prve večeri festivala.

Posle početnog izvođenja nekoliko pesama sa albuma "Violence", usledile su poznate stvari sa prethodnih izdanja "An End Has A Start", "Formaldehyde", "Blood", "Munich"...

U energičnoj završnici odličnog koncerta publika je u glas sa Editorsima pevala hitove "A Ton f Love", "Ocean of Night", "The Racing Rats", "Papillon" i "Magazine".

Foto: Arsenal fest / Nemanja Ðorðeviæ