Đuro Radosavović: Političari sve manje čitaju

Reč je o "Crnogorskom romanu" Đura Radosavovića, pisca iz Podgorice koji je poslednjih dana privukao veliku pažnju javnosti.

Povodom njegovog gostovanja na Sajmu knjiga, razgovarao je sa novinarima portala Centra za otvoreni dijalog.

CEOD: Autor ste "Crnogorskog romana" koji je uzburkao književne strasti, ali i političku javnost u regionu.

Đ.R: Taj roman je nastao kao presek crnogorskog društva, ali ne kao angažovana literatura već knjiga sa likovima koji su izmišljeni. To je roman o moralnim ljudima, nepokornim, koji uprkos svemu imaju snažan moral. Opisujem generaciju u raspadanju koja je rastrgnuta između dva puta – između tradicije i tranzicije. Te likove mentalitet snažno uvezuje. Verujem da je naslov opravdao sadržinu “Crnogorskog romana”, u vremenu gde se sve raspada i puca po šavovima. To je priručnik za razumevanje konfuzne i komplikovane situacije u Crnoj Gori začinjene protestima i suzavcem.

CEOD: Da li ste kroz "Crnogorski roman" najavili poslednja dešavanja u Podgorici?

Đ.R: Nisam vidovit. U mom romanu se osjeća taj naboj: zna se da će se nešto desiti, ali niko ne zna šta i kada. Ni organizatori nisu znali šta će se desiti, jer imaju skromno političko iskustvo. Opozicija je nezrela, vlast takođe. Nadam se nekoj novoj građanskoj energiji. "Crnogorski roman" jeste presek stanja koje je dovelo do demonstracija u Podgorici. Velika je misterija šta će se dalje dešavati. U Crnoj Gori ne postoji masa koja može da reaguje već je to skup pojedinaca. Ti pojedinci su često ostrašćeni. Bilo bi dobro da u masi takvi, budu sankcionisani od strane građana. Mirnim putem treba iskazati evidentno ogromno nezadovoljstvo, nikako nasiljem, razaranjem i paljenjem imovine države i imovine građana.

CEOD: Jubilarni 60. Beogradski sajam knjiga okupio je pisce i književnike iz celog sveta. Kako vi doživljavate tu kulturnu manifestaciju?

Đ.R. - U svojoj biografiji sam napisao: Sumnjam u realnost verujem u književnost! Dakle, beogradski Sajam knjiga je moj Hram, moja Aja Sofia. Uvek je malo novca za toliko dobrih knjiga. Veoma sam zadovoljan obiljem novih izdanja i uživam u ovom prostoru obilazeći štandove izdavača.

CEOD: Kako pisci i književnici mogu da podstaknu pomirenje i dijalog za rešavanje problema u regionu?

Đ.R: To kod pisaca ne zavisi samo od prodataih knjiga, već i ako njegova reč može da odjekne na bilo koji način. Obaveza pisca je da društvene anomalije ne samo konstatuje već i da pronalazi rešenja. Samim uočavanjem takvih pojava pisac širi da nešto nije u redu. Piscu je obaveza da detektuje društvene probleme.

CEOD: Književnici su najčešće kosmopolite. Da li oni mogu da izvrše pritisak na političare da "spuste loptu" i uspostave normalnu komunikaciju i zdrave odnose u korist svih građana država nastalih iz bivše Jugoslavije?

Đ.R: Prvi koji su prešli granice na našim prostorima posle ratova devedesetih bili su pisci. Kolega Ante Tomić je rekao, ako jednom svojom kolumnom bilo kom političaru “uništi dan” onda je učinio dobro delo. Nije samo to poenta, već pisac treba da zasmeje ljude svojom satirom, da im ulepša dan i da ukaže da političari ima od koga da se paze. Ne mora to uvek da bude Evropska unija, briselske Kkmisije, Rusija ili Amerika - zavisi koja je interesna sfera. Pisac može da bude kontrola unutar države, sugerišući na probleme i anomalije društva u kom živi. Probleme treba tražiti, i na njih javno ukazati, što mislim, pisci i rade u poslednje vreme. CEOD: Na kom su nivou odnosi među književnicima, ako poredimo odnose među političarima?

Đ.R: Čini mi se da je, recimo, mnogo zdraviji odnos hrvatskih i srpskih pisaca nego između političara te dve zemlje. Tu nema demagogije. Što napišu i kažu pisci - to je tako. Već kod političara je drugačije - manje iskreno. Kod političara se uvek traži neka skrivena poruka i ideje. Piscima je dozvoljeno i da psuju ako ih je neko iznervirao. Političarima, naravno, nije. Generalno mislim da su odnosi među srpskim, hrvatskim, bosanskim, makedonskim, crngorskim književnicima, mnogo zdraviji nego među političarima.

CEOD: Da li političari u regionu shvataju poruke koje im kroz knjige šalju pisci?

Đ.R: Političari se piscima više koriste kao nekim ordenjem, da tako kažem. Kite se piscima i uzimaju ih u svoje redove samo ako mogu da im donesu neke glasove na izborima. Rekao bih i da političari sve manje čitaju. Pogotovo savremene pisce. Kada ste čuli da neki političar citira, na primer, pisca mlađe generacije. Pisci su dobrodošli u redove političara kada imaju velike tiraže i uticaj na birače.

CEOD: Da li je suština života to što nam se plasira, na primer, putem TV programa?

Đ.R: Talas rijaliti programa je neminovan. To, međutim ,vređa zdrav razum. Prevazilazi granicu ukusa i morala. Nisam sklon zabranama, ali u ovom slučaju bi trebalo nadležni da reaguju. Šta ako neko dete prebaci kanal i gleda takav program? Čak i odrasle ljude rijaliti programi “pumpaju” negativnom energijom. Idoli društva postaju ljudi sa margina života, kriminalci, starlete…To su osobe bez skrupula, bez morala, bez vaspitanja. Po mentalno zdravlje nacije je opasno propagirati putem TV programa takav model života.

CEOD: Da li sarađujete sa kolegama iz regiona?

Đ.R: Naravno. Jezik sam po sebi to nameće. Što bi neki rekli: četvoroimeni jezik. To je pitanje hermetičnosti, otvaranja granica i sve bolje komunikacije u svim oblastima. To više nije nužnost, to je neminovnost.